Полицијски гласник

СТРАНА 336

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42.

1. Која је то надлежна власт за решавање, кад није Првоотепени Суд ? 2. Кад је жалиоц своју жалбу адресовао на Првостеи. Суд, то онда да ли је овај спор грађански или се друкше сматра, и ма какав да је, сада би му жалба била неблаговремеиа а пом. пресуда извршна. Моли се уредништво, да у своме првом наредном броју одштампа ово обавештење, је је ствар хитне природе, а поглавито за наплату порезе." — На ово питање одговарамо: Ако је овде био поведен грађански спор у смислу § 6. грађанског судског поступка, онда је првостепен суд био дужан да разматра пресуду према § 20 поменутога закона. Ту надлежност није могла да измени ни она околност, што се суд позвао на чл. 18. закона о порезу, јер је ова одредба додириута само у толико, у колико она поставља правило : ко плаћа порез на сиорно земљиште. Ако је, међутим, овде админнстративни порески спор, онда општински суд није ни био надлежан да доноси одлуку, него пореско одељење. Да би се о овоме чуло мишљење целога првостепеног суда, нека тај суд да прсчивразлоге. Други пут, кад суд тражи обавештење, нека јасније престави стање ствари, како би се могао давати прецизан одговор.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Одлука опште седнице Касац. Суда, Дело убиства, може се и без иротокола. секције утврдити и другим доказним средствима, али само што та друга доказна срстства за иостојање дела морају бити у тесној и неиосредној вези једно са другим и са делом, које се суди; да једни друге иоткреиљују и доиуњују; да се једни из Аругих као логичне последице јављају и уираво да се сви ти докази јављају као једна целина. (свршетак) Ислеђеним околностима овог дела несумњиво је утврђено: да је покојна Р. за време живота патила од епилепсије. То утврђује и сведоџба меродавног сведока г. Др. В. II. лекара (224 крив. пост.) а и Г. и. С. II. И кад ово стоји као утврђено, а међутим је у медицини утврђено : да смрт може паступити код лица која пате од епилепсије и у моменту кад ова наступа и траје — да је тада лицу свест нарушена, као што се и по сведоџби сведока С. ж. љ. III. и љ. ж. Љ. II. (које тврде да Р. непгго мрмори) и код пок. Р. јавило; и кад се узме да је медицинском науком утврђено: да мишиКи руку и ногу постану седишта трзања, који су резултгт осеКања бола — онда се може објаснити неправилан положај дои.их удова покојне Р. у каквом су је стању нашли сведоци Н. С. и М. Исто

тако, а са тих разлога може се објаснити и та појава: што су горе именовани сведоци затекли покојну Р. са исплаженим и задебљаним језиком, јер је медицинском науком утврђено: да се и при нападу епилепсије ови исти знаци јављају, пошто се и ту јавл^а гушење, —- у ком случају се језик исплази, а стојећи под утицајем ваздуха и задебља, а услед бржег кружења крви у телу, крв се излије и смрт наступа, па се услед тога и могле опазити модрице око врата иокојне Р. за које није искључена могуКност да су просте мртвачке пеге. Према томе кад се ове појаве које су сведоци Наста, Симка и Лепосава приметиле и код покојне Р., јављају и код лица која пате од епилепсије, а међутим и покојна Р. патила је од епилепсије. — онда суд не може узети да су те појаве карактерне код овог дела, не може дакле узети за извесно да су те појаве једино и само последице узрока дгвљења. јер се овде за те појаве утврђује и други могући узрок смрти — епилептичан напад. Најзад сведоџбе сведока Ч. М. и Ј. Ч. не могу бити доказ за постојање дела, јер су они код суда порекли и образложили то порицање свог исказа даног код полициске власти. С њима отпадају и сведоџбе свију оних сведока о томе шта су ови сведоци пред њима причали. Нема дакле ни једног основа изнетог за утврђивање дела убиства дављрњем да није доведен у сумњу. Сумња је комплексно осећање, а састоји се из одобравања, противљења и трећег осећања које у себи садржи од једног и другог, али се по квалитету од оба разликује. Суд се упушта у психолошку анализу осећања сумње. за то што у свакој унутрашњој вољној радњи без које не може бити спољашње, има од пснхичних елемената не само представа него и осећања. Кад постоји осећање сумње у унутрашњој, онда одговарајућа спољашња вољина радња, — изјава воље — не може имати позитивну садржину. Нрема томе суд у овом случају на основу свега изложеног не може рећи да постоји убиство извршено давл>ењем, него на против да то дело не постојИ| пазећи на општи и ако нигде изречно не исказани правни пропис. Према оваквим противразлозима суда Касациони Суд у својој општој седници од 3. Јуна 1909 год. № 6593 нашао је да је решење првостепеног суда на закону основано, а да не стоје примебе I. одел^ења Касац. Суда, и зато је поменуто решење и оснажио. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ УХВАЋЕН Ј Е Станко Поп—Димитријевић, из Кичеиа, чију омо потерницу изнеди у 39 броју ухваћен је.

