Полицијски гласник

ВРОЈ 45.

„АДМИНИСТРАТИВНА УПОТРЕБА ОРУЖЈА ОРГАНА ЈАВМЕ БЕЗБЕ^НОСТИ И ВОЈСЈ^Е о нарочитим погледом на нрава Аустрије, Пруске, Средн.е Немачких Држава, Енглеске, Француске и Италије®. од Д -Ј >а Аугуста Вилфлинга. (СВРШЕТАК) Но у Италији је ипак изриком допуштепа уиотреба оружја и без икакве опомене, ако је ова немогућа уолед побуне и отпора. Изузимајући те специјалне одредбе, у којима је употреба оружја у негумњиво редовној служби карабинијера допуштегта, и у случајеве простога пасивнога отпора, изгледа да талијанско право иначе допушта употребу оружја само према актпвном отпору. По француском праву и без присЈства судских и административпих властн жандармерија под извесним околностима може доћи у положај, да изузетно употребн оружје и у случају самог пасивног отиора масе. Жандармерија само у појединим државама, има задатак да чини употробу од оружја и ирема личностима које беже или ради осујеСхења аокушаја убиства. При том се разликују две груле: Понека права дају овлашКење жандармерији на употребу оружја, сем према бегунцима, и »за транспорт поверених и као опасних означених злочипаца« (баденски закон о жандархерији § 36.), »приликом бегства притвореника који се транспортују због тешких злочина или приликом хватан.а осуђеника« (базелска службена инструкција § 45.), »према злочинцу који је предат ради транспорта" (виртембершка службена инструкција § 48.), и још за осујећивање покушаја бегства злочинаца које су сами жандарми ухватили на делу и притворили их због злочина. Аустријски закон о жандармерији са свим кратко нормира употребу оружја: »За с сујећење иокушаја бегства опасних злочинаца, ако нема никаквогдругогсредства за задржавање од бегства«. Постављање гаквих одредаба доводи до највећих тешкоћа. Н.пр. израз »опасан злочинац« у аустријском законику пружа разноврсна тумачења: да ли су то личности, које су због злочина (у казнено-правном смислу) осуђене и предате жандарму ради транспорта, или такве, које су жандарму означене као сумњиве због »злочина®, или што хи је он сам ухватио на самом делу? Да ли се ту имају разумети и оне личности, које се налазе у истражном притвору због сумље за какво опасно злочинство? Најзад под »опасним злочинцима® могу се разумети и такве ноторне личности, које су већ ооуђивапе гбог злочина, а сада се притварају из ојди каквог разлога (н.пр. због прошње или због скитничења, због недопуштеног повраћаја из прогонства, или због каквог обичног иступа). Баденски закон допушта употребу оружја у случајевима бегства опасних злочинаца који су по категоријама на-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

бројанн у закону, ако су ухваћенн на делу, п приликом транспортовања поверених ос\1)вчика, ако су они означени жандарму као »опасни". Базелска службена инструкција говори такође о двојаким случајевима уиотребе оружја ириликом бегства злочинаца ухваћеног на самом делу. * * * Пошто је одлучено, да се преведе и на српском језику штампа цело ово дело, принуђени смо прекинути даље штамиање ре <Ј >ерата о њему. Читаоци ће имати српско издање горњега дела кроз неколико месеца. Д. В. БакиЂ

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОКУШАЈ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈМА од Д»-ра Д.вгуета ЈУ[иричкв јавног редовног нроФесора права на чешком универзитету у Прагу

