Полицијски гласник

ВРОЈ 40.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 315

мора доттети рептењо којим ое отт.ч, као таква, одбацује (§ 312. у вези са §-ом 323.), и такво судско решење иодлежи, такође, жалби. На тај начин, у том олучају, продаја је дефинитивна тек када решење о одбачају жалбе постане иввршно. И зато се такпо судско ретпење може изједначити са судском одлуком »којом је и по тужби нродаја оглашена за снажну«: када се жалба против продаје одбаци ма но ком то основу било, то значи: да се, тиме, продаја оглашава за снажну. 1 )

г ) В. о року у коме купац мора положити излицитирану цену одлуке Држ. Савета од 3. Октобра 1900. год. бр. 6490. и од 13. Фебруара 1904. год., бр. 1191., код Мил. Вукићевића, Збирка Одлука Државиог Савета , стр. 114. и 110.). Да ли би се могло рећи да је §. 483., односно рока за полагање цене, измењен заменом другога става §-а 507. од 14. Јула 1898., као доцнијим законом? Другим речима: да ли не треба рећи да, после тога закона, рок за полагање цене је један: од три дана, који увек тече од дана саопштења купцу, да је продаја постала извршном? Ми то не мислимо, једно зато што доцнији закон укида, прећутио, ранији само тако када се он не може апсолутно да нзмири са ранијим, што овде, као што смо видели, није случмј. Осим тога сасвим је правично да у случају §-а 483., рок за полагање цене, рок који тече од дана саопштења купцу да је продаја постала извршном — буде дулш него у случају §-а 507.: у овом елучају, услед иарнице око уништаја иродаје, купац добпја много више у времену пего у првом случају. Папослетку, за овакво тумачење је и Г. Марко Отојановић, у својој расправи: Јавна иродаја иеаокретности и обавеза куаца на њој који цеиу ие положи, штампаној у Архиву за аравне и Друштвене Науке (год. 1906., св. од 2 5. Јуна, стр. 425.), што је врло важно, пошто је Г. Стојановић један од твораца измена и допуна Грађ. Суд. Поступка од 14. Јула 1898. год.. Мислимо да ће бити корисно да, овом ириликом, објавимо акат који је комисија, одређена за измене и доиуне у Грађ. Суд. Поступку у години 1898. од стране тадашњега Министра, Правде Г. Косте Н. Христића и у којој је, као најглавиији, био Г. Марко Стојановић уиутила, Г. Министру Правде. «Госиодину Мииистру Правде »Са своје нопотпуности и са своје иејасности, прописи грађанског судског поступка о извршењу судских одлука давали су маха необичном одуговлачењу и изигравању судских одлука. «Нису ретки случајеви, да један предмет стоји неизвршен по петнаест и више година. ((Одуговлачење извршења судских одлука од штете је и повериоцу и дужнику, и оно још, што је најгоре, рђаво утиче и на сам земаљски кредиг. ((Поверилац веома тептко долази до свог права. «Дужнику се гомила терет досуђеним интересом. ( ( Имање дужниково, често, тако се одуговлачењем развуче, да напослетку од њега не осгане ништа нп дужнику ни повериоцу. »Природно, сав рад и промет на основу вере стао се кочити; јер рада и промета на основу вере не може бити онде где обвезани своје обавезе тачно и на време не испуњавају и где нема ни силе која ће их одмах на то приморати. »Са ове тромости у извршењу, и страни каиитали веома су мало уношени у земљу, и кредит је спао на врло низак ступањ. »Да свега тога не би било, Ви сте нас позвали да израдимо предлог за измене и допуне у грађанском судском постуику што се тиче извршења. ^Ми смо то учинили, па Вам подноримо под 1 /: Предлог закона о изменама у закону о грађанском оудском поступку од 20 Фебруара 1865. »Као што ћете изволети видети, карактерие црте овога предлога ово су: »1) Положено је мерило процењивања, које има ослонца у природи ствари и у §-у 845-ом грађансвог законика, и уз то процениоци одговарају солидарно за вредност коју су ствари одредили, ако се о то мерило огреше. «На овакав иредлог руководило нас је то, шго је било врло честих случајева, да су процениоци процењивали ствари далеко изнад њихове праве вредности, на прилику хиљаду динара оне које у истини нису вредиле ни сто динара. Поверилац је оставл»ан необезбеђен.

Како купац има, за полагање цене, на расположењу шеснаест односно три дана, почевши од дана саопгитења извршне продаје, то он може цену положити и последњега, шеснаестога односно трећега, дана и тек ако и тај дан протече а он цену не положи, има се узети да цену о законском року није положио, да је дакле, у доцњи (тога). Ако би шеснаести или трећи дан био недеља или један од оних празника који су, у Државном Календару, означени црвеним словима, тада се, као последњи дан исилате излицитиране цене, узима први дан по недељи или празнпку. Ово изводимо, прво, из §-а 104. Трговачког Законика који вели: »Ако термин исплате менице пада на какав у српском калеттдару црвеним словима означени празник, онда се мора исплатити први дан после празника с< (први став) која се одредба има, аналогијом (в. §§ 8.