Т Р А Ж И С Е Настасија — Цуна — ћерка Дине Таље, Циганина из Триброда, чију олику донооимо, нестала је пре три месеца. Она је стара 18 година 'мадог раста, црномањаота, од оообених знакова има: на средњем проту леве руке рану од чира. — Акт начелника ореза рамског Бр. 1 637 4.

П 0 Т Е Р Е Никола Ипер, трговачки агент, нроневерио је 20000 круна, па затим из Пеште побегао са овојом љубазницом Идоном Пик. Он је родом из Коморна, отар 4 3 година, вере мојоијеве, ожењеи, средњег раста, плећат, смеђе косе, обрва и треиавица црних, обријан, елегантно одевен, при ходу мало погурен, оем мађарског говори немачки и енглески. Илона је отара 2 8 година, неудата, оредњег раота, смеђе косе, обрва и трепавица црних, отаса витког, елегантног одела — Акт Управе града Београда Бр. 3907 9. Војин Стојић, из Бобове, који одговара за крађу, побегао је из ореског затвора. Он је стар 1 6 година, плав, лица округлог, у оељачком, оделу. — Депеша наче.шика ореза реоавског Бр. 19618. Љубомир Јоксимовић, млинароки раденик, украо је из Акционароког м.шна један оребрн сат оа три капка и данцем од никла, па затим побегао. Он је отар 2 8 годииа, добро развијен, ведиких црних бркова, очију црних, обријан. — Акт комеоара топчидерске полицИје Бр. 33 58. Милан Цвијовић, каФански момак, извршио је крађу у Крушевцу, па затим побегао. Он је отар 21 годину , виооког раста, плав. — Депеша начелотва округа крушевачког Бр. 24859. Жарко, звани „Молер", коцкар и варалица, који одговара за више крађа и превара, побегао је из воза између Нараћина и Ћићевца скочивши из воза, којом се приликом морао повредити. Он је стар 30 годипа, висок, смеђ, дугих бркова, на оеби је имао дугачак -зимски црни капут а на глави браон шешир. — Депеша комеоара нишке железничке полиције Бр. 191, Тодосије Вујашанин, родом из Турске, покрао ]е овога газду Љубомпра Мидошевића, из Новог Села, па затим побегао. Он је отар 2 4 — 25 година, у лицу пдав, оредњег раота. Депеша начелника среза трстеничког Ба. 19162. Препоручује ое полицијоким и општиноким властима, да за овим побегдим лицима учине најживљу потеру, и у случају ироналаока отражарно их упуте вдаоти која јепотерницу издала, о нозивом на означене бројеве акта идн депеша.

НЕСТАЛА СТОКА Радооаву Степановићу, из Ливадице, украдена оу два вола, један длаке беле а други ндаве. — Денеша начелника ореза моравоког округа пожаревачког Бр. 1708 7.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

уредник Милорад А. Вујичић.