Полицијски гласник

БРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 311

2) Можв ли школскЧ одбор својим реихењем (или суд општински својим регаењем) уклонити из стана овц њену сестру, која је својим незгодним држањем дошла у сукоб и са школском управом, и општинским судом, п наставницима? Краће рећи: она њеним опхођењем пе заслужује никакву пажњу, ни сажаљење, нитн какву милост? Моли се уредннштво за обавештеље." — На ово пнтаље одговарамо: Члан 16. закона о народним гаколама, који говори о правима учитеља н учнтељица на бесплатап стан, ппје. пстина. одредио: који члановп породпце и родбине могу становатп са овима, али се, с обзнром на родбинске одноптаје и дужности, никако не може порећи право једноме учитељу или учитељнцн, да у свој стап прпме свога брата или еестру радп заједничког становања. Ово право нарочито треба при.шати учитељицама девојкама иа многобројпнх разлога. Према овоме, ни гаколски одкор ни општипски суд, не би могли својим решењем спречити даље становање особи, о којој је овде реч, у стану своје сестре. Наравно, да сама учитељица треба да води рачуна о томе, да сви члановн п.ене заједнице подешавају своје држање тако, како не би досађивали онима, са којима по сили прилика морају живети под једнгм кровом у извесној заједници. Ако би незгодно држањепојединихчланова прелазило границе, којо су законом постављене, онда се то има расправљати редовним закоаским и судским путем, с обзиром на величину кривице коју учигте, али насилно истеривање из школске зграде не долази у та законска средства. ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САЕЕТА И КАСАЦИОНПГ СУДА

И за општински прирез мањи од 50% потребно је одобрење општиноког збора — чл. 33. закона о општинама у вези са чл. 167, Устава, У општини Ј. .. за измирење општипских расхода за текућу годиву, одбор општински је донео одлуку да се устапови општински нрирез у 40°/ о °Д пепосродие иорезе. По том је ова одборска одлука послата надзорној властн на примедбу. Надзорна власт примила ју је к знању, стога је вратила опшгпнском суду, да се с обзнром на распис г. Министра Финансија од 16-2-10 № 234, ствар ова изнесе пред одбор ради одређивања дана за огтштински збор, који ће имати да реши питање о стопи приреза. Одбор општипски поводом овога донео је одлуку, којом је одлучио, да је напомена — примедби надзорие власти о упућпвању општинског одбора на раснис М. Ф. неумесна и противна како чл. 131. закопа о општинама, тако и чл 167. Устава, — јор јо поменутим чл. 131. закопа о општинама у снему прописана процедура, шта се и како се има посту -

пити у случају кад општински прирез не износи више од 50%. Како је пак општински прирез, у општини Ј. .. за подмирење буџетских издатака у тек. години исптд 50°/ о , то ова ствар н не може бптп предмег зборских одлука и одобрења, стога да се предмет враћа надзорпој властп да поступи по чл. 131. закопа о ошптичама. Надзорна власт обуставила је о* извршења ову одборску одлуку пз разлога: „што је тач. 2. чл. 33. закона о општинама, а у духу чл. 167. Устава предвиђегто да зборовп решавају о стопи приреза у опште, и да је то „омашком" изостало у члапу 131. зак.^на о општинама, којп спецпјалпо говорн о буџетима са прпрезом пспод 50°/^, а који је у противуречностн с-а горт помонутпм прописима — те да је М. Ф. корпстећи се правом, којо му даје ч.ч. 142. закона о општипама, и |дао помепути распис ради правилне и подједнаке примене, а у духу горепоменутих општих одредаба, који распис мора п за одбор општине Ј. .. бити обавезан. Незадовољан овим решењем председпик општ. суда у име одбора изјавно је жалбу Савету, паводећи, да исто пе одговара закону из ових разлога: У првој алинеји чл. 131. закона о општинама утврђено је, да се општински буџет у случају ако прирез не би био веКп од 50%, пошто га одобри општински одбор, само шаље на примедбу надзориој власти, а никако се овако састављени буџет са стопом приреза испод 50% не износи збору на одобрење. Како се овде види, да је сгопа приреза 40%, дакле мањи испод 50%, то одбор општине Ј... мисли и налази, да према оваком јасном законском пропису једног специјалног закопа такав буџет не може бити предмет зборских одлука и решавања, нарочито у толпко пре, што чл. 131. поменутог закона долази после чл. 33. т. 2. истог закона, који говори, да збор решава о прнрезу за подмирење општпнских потреба, али овај доцнији чл. 131. говори у ком случају п при којој величини стопе збор треба бити саелушан н када ће му се буџет са толиком стопом приреза изнети на решење, п да према оваквом случају ово није „омашкаЛ ) чл. 131. зак, о општинама, како то погрешно надлежна падзорт власт вели, пошто је законодавац прп решавању нстог ценио и важност одбора, који је дошао поверењсм већине, да о овпм стварима решава, те му н законодавац верује да сам и самостално можо доноспти одлуке у случају кад прирез није већи од 50%; а тек у случају већег приреза од 50% имало би се по овом 4.1. 131. закона о оиштинама припнтатп збтр н од њсга тражити одобрење, ногпто је право и целисходн \ да грађани једне опгптипе пз чијег се џепа тражи тако велики прнрез, више од 50% самн о томе решавају п како је то прописапо опет јасно у чл. 131. истог закона. Тако исто нема места позивању власги на чл. 167. Устава, који у првој алинеји доиста говори, да се никакав општински прирез без одобрења општ. збора но може установнти, пошто баш у том чл. 167.

