Полицијски гласник

СТРАПА 310

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39.

остапио т)>аг овоје расе, а у три остала дела (черечешо леша, паковањо ишчеречених делова и њихово одбацивање), ои пам је пружио прецизве податке о својим специјалним и проФесонијалним навикама и особинама. Черечење леша. Черечење легаа Жане Ван Галк није иовина у злочииима силовања. То је средство које злочинци врло често употребљују да би уништили лешеве својих жртава, или олакшали њиховз нреношење и прикривање. Овај начин поступања у главноме не успева много, јер се махом сви злочинци ове врсте хватају и осуђују. Као мотиве черечењу леша, криминалози означују мржњу, гнев, освету и страх. Крпминални »нали помињу 76 случајева черечења лешева у Француекој у времену од 1871 до 1892 год. У Велгији, пре аФере Ван Галк, познати су случајеви Местдага и Демеза. Први је 14. августа 1877 год. ишчеречио у Анверу своју лсену на 153 комада, а други је, такође, ишчеречио своју жену у Икслу, и ишчеречене делове посакривао у старе кутнје за консерве. Черечење леша мале Жане нема, ни у ком случају, каракгер скрнављења, оно није дело ни лудака ни алкохоличара. Да би се што лакше опростио леша и осигурао некажњивост, злочинац је исекао леш девојчице, која је случајно умрла у његовим рукама. Испод кецеље и сукње, којима је била покривена основа трупа, налазиле су се две велике, крваве површине, дугуљастог облика, а у цептру округла кошчана издубљеност. Кожа је била пресечена једним потезом оруђа, одоздо на горе, а површина пресека мишића била је равна и јасна. Злочинац је овај пресек, по свој прилици, извршио једним потезом ножа, чији је рез морао бити дугачак око 20 сантиметара. Оно што је одмах падало у очи код овог страховитог черечења, то је потпуна и геометријска сразмера две огромне ране, између којих су ое иалазила отворена уста материчиног канала. Бутине су биле пресечене са необичном умешношКу и прецизношћу једним сигурним, кружним покретом руке, на начин који употребљују хирурзи а не меоари. Овај пресек представља чудновату нравилност п потпуно савршену симетрију, тако да између прсоека једне и друге бутине нема разлике ни за један милиметар. Слична операција, извршена оа оволико прецизности, не може бити дело каквог алкохоличара. Њен извршилац морао је бити човек млад и снажан, циничан, хладан, одлучан али не и интелигентан. Право интелигентно створење устукнуло би са ужасом. пред монотруозном операцијом черечења леша. И сама идеја о оваквом скрнављењу једног бића никад му не би пала на памет. Злочинац је занатлија или бив. занатлија, који се ни од чег није устручавао да би само избегао казну. Алп, и ако је потпуно хладно секао тело своје жртве, он то ипак није чинио са грубошћу и суровошћу већ, као вештак, са неоспорном умешно-

