Полицијски гласник

СТРАНА 348

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 44.

али само под претпоставком, да дотично лице није можда само уредник (што заступник генералне прокуратуре очевидно за довољно сматра), већ да је оно као одговорни уредник било постављено, да је оно дакле примило на себе одговорно уредништво. Ако је ово учињено, онда је по моме мишљењу ово лице имало дужности једнога одговорнога уредника и онда, кад оно није било власти као одговорни уредник пријављено. По правилу се зацело има узети, да, кад је одговорни уредник одиста постављен, да ће исти и власти бити пријављен, и да подузетник новина, који хоће да подметнуто лице код власти именује као одговорног уредника, у ствари и неће никаквог одговорног уредника дапостави. (На разлику између правога и подметнутога одговорнога уредника доћи ћу још доцније). Ипак зацело није искључено, да је подузетник новина уредно поставио одгов:>рнога уредника, и да се оамо погрешком или случајно десило (на пр. погрешком писца или преписача дотичне пријаве и т. сл.), да је у пријави друго име означено. Не може никаквој сумњи подлежати, да лице. чије је име Фактички (премда нетачно) у пријави наведено, нема дужности и одговорност одговорнога уредника; јер ово лице — ако оно у опште постоји — није ни постављено за одговорног уредника. Али да ли треба и онога, који је одиста примио на себе одговорно уредништво, па с тога и са тиме везане дужности, ослободити одговорности због тога, што је у пријави погрешно друго име означено? То би несумњиво противречило како намерама законодавчевим, тако и потребама праксе. Међу тим што важи за случај, кад се непријава имена одиста постављенога уредника своди само на погрешку или случај, мора следствено важити и онда, кад је пријава са знањем пропуштена, кад дакле постављени одговорни уредник намерно није власти био пријављен или кад је место њега намерно други когод био пријављен. Из тога следује, да и ироиис аустријскога законл о штамии, који ироиисује иретходну иријаву одговорнога. уредника. власти, има значај једнога иростогс ироииса реда исто онако, као и одредба да се одговорни уредник именује на листу и као пропис, по коме се претходно власти имају доставити и друга лица, која учествују у издавању периодичнога штампанога спиоа (штампар, издавач). Од овога начела не чини никакав изузетак ни горе (под IV) споменути случај, то јест ако издавач листа себе самог као одговорног уредника код власти именује. Јер и овде не лежи, као што смо видели, конститутивни моменат одговорнога уредништва у овој пријави, већ у пријему одговорнога уредништва од стране издавача, то јест у његовој одлуци, да сам хоће да буде одговорни уредник, а она је пријава само привођење у дело и последица оне одлуке. Из казанога излази, да и по аустријском праву остаје један једини конститутивни моменат одговорнога уредништва, то јест постављање одговорнога

уредника од стране подузетника новина, односно пријем ове Функције од стране одговорнога уредника. Свакојако постављени одговорни уредник има се, према изричном законоком пропису, претходно пријавити власти и сем тога на сваком броју периодичнога штамнанога списа именовати. Али ако једно или друго није учињенс, ако је дакле на место постављенога одговорнога уредника когоддруги именован или у опште није нико ни именован, онда то нема никаквога утицаја на правни положај постављенога лица као одговорнога уредника, па дакле ни на његову одговорност. Власти учињена пријава или именовање па листу не слаже се овде просто са стварношћу, и с тога је под околностима кажњива (§ 9 послед. одељ., § 10 зак. о штампи). Кад сада постављање одговорногауредника одпосно примање ове Функције представља њен једини појамни захтев, онда и питање: колико ова функција траје, не проузрокује никакве тешкоће Јер, као тито смо горе видели, да би неко постао одговорни уредник, потребан је за то узајамни споразум између једнога лица и подузетника новина у погледу примања ове Функције. Подузетник новина преноси на некога вођење одговорнога уредништва и овај то прима. Из овога следује, да постављено лице дотле остаје одговорни уредник, докле тај горе означени узајамни споразум траје. Али пошто један споразум престаје већ услед неслагања једне од обеју страна, то онда за престанак одговорнога уредништва није потребно да се оба заинтересована лица у овом погледу споразумеју, већ је довољно једнострано одступање једнога од њих. Према томе одговорни уредник престаје то бити, чим га подузетник новина отпусти или чим он сам одговорно уредништво напусти. У дотичном правцу сасвим је без значаји, да ли је овај или онај према њиховом међусобном уговору био на то овлашћен или није. Исто тако дејство такога корака не зависи од тога, да ли је наступела промена пријављсна власти или објављена у листу. То зацело јасно излази из онога, што је казано о правном значају ове пријаве. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Превео Д-р Д. АранђеловиЋ. КРИМИНАЛНА П0Л.ИЦИЈА

