Полицијски гласник

ВРОЈ 47.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 1575

2., да се од новаца, добивеног продајом овог имања, издвоји најпотребиија сума, којом би се набавило и станици предало све, што станици још треба, било у стоци, било зградама и т. д. Министар Унутрашњих Дела, спроводиће овај предмет Државном Савету на решење, у смнслу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, молио је, да се при решавпњу има на уму и ов > тражење Министра Народне Привреде. Државни Савет вратио је акга овог предмета и не упуштајући се у расматрање истих, пошто је номенута одлука окружно скунштине према III. одељку чл. 14. закона о уређењу округа и срезова постала извршном, јер јује окружна скупштина донела "24. септембра 1910. год., а исту са односним актима Државни Савет примио је од Министра Унутрашњих Дела тек 21. октобра 1910. године. Одлука од 27. октобра 1910. годиве № 10334,

И за конституисање скружне снупштиие потребан је кворум из чл. 74. закона о уређењу округа и срезова. Окружна скупштина округа б.... сазвана је у редован сазив за 20. септембар 1910. године, али тога дана није могла одржати нрви свој састанак, јер није било у довољном броју присутиих посланика. Сутра дан, 21. септембра, А. Ж. и другови, посланици из среза к и в на броју њих десет, скупили су се у згради начелства, конституисали и ноложили заклетву, па потом позвали окружног начелника да отвори скупштину. Начелннк окружни нашао је, да је овај рад скунштински противан закону из ових разлога: По чл. 74. закона о уређењу округа и срезова, окружна скупштина може пуноважно решавати, кад је у њеној седници присутна половина и један више од целокупног броја посланика из округа. Округ б вма 22 посланика, као што се то види из приложених акта, као и то, да је избор окружних посланика у срезу п иоништен, те је број сведен на 18., који би био довољан за решавање, да су у скупштини били присутни сви они посланици, чији је избор постао извршан. Како прк осам посланика из среза гр и к нису присуствовали но позиву седници скупштинској, то скупштина није могла нуноважно решавати, нити се конституисати, јер присутни број од десет посланика није довољан за пуноважно решавање, пошто би у овом случају тај број имао бити 12. С тога јо решењем од 21. септембра 1910. год. Д*: 7960. задржао од извршен.а целокупан рад скупштино, и цео предмет нослао Министру Унутрашњих Дела на оцену и решење. Министар Унутрашњих Дела, нашавши да је решење начелника окружног на закону основано, спровео је овај предмет Државном С;<вету на коначно решење. Државни Савет нашао је, да је решење надзорпе власти правилно и иа закону

основано, па га је с тога, на основу чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, одобрио. Одлука од 2. октобра 1910. год. №9714.

Казна над општинским поштаром за неодржавање редовног поштанског саобраћаја и неуредно вршење дужности, не може се изрећи на основу нл. 158. зак. о општинама, веЋ на основу правила о општинским поштама — чл. 126. зак. о општинама. Записником о нрегледу општинске поште б и реФератом чиновника среза п као и оригиналним дневником општинске поште, утврђено је, да је општинска ношта б примила једно писмо п,ч повратни рецепио под бр. 76., упућено среској власти, првог маја 1910. год.. а експедирала га државној пошти тек петог маја исте године. Међутнм у том ме4)увремену општинска иошта ннје имала никаквог застоја. већ је, како се из поменутог дпевника види, експедирана 2. маја 1910. год., али том поштом писмо бр. 70. није експедовано, већ је задржано до 5. истог месеца. За ову неуредност окривл^ен је оиштински поштар К. К., и када је за то узет на одг вор, изјавио је, да кривицу признаје, бранеКи се да је ово случајна грешка. Надзорна власт нашла је, да је К. К. овом својом неуредношћу, при вршеп.у званичне дужности, учннио кривицу, која би се имала казнити, у смислу чл. 126. закона о општипама, по нарочитим правилима, ирописаним од Министра грађевина и унутрашњих дела; но како та правила нису још прописана, то му се казна има изрећи по чл. 158. зак. о општинама. С тога га је пресудом од 31. јуна 1910. год. № 11117, а на основу чл. 158. спогледом и на чл. 126. закона о општннама, казнила са 60 динара у корист државне касе. По изјављепој жалби, III одсек Државног Савета, расмотривши како жалбу п пресуду, тако и акта овог предмета, нашао је, да се на жалитеља није могао да примени пропис чл. 158. зак. о општинама с тога, што за овај случај важи пропис чл. 126. истог закона. С тога је иа основу чл. 170. закона о општинама донео одлуку, да се ожалбена пресуда понишги. Одлука од 6. новембра 1910. године № 9381." Јос. К. Ст.