шћу и сигурном руком. Наш злочинац има, дакле. око вештака, укус за сразмером и симетријом, сигурну руку једног ручног радника и човека навикнутог на сечоње, или на инструменат за сечење. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Основна Школа белотићска, актом својим Бр. 131, пита: »Члапом 157. тач. 4. у закону о општинама, одређено је, да се народним основним школама за њихово издржавање издаје : „одговарајућа дванаестипа по сразмери покуиљеног"општ. прихода пли приреза за издржавање школе п> школском буџету. Ову законску одредбу неки надлежни тумаче овако : н. пр.: буџет је општински 8 хиљада динара а у ову цифру унет је и школски од 2 хиљаде, дакле, тиест делова су општински а два школски. У месецу јануару општинска каса прпмила јо 100 динара, онда су 75 оп.нт. а 25 школски, у меоецу марту општ. каса примила је 50 дин. онда су општ. 37*50 а школски 12-50 дин. и кад би се овако тумачило, школе би се морате позатварати а зна се: да се прирез купи кад народ има а време од јануара па до 1. августа оскудно је. Школе, а нарочито сеоске, издржавају се од прпреза, а општине од такса, сточних пасоша, акциса и др. који се баснословно предвиђају те од стотине редко кад дође — добија се 10—15°/ 0 и то је оно зло, које тек сад па школе наилази по горњем тумачењу, јер ће школски прирез подмиривати опшг. расходе, а таксе, пасоши и др. остати непримљени и школе у сразмери оскудне, а да је овахо показује однос буџета ове школе према општинском. Дакле: За ову 1910 год. школски расходи имају се измирити —■ покрити сл прирезом 17°/ 0 а општински са 8°/ 0 општ. приреза; укупно у буџету изнеће 25%. Општинска каса до I. октомба примила је приреза 1973 а осталих прихода 1261 дин. и начелник срески протумачио је: да од суме примљене у 3234 дин. општини припадају 6 а школском 2 дела — »према буџету општинском® а не, да школа треба да прими одговарајућу дванаестину свога буџета, а то је за девет месеци, колико јој по њеном буџету припада, па било ово из целокупног нрихода или по сразмери приреза према унетим стопама овога. Ако се узме да је тумачење среоке власти правилно, онда је овој школи одзвонило; међутим, биће да је законодавац био аосвећен о тешкоћама издржавања школа, па је и унео горњу законску одредбу чл. 157. тач. 4. — у истој нагласивши — »одговарајућу дванаестину« а речи: по сразмери покупљених општ. прихода или приреза, односе се на оно:

да се општине не могу више изговарти, како новаца не мају, јер школски прирез није покупљен, него да се школи мора издавати свако ме:ечио припадајућа дванаестина из прихода свију буџетских позиција. Моли се уредништво, да пзнесе своје мишљење по овој ствари". —- На ово литање одговарамо: Чести сукоби између шкодских и општинских управа око тога, што општине нису на време давале школама потребне суме за њихово одржавање, нагнале су законодавца, да у тачци 4. чл. 1 57. з- кона о општинама, проиише казну за оне органе општинске, који би у овом послу били немарни или самовољни. Сама редакција ове законске одредбе, не изгледа тако јасна на први поглед, алп ако се потражи намера закоиодавчева и логично доведу у везу речн и начин како су опе изложене, онда се мора доћи до овога закључка: да школама треба ставити на расположење дванаестину њиховог буџета, кадгод то буде могућно према суми укупно прибраних прихода по општинском буџету (рачунајући и прирез и остале буџетске приходе) у дотичном месецу. Ако би се догодило, да је сума прибрапих прихода у неком месецу недовољна, да се из ње пздвоји за школу дванаести део њеног буџета, онда се мора, из покупљеие суме за тај месец, процентуално изнаћи део који школи припада с обзиром на величину општинског и школског буџета. Др}кчије поступање, у овом последњем случају, одвело би из пређашње пеправде, која је чињена школи, у неправду која би била сада чињена општини. Јер, ако је општина дужна да издржава школу, она тако исто има сама право на живот. Ако би, међутим, у месецима, кад је у опште слаба наплата пореза и осталих општинских прихода, давали школи све, а општинп ништа, онда би одржавајући гиколу давилп општпну, која, сем дужности према школи, иама још много у истој мери значајних здатака У овом су се правцу кретала и сва ранија наређења старијих влаОти, која су претходила законском наређењу, а и оада договоран рад општинских и школских управа може да учини, да и школа и општина не осете незгоде у правилном одржавању, јер ако једног месеца не буде било прихода у довољној мори, биће га у другом. иа се све може надокнадити. II. Основна ншола жагубичка, актом својим Бр. 304, пита: »У закону о народним школама чл. 16. предвиђено је, ко има право од наставника-ца на стан и огрев, али ое ништа не говорп о томе: 1) Има ли права двадесетогодишња учитељица девој ка, да ирими и да држи у стану школском — који је њој одређен и у коме је она сама седела — и своју два иута удавану старију сестру удовицу са т.уђим стварима (којима она рукује), а има и од чега да скромно живи?