Полицијски гласник

ВРОЈ 40.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 24. ОКТОБРА 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛНСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се подаже у напред, и то најмање за пола године код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлепгтва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника ",не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

РАСПИС Министарство Иностраних Дела је добило иавештај од овд. аустро-угарског посланства, да је угарска влада укинула обавезу пасоша у саобраћају између Србије и Угарске. Према томе, угарске власти неће тражити пасоше од оних путника, који из Србије прелазе у Аустро-Угарску. Пасоши српских поданика ипак ће служити као легитимационе исправе. 0 предњем се извештава грађанство ради управљања. Из полициског одељења Министарства Унутрашњих Дела, 1Ш 20061 — 19. октобра 1910. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 СУДСКА ФОТОГРАФИЈА 1 )

ФотограФија, која је тако брзо осво ■ јила све гране људске активности, како у науци тако и у умегности, продрлаје најзад, истина с тешком муком, иу службу правосуђа. Данас се ово може сматрати као потпуно свршена ствар, јер ФотограФија посведневно чини огромне услуге правосу^у и полицији. При свем овом, журимо се да изјавимо, она на овом пољу још није искоришћена у оној мери, на коју би имала права по својим особинама. Велики број истражних органа још и не познаје овог свог драгоценог помоћ ника, који је, тако рећи, вештачко памћење човечанства, и аутоматски и беспристраспи регистратор Факата. У току даљег излагања покушаћемо да покажемо шта

') Господин Р. А. Рајс, професор полиције на универзитоту у Лозани, изволео је нарочито нанисати овај чланак о оулској ФотограФији за »Полицијски Гласник*, и послати га преко г. Д. Ђ. Алимпића, ипспекгора Антропометријско -полндпјског Одељења Министарства Унутрашњих Дела, који је и превео г. Рајсов чланак са Фрапцуског.

је судска ФОтограФИЈа и од колике је користи судским и иолицијским иотрагама. Према својим практичним применама у полицијској и судској материји, фотограФије се могу поделити на три, потпуно оделите категорије: 1. Фотографије за аутоматско и бесаристрасно констатовање факата ; 2. Фотографије као средство вештачења , и 3. Фотографије за идентификовање криваца. Најзад, ФотограФија нас може, сасвим случајно, снабдети документима од врло велике важности по судску истрагу. Више компетентних људи, имајући у виду корисне особине фотографија, предлагали су да се са ручним ФотограФским апаратима снабде што већи број полицијских агената, који би тренутно фотограФисали учеснике изгреда, нереда, свађе и т. п., али ова одлична идеја наилази у пракси на велике тешкоће, од којих је довољно поменути знатне трошкове за куповину већег броја Фотографских апарата. Узгред помињемо, да постоји један мали, ручни, ФотограФски апарат за фотограФСко контролисање брзине аутомобила. Апарат овај конструисао је познати париски конотруктер г. Гамон. Пре нсго што бисмо прешли на данашњу примену ФотограФије у судској и полицијској материји, неће бити на одмет ако се упознамо са неколико историјских података. Од када се употребљује ФотограФија у полицијским и судским истрагама? Као најетарији документ, који се односи на судску ФотограФију, нашли смо »Судски Лист с< од 10. септембра 1854 год., који је излазио у Лозани под уредништвом адвоката Пелиса. У овом лисгу, а у белешци ггод насловом: »//оо начнн истраге ", говори се о истрази над једном бандом крадљиваца која је разбијала цркве. Међу окривљенима налазила се и једна мистериозна личноог чији се идонтитет, и поред најревноснијих истраживања, није могао утврдити. У жељи да дође до истине, истражни судија нареди да се ова личност слика помоћу дагеротиније, и да се израђене слике пошљу полицијама свију швајцарских каптона и суоедних земаља.

»Од овог новог покушаја не очекује се велики успех«, додао је хроничар „Судског Листа«, али се преварио. Полиција великог баденског војводства известила је ускоро истражног судију, да је личност на послатој слици позната у свом родном месту — у једном селу. После овог почетка, ФотограФија је врло често употребљавана за ФотограФисање непознатих злочинаца, у циљу констатовања њиховог идентитета. У нашој збирци налазе се ФотограФије, израђене у овом циљу, у времену од 1858. до 1868. године. Али се примена ФотограФије није ограничавала само ни снимања злочинаца. Године 1860 она се ве већ употребљује и за снимање места злочина, што се лепо види на једном примерку наше збирке из овог доба. Употреба осетљиве ФотограФске плоче за вештачење и откривање за голо око невидљивих ствари почиње тек од 1869. Д-р Бирион, из Дарнеа (Вогези) поднео је ове године Академији Наука, преко Верно'а, једну серију ФотограФских плоча на којима се, по његовом тврђењу, налазила ФотограФија злочинчевог лика, снимљена са очне мрежњаче жртве. Испитујући ово сензационо тврђење, америкинског порекла, Верноа је утврдио, после озбиљног испитивања и студирања, да ни на једној ФотограФСкој плочи није било трагова од каквог лика, али је ипак предложио да се Д р Бириону изјави захвалност на његовом саопштењу, пошто оно упућује на корисну примену ФОтограФије у судској медвцини. Много доцније један други Факт, потпу но истинит у осталом, обратио је пажњу судским вештацима на ФотограФију. Приликом ФотограФисања једне даме и развијања ФотограФСке плоче, ФОтограФ један констатовао је, да се на снимљеном лицу његове клијенткиње налази маса оспи, сличних оспама од богиња. Знајући да је лице у даме потпуно чисто, ФотограФ помисли да ФотограФска плоча није добра, те с тога изврши још једно снимање, али му и ово, као и још друга два, дадоше исти резултат као и код првог. Колико се тек овај сиромах ФотограФ морао из-