Полицијски гласник

БРОЈ 45.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 355

о обзиром на цену по коју је добро продато и на ранг њен бескорисна, мора, ако је он куиац, положити у готовом целу куповну цеиу. Исто тако не бп се могао овим прописом корнстити ни онај поверилац, купац поппсанога добра, чијој тражбинп још ннје рок и текао, и ако сс он, иначе, налази међу повериоцима којм се могу из из.шцитираие наплагити. Такав поверилац не може не положити у готовом новцу излицитирану цену нити, место тога, дати само своју признаницу, јер би то значило да се он наплаћује пре рока, нашта нема права (§§ 304 , 320., 547., 605., 887., 888. Грађ Зак ). За тога повериоца Ке се, приликом распореда новца (§ 489. став први т Гте), издвојити, из излицитиране цене, онолико колико је за његово измирење потребно, и то Ке се задржати у каси судској до вре мена када рок потраживању гога повериоца дође (аг§. из §-а 104. Зак. о Ст. Пост.). Јер, тај Факат да се над неким лицем врши егзекугивна наплата (сгање к је се, у Француском праву, зове 1а с1есопПШге), не одузима томе лицу бенеФицијум рока : повериоци, чијим тражбинама рок још пије истекао, не стичу тиме право на наплату, већ могу једино тражити обезбеђење својих примања, ако су остали услови за то испуњени (§ 605. у вези са §§ има 376. а 419. Грађ. Зак.). Само онда ако је над лицем, чија се добра јавно продају, стечај отворен, отпадају рокови његовим дуговима чија се наплата може одмах тражити (§ '27. Зак. о Ст. Пост.). Напослетку, трећи отав §-а 483. садржи ову одредбу: »Исто тако и онај купац, који ништа нема тражити од господара нродане ствари, ако га поверитељи за чији се рачун добро продаје, за новог дужника приме, а дотадашњег дужника за толико ослободе, не мора готов новац положити, него ће поверитељи писмено о томе изјаснење, влашКу потврђено 1 ), полицијској власти предати". Сличан пропис налази се и у §-у 152. аустриокога закона о извршењима (ЕхекиИопзогсћшп^), у коме се, ирво, као што знамо, вели да је купац на јавној продаји (<1ег Егз1ећег) дркан положити, у року од четрнаест дана од дана извршене продаје, једну четвртину од излицитиране цене (МеЈзЉођ, па се, затим додаје: »Уоп \уеИ;егеп Багег1а^еп М <1ег Егз1;ећег 1п с1ет Маззе ћеГгеИ;, а1в Ше РГапс1§1аићј§ег, (1егеп РогЛегип^еп аи8 с1ет Ме1з1;ћо!;е \'огаи881сћШсћ гит 2иде §е1ап§еп, тН с1ег ГГећегпаћте с!ег 8сћиИ с1игсћ Леп Егз1;ећег еЈпуегв1;апс1еп вт<1 «, што ће рећи, да кунац не мора остатак цене положити у готовом новцу, ако га они заложни повериоци, за које се предвиђа да ће се наплатити из излицитиране цене, приме за дужника. Овај пропис аустрискога закона

Ј ) Када је продаја вршена у случају етечаја, тада, по једном решењу Државнога Савета од 27. Авгуета 1902. год. бр. 5600. (Мил. Вукићевић, Збирка одлука Државног Савета, етр. 134.), и интабулисани повериоци, као купци на јавној продаји, морају полозкити готов новац: с тога, велп се у том решењу, што је купл,ено имање продато по наредби оуда, као имање стецишне масе, са наредбом да ее новац пошље суду, иа раопоред према прописима §§ 8., 91., 92., 101. и 103. стец. пост.».

