Полицијски гласник

ОТРАНА 356

ВРОЈ 45.

не као заменик редовног судије, него да врши потпуно ову Функцију као и редовни судија који је за то одређен. Истражни судија делегира се декретом на ову дужност за три године (чл. 55. зак. о кр. пост.), но, он може бити смењен са ове дужности и пре рока од три године: као иследник он се може да смељује а <1 пи1ит, али је непокретан као судија. 1 ) Ове Функције истражног судије не мен.ају ни у чему положај судије и његов ранг у суду. У принципу само је један истражни судија за срез, али их може бити постављено више у срезовима у којима потребе службе то буду захтевале. Сада их у Паризу има 25, у Лиону, Руану и другим неким местима по 2. Ако би истражни судија био спречен да врши дужност одсуством, болешћу или ма каквим другим узроком, у варошима у којима има само један истражни судија, првостепени суд одређује једног од својих судија да га замени. Истражни судија је део суда: он може узети учешћа у суђењу ствари које су пред судом или одељењем чији је члан. Само у суђењу предмета које је он ислеђивао не може суделовати. Он може да суди било у суду за преступна дела кад предмет који подлежи овој јуридикцији није један од оних које је он ислеђивао, било у кривичном суду, у свима предметима, које није ислеђивао. Од закона од 17. Јула 1856. г. истражни судија има два својства : он је службеник судске аолиције и истражни судија. Важно је разликовати у коме својству он ради. Као чиновник судске полиције он је под надзором главног прокуратора и апелационог суда, али као истражни судија он не може да прима од ових власти ни наредбе, ниупуства; протнв његових одлука има места жалби оптужној комори. У једном и у другом својству он сам има у обичним случајевима право ислеђења злочина и преступних дела, то што обухвата констатацију и вериФикацију деликтиозног дела, као и свих околности које су такве природе да огкрију виновника или виновнике. Да се ово изврши, испит оптуженог или сведока, претреси, узапћење хартија или других предмета корисних за маниФестацију иогине могу бити потребни. Истражни судија приступа овим разним актима писменим и тајним ислеђењем, али у извесној мери контрадикторним у колико се оно квалиФикује као ирииремно, на супрот дефинитивном ислеђењу које је усмено и јавно и које се врши у оуду јуридикције која је надлежна да суди о судбини оптуженог. Припремно ислеђење које је једна компликација поступка, уведено као гаранција против неправедног гоњења, неиабежно је код злочин а; у нреступнпм делима оно је факултативно пошто државни тужилац може за ова дела директно да оптужује судовима, који су дужни да их казне. Истражни судија једини је надлежан у обичним стварима да донесе против оптужених наредбу о довођењу (тап<1а1; сГатепег) по којој могу

бити силом доведени пред њега у циљу саслушања , и само он може у принципу донети решење о превентивном притвору. У случају Г1а§тап1; с1еН(; истражни судија може ко дужности и без ировокације од стране државног тужиоца или грађанске стране да отпочиње и леђење. Функција истражног судије једна је од најузвншенијих и најтежих које постоје. Овај магистрат располаже свом друштвеном организацијом да би пронашао злочинце; пред њим немазатворенихврата, неприкосновених домова, ујемчених слобода; његова је власт таква да се никаква друга власт не може с њом норедити. 1 ) За противзаконе поступке у вршен.у своје службе он је одговоран као и прокуратор републике. Његова одговорност зависи од озбиљности кривице и подтежи особеним условима којима је ци 1. да заштите Функционисање правде. Ако дело које је учппио истражни судија у вршењу своје дужности конституише злочин или нреступ, приватни спрам кога је учанио може прво да се обрати главном прокуратору који има једини вршење јавне акције. После тога, жртва представља грађанску страну путем интервенцнје пред истражном магистрату ром или судом. Ако дело не конституише ни злочнн, нн деликт, повређена страна може да трааси накнаду пггете оптужењем судије које се примењује на истражног судију као и сваког другог чиновника судске полиције. У својим односима са владом и ако је истражни судија непокретан као судија, његова Функција као иследника остав љена је дискрецији извршне влаоти. Ислеђење се поверава декретом и нро истека рока од три године. Да видимо још само однос овога магистрата са прокуратором републике. Законик о кривичном поступку даје право прокуратору републике да интервенише у сваком ислеђсњу и да захтева доставу података (члан 31.). Ово право припада и главном прокуратору наоснову његовог права надзора и министру правде као врховном шеФу магистратуре. Али како се ово законско овлашћење тиче интереса оптуженог, законик је регулисао ово ираво доставе (саопштења) одређујући његово трајање. Прокуратор републике не може више од 24 сахата да задржп досије ислеђења, који му је званично достављен. Чланови 57. и 279. зак. о кривичном постуику прописују да ће истражне судије V погледу на Функције судске полиције бити под надзором главног прокуратора код апелационог суда. Овај надзор може се вршити опоменом а према околностима оптужењем апелационом суду. Доиста, ако и мимо опомене, има поврата, главни ирокуратор може оптужити небрежљивог истражног судију апелационом суду. У случају констатованог небрежења, апелациони суд изриче дисциплинску наредбу нстражном судији да буде тачнији и осу1)ује га на трошкове. Осим неких специјалних случајева и других (злочина и преступа које судија учини'у вршењу својих Функција) главни прокуратор не може да ради ни-

