Полицијски гласник

СТРАНА 374

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЛ 47.

— На ово пигање одговарамо: Но члану 27. под ђ. закона о општинама. азбучни списак сталан је и важи од 1. јануара до 31. децембра сваке године. Према томе, свн избори, који се одрже у току године, врше се по овоме списку, па према њему има да се одређује и број одборничких места у смислу чл. 70. поменутог закона. Кад ово стоји, и кад је од стране надлежних власти већ наређен избор нових одборника на место оних, чији је избор поништен, (чл. 170. пом. закона) онда он има да се и изврши без обзира на то, што нови азбучни списак, који ће важити тек за 1911. годину, смањује број одборничких места. И како изабрани одборници остају на положајима три године (чл. 75. и 77.), то се њихов број неће мењати ни у 1911. години. Тек ако би неко отпао на начин предвиђев последњим ставом чл. 78. могао би одбор донети одлуку да се његово место не попуњује с обзиром на чл. 70. закона о општинама. Ако би се могло угврдитп, да у састављању азбучног списка за ову годину има злоупотребе, онда би била одговорна лица, нобројана у чл. 28. по мери учешћа у томе послу. II. Суд општине жичке, актом својим Бр. 1512, пита: »Механа мапастира Жиче, дата је на јавној лицитацији под закуп за три године, за цену од 3.050 дин. што долази годишње кирија 1016 67 динара. Према оваком закљученом уговору имао би се и механски акцис (Ј°/ 0 иаплатити, шго би износило 6Г00 дин. годишње. Ну како је уз ову механу дато и једна пекарница и један чаир од пет хектара земл.е, на које не би требало механски акцис наплаћивати, међутим у уговору није кирија подвојена, то се моли уредништво за објашњење : Да ли треба механски акцис наплатити на целокупну годишњу кирију од 1016'67 дин. пли треба накнадно вешта чити вредност кирије пекарнице и чаира, па ову суму од целокупне кнрије одбгггн и на остатак акцис наплатити ? к На ово питање одговарамо: Акцис механски наплаћује се само на мехазску кирију. Како у овом случају није позната чиста механска кирија, то је потребио, ради правилне оцеие, да се она сада нађе путем вештачења. Да не би било несугласице, вештачење треба са бразити вештачењима која се врше по грађанским споровима, на име: да но једног вештака изберу интересоване стране — општина и закупац механе а овако изабрана два вештака да изберу трећег. III Суд општине рачанске, актом својнм Бр. 1017. пита:

»Члан 62. закона о шумама јасно гласи, да општинским н сеоским шумама управљају, према одредбама овог закона, надлежни судови и одбори општинскн, који у овом ногледу подлеже државном надзору од шумске унраве оних шумских округа, којима оиштинске или сеоске шуме пр^падају. А чл. 69. овог закона такође одређује, да сечењс дрвета, сем домаће потребе, у општпнским и сеоским шумама врше општине оФерталном лицитацијомапо одобрењу надзорне шумске власти и т. д. Ова општина има случај продаје извеспог броја дрвета, која је продаја извршена у свему по пропису предњих законскнх прописа т. ј. ОФерталном лицитацијом по решењу одбора по чл. 86. закона о општинама, које је отуђење дрвета одобрио и цео збор ове општине а и окружна шумска управа. Продаја је извршена из шуме која је чиста својина општинска. и на коју шуму има и уредну судску тапију. Но пород свију правних чиниоца по з: кону о шумама из чл. 62. и 69. истог закона, у исту продају меша се и Господин Министар народне привреде н лици тацију не одобрава. Суд моли уредништво да као нредплатнику Полиц. Гласника у своме наредном броју изволи дати следеће објашњење: Има ли право Господин Министар народне привреде, да се и он поред напред именованих правних чиниоца општинског одбора, збора и надлежее шумске управе меша у одобрење или неодобрење по све уредне ОФерталне лицитације о продаји извесног броја дрвета из општииске шуме, и ако има на основу ког законског прописа ?" На ово питање одговорамо: По чл. 16. закона о шумама, Министар Народне Прпвреде највиша је управна власт у пословима, који се тичу шума. Окружна Шумска Управа, према чл. 19. истог закона, мора да врши све наредбе Министра Народне Привреде, које се на шуме односе, те је, по томе, она само орган, преко кога Министар врши послове који проистичу из закона о шумама. Кад ово отоји, и кад по чл. 62. општинске шуме стојо под надзором шумских управа, па се по чл. 69. н продају под надзором ових, оне су, онда, у првом реду под надзором самога Министра. Отуда је и његово право, да води надзор над радом суда, одбора и збора, а не да се меша као што суд вели. Ако се овоме дода и то, да по чл. 63. он одобрава привредне планове за општинске шуме, онда је његово право надзора још очигледније. Да општине нису одрешених руку у располагању са општинском шумом казује и чл. 64. 110 коме Министар Нар. Прпвреде наређује пошумљавање извесних места кад то сам суд не уради ; даље чл. 69. но коме он даје дозволе за подизање стружница и т. слично ; чл. 73. по коме он одобрава постављање подшумара; и па послегку чл. 2. и 80. по којима је држава задржала то ираво надзора.

Према свему овоме, нека суд слуша оно што је Министар наредио, јер његове наредбе могу имати само једну тежњу, да што јаче заштити општински интерес. Оволико се могло одговорити на нредње иитање, јер суд није отворено изнео: какве су наредбе министрове па да се према томе да прецизнији одговор.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Ако за двадесет дана, од дана кад је окружна скупштина одлуку донела, не буде донета одпука о њеној правилности, самим тим одлука окружне скупштине постаје извршном и о њеном извршењу има се старати начелник окружни заједно са окружним одбором. Окружнаскупштина округа моравског, на дан 24. септембра 1910. год донела је одлуку, да се 35 ћа од земље окружне пољопривредие станице продаду Прашкој Кредитној 13анци по 2000 дип. но хектару, ради подизања шећерне Фаб| ике у Ћуприји. Ова одлука достављена јс надзорној власти 10. октобра 1910. годнне, и ова је нашла да не одговара закону из ових разлога: У сваком округу, по чл. 1. закона о пољоприведним станицама, мора бити пољопривредне станице. Величину имања које је за станицу потребпо, оаређује по чл. 2. пом. закона Министар Народне Привреде. Према овоме, не може се мењати без одобрења и решења Мин. Народне Привреде ни облик ни величина имања станице, јер је нужно претходво, путем комисијског мишљења, а на основу чл. 4. пом. закона и чи. 5. правила за извршења овога закона, утврдити, да ли пољопривредна станица на овако смањеном и измењеном имању може постојати и правилно вргнити своје дужности. Осим тсга, по чл. 72. номенутог закона пољопривредне станице својина су округа, алн право отуђивања окружног имања из последњег става чл. 137. закона о уређењу округа и срезова овде је ограничено наведеним законским прописима, те је и одлука окружне скупштине, којом је одлучено, да се један део нмања станпце прода, противна поменутим законским прописима. С тога је надзорна власт ову одлуку на, основу чл. 14. зак о уређењу округа и срезова задржала од извршења и сва акта послала Министру Унутрашњих Дела. Министар Унутрашњих Дела, пре него би донео одлуку по овом предмету, тражио је мпшљење од Министра Народне Нривреде. Министар Народне Привреде актом од 18. октобра 1910. године известио је Министра Унутр. Дела, да неће бити противан отуђењу овог окружног имања, али под условима: 1., да све што се на том делу окружног имап.а налази (као зграде, шума и осгало) припадне пољопривредној станици ;