»2) Одмах о попису пописано имање одузима се од осуђенога дужиика и нредајо стараоцу иа руковање и управу. »Овим ће се стати на пут сваком одуговлачењу извршења од стране дужника, а кад то буде, онда он у томе иеће имати ни помагача и онда ће бити врло ретких случајева да се примеие и оне друге пронисане строгости о одговорности проценилаца и извршних органа итд. »Кад се од дужника одузме имање или ствар, одузеће му се и свака потреба да ради и да нађе помагача, да извршење одуговлачи. (( 3) Интересованим странама постављају се застуииици ако им се наређена продаја не може на време да саопшти. »Јер и досадашње одредбе грађанског судског поступка о саоаштавању продаје знатно су утицале да су се пзвршења одуговлачила. »4) Прописане су казне и одговорност органа који одредбе о извршењу не би тачно вршили. »Накратко, сви прописи предлога упућени су на то, да спрече изигравање и одуговлачење извршења и да га још убрзају. »Тако, осим осталога: »У 403-ем предлога прописано је да се забрана мора извршити истог даиа кад је за њу судски налог примл>ен, или најдаље сутра дан, ако је удаљеније место где се изврншти им&, и само ако је извршилац пре, но што је добио акт о забрани, радио на другој забрани, за коју је добио раније акт од суда, и та му је радња правилиа — правдаће задоцњено нзвршење које забране. »Из ре^еница на ранијим итд.» види се, да извршна власт има и при извршењу забрзне, да се држи реда, кад је уважена која забрана, а не да их врши по вољи кад коју хоће и преко реда. »Уз то, у §-у 404-ом, одређено је кад се има да узме, даје забраном тражбина »довољно обезбеђена, па је казано да ће то бити онда, кад ироцењене ствари имају једанпут и по онолику вредност колико износн тражбина. На ир. ако тражбина износи 400 динара, онда пописано и процењено имање, на које је тражено обезбеђење, треба да буде од 600 динара, па да потраживање буде довољно обезбеђено. ((Предлогом §-а 466 а. дато Је право процениоцима на награду, што је праведно, и зато што сваки рад треба платити, и нарочито зато што се за њихов рад чине и одговорним. »Можемо напослетку иапоменути, да намерно нисмо усвојили предложену измену §-а 469-ог од 21 октобра 1896. По нашем мишљењу, предложена одредба: да поверилац у оној ствари или имању, на које је попис код полициске власти тражио, добија залогу од дана тога тражења, — могла би дати повода најетрашнијим злоупотребама. Друго је то, што се повериоцу који тражи обезбеду код суда, рачуна право залогс од дана тога тражења, а друго би било кад би се иовериоцу право залоге рачунало од дана којега је код иолициске власти попис тражио. Друго је коистатовање једнога суда а друго иолициске власти, за овако важна нитања. Код полициске власти само иоиис ствара залогу, али опет друго је попис, а друго обично тражење. Попис се врши нарочитом радњом и актом, и ту суделује не само полиц. власг но и процениоци. — Молимо Вас, Г. М., да примите итд. 6. 6. 98. )} (т. ј.: 6. Јуна 1898. год.).

и 10. Грађ. Зак.), прнменити и на обавезе неменичне, а за тим и из §-а 118. који се овако изражава-' »Ако последњи дан рока падне у дан празнични или у дан одмора онда се узима први радни дан по празнику или одмору за дан рока или рочишта". Из ових одредаба проистиче да је правило, и у нашем законодавству, да, када је последњи дан рока недеља или празник, тада лице које је обавезно има још времена да, сутра дан по томе дану, своју обавезу испуни. 1 ) Наш Грађански Законик, следујући у томе своме изворнику, нигде није поставио то правило, као што је то урадио, н. нр., Црногорски Имовински Законик (чл. 985.) и Грађански Законик Немачки (§ 193.). 2 ) Али, ако би шеснаести односно трећи дан, кога се има положити излицитирана цсна, пали у време судскога одмора (ферије),то би било овде сасвим равнодушно: купац нема овде посла са каквим вођењем спора, да би могао извршење своје обавезе одложити док судски одмор не про1)е. Дак те, ту се рок од гаеснаест или три дана не продужује. Ако купац положи, у означеном року, излицитирану цену, нема никакве тегакоће: извргаиа власт учиниће тнто, по закону, даље треба да купац, на купљено добро, буде убаштињен (§ 489.). Али ствар се комплицира, ако купац, у року од шеснаест (три) дана, не испуни обавезу коју је на се, на лицитацији, примио. Какве ће правне последице отуда за купца произи^и? На то питање одговара нам § 484. на овај начин: „Ако купац готов новац не положи у означеном року § 483. полициска власт ће наредити нову продају на трошак и шгету купца, и то најдаље за месец дана. (Допуна од 14. .Гула 1898. године)«, (нАСТАВИЋЕ Се) Ж. ПериЋ.

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОКУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Дмра Двгуета ЈУШричке јавног редовног проФесора права на чешком универзитету у Прагу (НАСТАВАК) У следе1)вм § 9. (обавезни егземплари) и § 12. (штампани списи научног, уметничког или техничког садржаја) говори се о »одговорном уреднику", ( уоп Ает уегап(;\уогШсћеп Ке^аМеиг«) а исто тако У § 30.:

1 , В. § 104. други став Тргов. Зак. који гласи: »Друге вере иак последоватељи дужни су своју меницу којој рок исплаге на какав њихов иразник пада, један дан пре тога платпти*. 3 ) ОМо БЧбсћег ипс! ЛУЦће1т Неп1е, ВпгдегИсћез Сгезеиђисћ, 8. 104. — А Ллорђевић вели: »Као кетриз иШе не треба ни то сматрати: што се у случају, кад последњи дан размака времена или рока падне у иразнични дан или у дан, у који суд не ради (§ 510. грађ. суд. пост.), узима први радни дан по празнику или дану судског одмора за дан рока или размака времена (§ 118. грађ. суд. пост. и § 104. тргов. законика)". В. његово дело: Систем ариватног (грађанског) ирава Краљевине Србије. Прва књига, друга половина стр. 223.