о извршењима тачнији је од става трећега §-а 483. нашега Грађ. Суд. Поступка, у толико у колико, но њему, купца на лицитацији могу нримити, пуноважно, за дужннка само они заложни поверпоцн »с!егеп Гогс1егип§'еп аиз с1ет Ме1а1;ђо1;е уогаи881сћШсћ гит 2и^е §-е1ап§-еп (< , док ре'1ени ст.чв §-а 483. говори о повериоцима „за чији се рачун добро продајо к , пошто може бити, и бива, да један поверилац, за чији је рачун добро узето у попио, не може ни најмање да се, из излицитиране цене, наплати: тај поверилац је, узмимо, био хирограФерни пре поииса, и сва излицитирана цена је исцрпљена раннјим заложним повериоцима. Разуме се да такав поверилац не може ослободити купца, у мери свога потраживања, плаћања, у готовом новцу, излицитиране цене, тиме што би га примио за дужника, јер би то значило повредити право првенствене наплате оних заложних иоверилаца. Наравно, да ни обавеза коју би купац таквом повериоцу дао не би вредела, као обавеза вте саиза (без основа). Да ли купац на јавној продаји може исплатити директно повериоце дужникове, и, место готовог новца, предати извршном органу њихове квите? Без оумње да он то може учишгги, јер то излази а ГогИоп из §-а 483. став други и трећи, Само, купац који тако непосредно плаћа дужникове повериоце ризикује да буде оштећен, а на име онда ако погрешно плати неком који не долази међу повериоце који се могу наплатити из излицитиране цене: за ове последње повериоце то не би имало никакве правне важности, и купац бп, по § 894. Грађ. Законика, морао поново гим повериоцима положити оно што је једном већ нлатио 1 ). Разуме се да купац има право на повраћај те суме од повериоца коме ју је погрешно исплатио (§ 894. у вези оа §-ом 902. Грађ. Зак.). (нАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. Перић

0УД0КА П01ИЦИЈА У ФРАНЦУ0К0Ј

(СВРШЕТА К) Ако је деликт Г1а§гап1;, они врше изузетне атрибуције које су поверене у овоме случају прокуратору републике. Члан 49. зак. о крив. поступку овако гласи: „у »олучају Г1а§гап1; ЛеШ или у случају за»хтева од стране старешине куће, они ће »саставити протокол, примиће изјаве све»дока, изаћпће на место и извршити друге »радње за које су у реченим случајевима »надлежни прокуратори републике, ове »по Формама и по правилпма која су про»писана у глави о прокураторима ре»публике*. Међу тим они су дужни да ое уздрже или да со повуку чим прокуратор републике, чији су они само помоћници, сам

') Француски правинци веле: СЈш рауе та1 рауе <1еих Г018 (ко рђаво, т.ј. ономе коме не треба, плаги, плаћа два пута).

приступи овим актима у колико их он ие.делегира да продуже ове рлдње или да га замене. Пошто су извршили ове радње било по званичној дужности, било овлашћењем, помоћни органи судске полиције дужни су да пошљу без одлагања прокуратору републике доставе које су примили или протоколе које су саставили. Ако деликт није Г1а§гап1;, атрибуције ових спужбеника ограничене су на следеће: 1°. они примају доставе о злочинима или преступима који су учињени у местима у којима они вргне своје обичне Функције; 2°. они предају без одлагања ове доставе прокуратору републике; 3°. они га извештавају, осим тога, о свима злочинима и преступима за које сазнаду при вршењу своје дужности, и предају му сва извешћа, протоколе и акта која се на њих односе. Тако, ооим случајева Гга§гап1; с!еП1, Функције помоћних органа ограничене су на примање и предају извешћа, достава, саопштења; они не врше никакву радњу ислеђења, осим ако имају специјалну делегацију за то било по закону или од судије; они не врше пикакву радњу гоњења. Они су као предстража суда, која има једну мисију да прибира гласове, извештаје, тужбе које означују преступе или злочине и да их одмах спроведе. Из овога се види да помоћни оргапи прокуратора републике имају изузетно шира овлашћења само у случају (ШИ Г1а^гап1;, и да им је ова власт ограничена кад деликт престане бити Г1а§гап1;. Пољски и шумски чувари могу да ухвате окривљеног само кад су га изненадили ма делу; мимо овог случаја они могу само да пошљу извештаје или протоколе. Прокуратори републике могу да врше констатацију злочина само у случајевима Г1а§гап1; с1еШ; или захтева старешине куће. Мимо ова два случаја, они могу само да захтевају од истражног судије да иследи дело. Помо&ни органи који врше само особене атрибуције прокуратора републике, врше их као и овај магистрат само у случају Г1а§гап1; с1еИ1; мимо овога случаја, они могу само да му предају доставе које су добили. 2. Истражни судија. Истражни судија је редован судија, среског суда или заменик у истом који је декретом одређен да врши ислеђење. Истражни судија има својство и по том непокретност која припада сваком судији, редовном или заменику. Члан 55. зак. о крив. поступку пропиоује да се истражне судије бирају између судија грађанског суда у коме служе. По декрету од 1. марта 1852. они могу бити такође изабрани и између судија заменика. Но, у духу закона ислеђење се поверава првенствено редовном судији. Ме^у тим по изузетку може бити поверено и судији за менику. Шта више у судовима у којима има само један судија и у којима потреба службе то захтева, извршна власт може делегирати једног судију заменика да врши дужност иоледног судије