(НАСТАВАк) Ако је сам издавач новина одговорни уредник, онда је за престанак ове његове Функције довољно, кад он јави власти, да више неће бити одговорни уредник. Да ли је он једновремено именовао другога уредника или не, без значаја је у овом погледу. Али овде треба остати при томе, да правни основ престанка својства одговорнога лредника не лежи у оној пријави, него у дотичној одлуци издавача, која се овом пријавом само у спољњем свету маниФестује. Из овога следује, да ако се ова одлука на други довол>ан начин маниФестовала, на пр. тиме што је издавач на место своје поставио другога одговорнога уредника, да он сам и онда престаје бити одговорни уредник, ако ова промеиа није пријављена власти. За ово се можемо позвати на § 10. ал. 3. ауотријског закона о штампи. Зацело не може никаквој сумњи подлежати, да као одговорни уредник постављено лице не престаје то бити с тога, што своју функцију не врши, то јест што не испуњава законом наложене му дужности, нарочито у погледу испитивања садржине пе риодичиога штампанога списа у казнено-правном правцу. То већ следује из тога, што суштина немарљивости с гледишта права о штампи лежи баш у необраћању пажње на ове дужности од страце одговорног уредника. Кад би према томе он, занемарујући своје дужности, престао бити одговорни уредник, онда он, логички, не би могао ни бити кажњен за немарљивост у области правао штампи. ОдгЈВорни уредник не може се својих законских дужности ни тиме ослободити, што ће привремено поставити себи заотупиика. Другачије би ствар стајала у случају, кад би таког заступника поставио сам подузетник новина или бар кад би то са његовим пристапком било. Онда би се поставило питање: да се није управо намеравало па и извршило преношење одговорнога уредништва, дакле поста-

СТРАНА 357

вљање другог одговориог уредника, и ако оамо за у напред ограничено време. Зацело је то питање појединога случаја. Такав један случај очевидно има пред очима ^ 10. ал. 3. аустријског пројекта од 1902. године, када одређује, да ће издавач, у случају привремече препреке одговорнога уредника даводп (одговорво) уредништво, или његове привремене песпособности за то, поставити заступника за време трајања пропреке, на кога се онда за време док води одговорпо уредништво примењују прописи, који се односе на одговорнога уредника. Али не може никаквој сумњи подлежатп, да у таком случају одговорни уредник у емислу закона о штампп није првобитно постављено, прнвремено спречено или неспособио лице, него т. зв. заступник. Преме тома у ствари иостоји промена у личности одговорнога уредника, и одиста не могке се увидети, зашто се то у пројекту јасно не каже. Јер о заступнику важи у Формалном и стварно.м погледу све оно, што је о одговорном уреднику наређено. На сваки начнп он мора имати особине, које се траже за одговорнога уредника (ал. 2. § 10.), што би по тексту цитираног § 10. ал. 3. пројекта могло изгледати сумњиво. Према томе схватањем да ностоји оамо заступннштво ствар се само излишно комплицира. VI. Време је, да се у кратко обазремо на оне приговоре, који се с разних страна чине против овде заступаног гледишта, ио коме се у постављању одговорнога уредника има гледати једини конститутивни елеменат ове институције. 1 ) Кад се противници овога гледишта позивају иа историју развића уотанове одговорнога уредника, онда се н;? то, с обзиром на оно што је горе , (нод П), у овом погледу изнесено, има одговорити, да ток постајања ове институције ни најмање не стоји у противречиости са досада утврђепим начелима. Даље се приговара, да је закону о штампн непознат појам иодузетцика односно власника штампанога периодичнога списа, од кога по нашем мишљењу зависи постављање одговорногауредника. То је зацело истина. Јер у аустријском закону о штампи, као и у немачком, не говори се о власнику односно подузетнику штамнанога иериодичнога списа.' 2 ) И кад аустријски закон о правима твораца од 26. децембра 1895. № 197 В.$В1. У §§ 17,—19. а и његов претходннк, патенат од 19. октобра 1846. (упор. поглавито § 1.), говоре о својини на литерарним

1 ) Такве приговоре поглавито чине К1оерре1 сН. 364, Виг1, у 2е11зсћг. Г. Ј. §ез. З^гаГгесћЈвичвзепзсћаГ!, В. 16, 8. 48, 81б(1есек, ('11. 59, 8сћ \уагге — АрреНиа, Ве1сћ8рге88§еве12, 4 АиП. 48 и Саге, у ОоНЈ. Агсћ. Г. 81гаГг. В. 52, 8. 536. Упор. и излагања заступцика државнога тужиоштва при одлуци царевинског суда од 28. априла 1903. В. 36. Јв 79 (8. 215). -) § 19 ал. 2. владинога пројекта закона о штампи паређује, да под казну погпада, поред издавача гатампанога периодичнога списа и власник, ако он са знањем допусти, да на истоме будо једно лице лажџо као одговорни уредник именовано. Али ова је одредба у § 18. закона ограничена на издавача (упор. Материјал у ОоНдаш. Агсћ1у, Вс1. 22. 8. 166, 178 и 187).