Мишљење опште седнчце Касацноног Суда На захтев г. Министра Пр вде од 2. октобра 1910. године Бр. 14809, да му Каоациони Суд да своје мишљење о томе: Које се ствари подразумевају под онима које закон штити по чл. 1. закона о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим ноништајем ствари; односно, да ли све ствари у опште, које се налазе у атару сеоске оиштине, или у пољском имању варошке општиие или само неке одре-

ђене, Касациони Суд на основу тач. 2, § 16. закона о своме устројству у својој општој седннци од 19. октобра 1910. год. Вр. 11140, проучио је ово питање па је нашао : И У члану 1. поменугог закона реч је о одговорности општиие за штету приватном лицу учињену: 1.) злонамерном паљевипом нли намерним противзаконим поништајем пеобезбеђених ствари н2.)кра1)0м: стоке, земљоделсквх алата, хране (људске или сточне), воћа, живине, кошница и пољских ограда. Питање се односи за први случај и тиче се предмета паљевине или поништаја за који закон везује одговорност оп итине. На пме: да ли општина одговара за пакнаду штете сваке стварн злонамерно запаљене или начерно н противзаконо уништене трећпм лицем, или само извесних ствари, н опда којих? Пре свега јасно је, да ова колективна одговорност по закону код варошких општипа постоји само за штету на стварима изван вароши, у пољу, „на пољском имању варошких општин. ", дакле не и за штету на стварима извап вароши. То ограничење закон ие поставља и за сеоску општину, закон изриче колективну идговорност за гакву штету ствари »у атару сеоске општине", не разликујући да ли су оне у самоме селу или изван села, у пољима која томе селу прнпадају. Истина у вародном говору речју атар често се обележава само онај појас земљишта око села на коме су имања сељана тога села, дакле оно што је изван села а овоме припада, али у законском смислу (чл. 5. закона о општинама) под атаром се разуме и село са свим пољима, која му припадају. У томе смислу и овде су очевидно уиотребљене речи: »У атару сеоске општине«, иначе би у закону било речено: у пољима сеоске општине, као пгго је за варошке општине речево. То за сеоске општине није могло бпти речено и зато, што је још све једнако велики број села, чије су куће по свем атару сеоскоме, тако да село није прибрано н од својих поља одвојено. Исто тако очевидно је, да се оно побројавање ствари (стоке, земљодепских алата, хране људске и сточне, воћа, живине, кошница и пољских ограда), које се налазе у поменутом 1. члану овога закона, не односи на паљевине и поништај ствари пего само на крађе. То јасно казује већ сам текст овог чл. 1., који је текст законом од 22. XII 1903. год. допуњен уношењем колективне одговорности и за штету крађом учињену. Том допуном нијо ништа мењап текст закона од 30. марта 1892. год. у погледу одговорности за накнаду штете паљевином и поништајем ствари причињене. Одговорност за штету паљевином и понпштајем ствари причињену остала је, дакле, иста каква је и дотле била за све оне ствари за које је и пређе постојала. Ипак колективна одговорност за штету причнњену паљевином и уништајем ствари не ностоји за сваку ствар у атару сеоске нли на пољском имању варошке општпне. Закоп ту одговорност општине ограничава па иеозбеђене ствари, но-