какав акт који прииада оудокој полицији. Ако се даклс главпи прокуратор не слаже оа истражним судијом о опортуности какиог одре^епог акта. он нма да захтева преко прокуратора реиублике шта хоће, али не можс издавати наредбс истражном судији. Ако истражни судија одбије тај захтев он се може жалити оптужној комори. У ствари, истражне судије достављају посредовањем прокуратора првостепеног суда недељно нзвешће шеФ\ државног правобранства суда и овај им Учу^УЈе примедбе по којима треба да се управљају. Ове мере: 1°. примедбе хнјерархијски упућене, 2°. правпо средствооитужној комори, 3°. хијерархијски бламаж ако је судији оскудевала потребна спрема и чврстина, — довољне су да осигурају надзор који закон даје главном прокуратору над истражним судијом, тако да му није I отребно право директног наређивања , које бп ман пФестовало песносно мешање у саму Функцију истражног судије. * * * Организована на овај начин судска полмцпја у Француској, осигурава потпупо јавну сигурност и задовољава захтеве казнене правде н грађанске слободе, штитећи довољно права и интересе које има мисију да чува. Не можемо се овде упуштати у детаљније излагање свих оних аката и разних операција које врши судска лолиција у својој мисији истраживања, гоњења и ислеђења кривичних дела, јер би то био предмег много веће студије, у коју пам ни је могуће улазити због само ограниченог иростора овог листа. Материја судске полиције чини једну повећу партију науке кривичног поступка, и ми смо у овој расправи само сумарно изложили функцију ове установе из разлога које смо изложили у почетку ове расправе. Пројектом закона о среским судовнма као што смо рекли, намерава се нова организација наше истражне власти преношањем исле^ења кривичних дела на среске судове и одузикљу ове Функције иолицијским властима које сата врше кривична ислеђења. 0 овоме пројекту и овој намери ми ћемо дискутовати у својевреме, кад се буде приступило овој реФорми и будемо видели сам пројекат. Изложили смо овде сумарне атрибуције судске полиције у Француској да би се видело како је ова власт организована у овој земљи, познатој због своје добре органвзације истражне власти, која нам може најбоље показати пут којим треба ићи у решењу овога важног питања: организацнје истражних влаоти, и регулисање њених функција. Објективна, стручна и озбиљна студија ових деликатних питања потребна је у самом оном јавном интересу у коме се приступа овој реФорми, јер може допринети добром законодавству о истражној власти, чији садањи деФекти и махне задају толико бриге. Из тих консидерација и приказали смо организацију ове власти у Француској, чија нам студија још и у другим земљама може бит»и само од користи у решењу поменутог питан.а. Милош М. Станојевић судија.

' ј Сгаггапс!.

') ОаггапА.