Устава у последњој атинеји стоји, у ком пак случају имало би се тражити одобрење таквог збора, а које би одобрење закони одредили, те како је закон о општинама као специјални закон у своме чл. 131. јасно и тачно одредио при којој је стопи приреза потребно тако одобрење збора, то овај чл. 131. закона о општинама, иије у противуречности са чл. 167. Устава. Државнп Савет расмотривгаи жалбу и послата акта, нашао је, да је решење правилно п на закону осповапо, стога он је на основу чл. 170. закона о општппама одобрио, а жалбу одбацио као неумесну. Одлука Државног Савета од 7. октобра 1910 год. № 9495.

За окружног посланика не може бити нзабран државни лекар, ако је он у исто доба срески лекар оног среза, који га је изабрао — нлан 58. закона о уређењу округа н срезова у везн са чл. 71. закона о општинама. На дан 4. јула тек. год. извршен је избор окружних посланика за срез к. . . округа кр.... Између осталих изабран је за окружног посланика за дотични срез и Д-р А. . . П. . . . који је у исто време и државии лекар истог среза. Противу овог избора жалио се Државном Савету Б... Р. . . тежак из Кобиља, па је навео, да исти поред осталог не може остати у у снази, јер је за окружног посланика изабрат Д-р А. . . П. .. државни лекар до тичног среза, а тиме су повређени прописи чл. 58. закона о уређењу округа и срезова у вези са чл. 71. закона о општинама Ево, како жалитељ у својој жалби резонује, да избор среског лекара за окружног посланика, а за срез у коме је државни срески лекар, не одговара закону: »По чл. 58. зак, о уређењу округа и срезова. за окр, посланика може бити изабран сваки писмени српски грађанин, који је навршио 25 година, и има сво друге услове, који се траже за кметове и одборнике. Према овоме законском пропису, а и по чл. 71. закона о општинама, који говорн о томе: који може бити општ. одборпик — лекар срескн, као шеФ санитетске полнције нн у ком случају пе може бити општински одборнпк, јер он има силу и власт непосредног санитетског-нолициског надзора над општннама, Па, кад срески лекар не може бити опгат. одборник, онда према јасној и императивној горњој законској одредби не може бити ни окружни послапик, а следствепо не може остати ни избор Д-ра А. . . 11. . . за окр. послаттика за орез к... округа кр.... Са свим су умесни разлози законодавца, да се за окружног послапика може изабрати оиај, који пема услове за опгатинског одборнпка. Лекар један у јодном срезу, који нма право и дужност гаеФа санигарне полицијо из више разлога не може бити општипски одборник, па ни окружни посланик, јер су то самоуправна тела, која дејствују и код којих се хоће да су без државних чиновнцка, који имају право санитетског надзора. Окр. скупштина може имати свог само т