(СВРШЕТАК) Помоћу добрих моралних закона, који би заштићавали немоћне, жену и децу, држава мора очувати здраву расу, и повести енергичну борбу против рђавих страсти и злочина, који могу довести до пропасти расе и друштва. Ова истина изражена је у познатој аксиоми славног Кетлеа : „Злочинац извршује злочин који је друштво приправило.® Према схватању науке, злочинац је само прост извршни агент, а прави кривац то је друштво. Посведневно искуство доказује очигледно ову истину, која на први поглед може изгледати парадоксална. С тога је, дакле,

потребно организовати, на првом месту, рационалну борбу против болести злочина помоћу превентивие социјалне игијене т.ј. помоћу једне групе најбољих економских, моралних и васпитних закона. ПГто се тиче репресије злочина, треба је осигурати помоћу основне реорганизације државног тужиоштва и пстражних судија. Већина наших истражних чиновника неспособна је, немоћна и недорасла за борбу против злочина. Истражне судије нису, по правилу, дорасли каквом тежем послу. Начин њиховог регрутовања ништа не ваља, као год ни систем њиховог авансовања. Истражне судије треба бирати међу људима младим, с.премним, активним, енергичним и интелигентним, који ће стално остајати на положајима истражних судија, напредујући према годинама службе. Наше данашње истражне судије врше своје дужности као од беде, и једва чекају да, услед авансовања, промене положај. Старих истражних судија данас нема у Белгији. И начин вођења истрага мора бити радикално измењен. Систем претходне контраднкторне истраге треба да замени данашњи режим тајне истраге. Одбрана и оптужба морају бити постављени на исти ниво, а принцип јавности примењен у свој својој потпуности. Мисија државних тужилаца и истражних судија треба да буде олакшана радикалном реФормом полиције, а нарочито установом криминалне или судске полиције, која не постоји у појединим земљама, а нарочито у Белгијп. Искуство неоспорно доказује, да је организација белгијске полиције рђава, и да је она немоћна у тежим криминалним аФерама. Међутим, по теорији, Брисл и Белгија ствсрили су полицију на најбољој основи. Такво је бар мишљење г. Горона, бившег шефа париске полиције сигурности. — Са изузетко,м аутократских земаља — вели г. Горон — у којима је иолиција толико усавршена да већ постаје несносна, Брисл притежава најбољу полицијску основу. Пријављивање становништва, доласци и одласци отранаца, промене станова предмет су нарочите службе, која је достојна да буде модел свакс судске полиције. У Паризу, ова служба постоји само за издавање иод закуп соба с намештајем. Паризлије не трпе, да полиција завлачи нос у њихове послове. Могућно је, да су регистри популације, који се брижљиво воде и контролишу, од знатне користи за полицију, јер могу отклонити беекорисна истраживања и жалосне заблуде, али ипак зато не треба претеривати у њиховој важности као што то чини г. Горон. Пре свега, ови регистри садрже бар 20°/ о погрешака, а што је најглавније: они никад иису спречиш какав злочин нити помогли да се открије какав опасан злочинац. Користи од ових административних хартија нису ниуколико доказане. Брислу је потребна установа судске полиције. Ова и административна полиција две су гране јавне сигурности, које се морају узајамно потпомагати, и које о тога не треба да буду потпуно одвојене једна од друге. Брисл је састављен из 25 општина, које су међу-