Полицијски гласник

СТРАНА 314

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40.

иенадити када је, шаљуКи после неколико дана својој клпјенткињи изра ^ене фотограФије, сазнао да је она умрла од богиња. Оспе на ФотограФСкој плочи биле су, дакле, оспе од богиња, које се ниоу виделе голим оком. Изложени Факт побудио је, сасвим природно, вештаке, да употребе ФОтограФију за истраживање и откривање за I оло око невидљивих ствари. Поједини истраживачи : Бертилон у Паризу, Ресерих у Верлину, Пои у ФранкФурту, Денштедт, Шетр и Воаглендер у Хамбургу, Миновић у Букурешту, па и наша маленкост, са успехом су искористили ФотограФску плочу за вештачење ФалсиФикованих и сумњивих писмених докумената. Овим радницима обвезни смо готово за све методе на овом пољу, које данас дају тако одличне резултате. Права и деФинитивна примена фотограФије у полицијској и судској материји датира се од 1882 год., т. ј. од времена у коме је Алфонс Бертилон створио у Паризу прво одељење за идентиФиковање криваца према своме сопственом систему, у коме је и за ФотограФију резервисано важно место. Систем Бертилонов, познат под именомогемсме антроаометрије или још краће бертилонажа, резултат је дугог и стрпљивог рада. Бертилону искључиво припадају част и заслуга што је обогатио човечанство системомидентиФикацијекоји је. још одмаху почетку, дао тако одличне резултате да су га готово све државе усвојиле. То је париско одељење за идентиФикацију у коме су извршене све новине у систему идентификовања и најважнији радови у области судске фотограФије и полицијске технике. Од стварања система Бертилоновог, судска ФотограФија постала је специјална грана опште ФотограФије. Немогући остати изолована, због тесне везе са Фотографијом , науком, правосуђем, судском медицином и полицијском праксом, она је увршћена у полицијску технику, под којом треба разуметн скуп практичних и техничких знаља, потребних за изналазкеље и идентификовање криваца. Бертилонаж се врло брзо распростро готово по свимацивилизованим државама. Чак и данас, кад поједине државе антропометријске мере замењују отисцима прстију (да ли са разлогом или не? није овде место да испитујемо), ФотограФија »живих слик а", за коју се такође има захвалити Бертилону.драгоцени је помоћник сваке полиције. Можемо, дакле, без претеривана рећп, да је наш поштовани учитељ и драги пријатељ Алфонс Бертилон прави творац сувремене судске фотограФије. Да испитамо сада данашње разне примене ФотограФИЈе у иолицијским и судским истрагама. Почнимо са првом од напред поменутих категорија ФотограФија, т. ј. са ФотограФијом за аутоматско и беспристрасно констатовање Факата, нли боље речено, са ФотограФијом места извршеног злочина, несрећних случајева, самоубистава, пожара ит.д. ФотограФија места извршеног злочина, катастроФа и т. н. служи овим разним циљевима: 1. Као неоспорно тачан докуменат, који верно репродукује Факта, она ствара могућност истражном чиновнику да у свако доба има пред очима тачну слику места злочиаа или догађаја, и на овај начин постаје његово вештачко памћење, а случајеви у којима му је ово памћење потребно нису ни мало ретки. За оно кратко време, које је провео на месту извршеног злочина у циљу увиђаја, он се трудио да све испита и забележи. Дешава се, међутим, да се поједини ситни детаљи, који су му овом приликом измакли из вида, покажу као врло важни у току истраге. Поновно враћање на лице места у већини случајева било би немогућно и бесциљно због промене општег изгледа овог места. Добра ФотограФија, међутим, показује нам увек тачну, потпуну и сталну слику Факата које треба констатоваги. Ова слика не служи само за поправку заборава и погрешних интерпретација, већ у исто доба и за кориговање једног чисто физиолошког Феномена. Несумњиво је, да ми видимо само оно што хоћемо да видимо, и да ће \ стражни чиновник, који врши извесну судску констатацију, послекратког временастворити своје субјективно мшнљење о природи злочина, несрећног случаја и т. д. и у духу овога водити истрагу. Он ће, сасвим природно, тражити само типичне знаке, необраћајући пажњу на ситне детаље. Он ове и не види, јер неће да их види. Противно овом, ФотограФски апарат види све и констатује све. 2. Други циљ Фотографије на месту злочина јесте, да нас снабде доказним материјалом за истрагу и претрес. Готово сви они, који по дужности узимљу удела у суђењу, обично не познају место злочина. Задаћа њихова, а нарочито поротника, биће, међутим, знатно олакшана ако, пратећи претрес, буду имаЈи пред очима слику места на коме је злочин извршен и изглед овог места одмах по извршеном злочину. Разуме се већ, да ће услед овога и њихова одлука бити правилнија. ФотограФска слика, показана на судском претресу, може тако исто, психолошки утицати било на самог окривљеног, било на судије. И најбоље написан увиђај не може никад представити све страхоте једног злочина тако верно као ФотограФија. Добра ФотограФија може врло често и корисно заменити инајдужи говор државног тужиоца. Ова улога ФОтограФије била је живо нападана од извесних теоричара, задахнутих претераним хуманитетом. „Немамо права погоршавати положај окривљеног показивањем таквих ФотограФија, које, несумњиво, потресају судије и поротнике", веле они. Ми не делимо ово мишљење. Пре свега, није никако реч о изазивању каквог еФекта, већ о једном средству обавештења судија и поротника, који ствари познају по казивању сведока и т. п. Оптужба има пуно права, или још тачније она има дужност, да што боље и потпуније обавести о свима детаљима злочина оне, који имају да суде окривљеном. Ако њихова одлука услед овога буде понекад строжа, ге можс само користити одбрани друштва

и припомоћи, може бити, смањењу броја злочина, који се данас умножавају из године у годину, и то већим делом због ослабљене репресије. Ми виђамо данас поједине судове да ослобођавају све страсне иди тако зване отрасне убице. Најзад, помоћу <?отограФије можемо на месту извршеног злочина открити многе ситне појединости, које су од неоцењене користи за проналазак злочинаца и идентификовање окривљених, као што су: трагови ногу, отисци прстију, крвни трагови и т. п. Шта треба ФотограФисати на месту извршеног злочина ? Пре свега потребно је Фиксирати на осетљивој ФотограФској плочи општи изглед овог места. Ове ФотограФије, ако су само добро извршене, од неоцењене су користи, и допуштају често, чак и оном који лично није видео ово место, да уочи све перипетије у извршењу злочина. Претурена столица, изгужван застирач, оборена и разлупана саксија са цвећем и т. д., показују јасно да је на месту злочина било борбе. Већа локва крви на земљи и подаље од леша жртве показује, да је жртва први пут пала на месту где је ова локва, а потом устала да би мало даље по други пут пала. На другом месту, опет, виде се трагови крви, чији нам дугуљасти облик допушта да закључимо, да је онај, из чије је ране ова крв истекла, био у покрету. Знајући пак, да се код крвних капљица у покрету најдужа осовина налази увек у правцу покрета, можемо лако одредити пут којим је жртва ишла. ( свршиће се) Р. А. Рајо

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(наставак) Из тога разлога, наш законодавац и наређује самој власти да, у приватно-правним споровима, само саопштава странкама одлуке и поједнне моменте спора који за њих могу имати важности. Отуда законодавац, и у случају §-а 507. други став, нрописује да сама извршна власт саопштава купцу да је продаја постала извршном, што ће рећи да тако исто она ово мора да саопшти и у случају §-а 483., ако жели да онај рок од шеснаест дана отпочне тећи. Који ће се рок применити, да ли онај из §-а 483. (шеснаест дана), у случају да је против продаје изјављена жалба која је као неблаговремена код суда одбачена ? Могло би се, из речи : ». . . .пошто му се саопшти да је извршна судска одлука, којом је и по тужби продаја оглашена за снажну" у §-у 507., извести да, за примену овога прописа, треба да је суд решавао не само о благовремености жалбе већ и о самој уредности продаје. Ипак ми мислимо да би ова интерпретација била погрешна: § 507. мисли у опгате на случај, да је било жалбе, без обзира на то да ли је она благовремена или не. У осталом, и о неблаговременој жалбп суд