Полицијски гласник

ВГОЈ 48. и 49.

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 391

Бирачки Одбор нема права да кандидатске листе, потврђене судом, цени и да их, било са које неправилности, одбацује, односно не ставља на кутију ради гласања на збору. I. случај. Ал. Ћ., из Г. Ј... ., жалио се Државном Савету противу избора кмета села Г. Ј , који је извршен на дан 4. априла 1910. године, због ових неправилности: 1. што је за овај избор било потврђено пет кандидатских листа, а бирачки је одбор једну листу одбацио и за гласање прилепио на кутије саме остале четири листе; и 2. што је било агитације. II. Одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што по чл. 54. 6. зак. о општинама ако на дан избора не буде прилепљена на кутију која од потврђених кандидатских листа, и због тога се за њу не буде гласало, избор извршен тога дана нема вредности. Из записника бирачког одбора види се јасно, да бирачки одбор није каидидатску листу Св. Г К. прилепио на кутију нити допустио да се за њу гласа, и ако је од првостепеног суда била утврђена за избор кмета овог села, који има да се изврши на дан 5. априла 1910. године. То пак, што је она потврђена за избор који би се имао извргиити 5. априла, а не 4. априла, без утицаја је, кад се из ње види, да се она односи на избор кмета села Г. Ј Нрема томе бирачки одбор није могао, нити је имао права да је, кад ју је већ од општинског суда примио за овај. избор, одбацује и не ставља на кутпју. ' С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио да се овај избор поништи. Одлука од 12. маја 1910. год. № 6050.

II случај. Ш. С., из Р , жалио се Државном Савету противу избора кмета села Р , који је извршен 15. априла 1910. године, због ових неправилности: 1. што се на збору није гласало за све, код суда потврђене, кандидатске листе, јер његова листа, која је код суда потврђена 12. априла 1910. године, а у општинском суду примљена 16. априла дакле сутра дан по збору — није била прилепљена на кутију, да би се и за њу могло гласати; и 2. што је било подмпКивања. Први одсек Државног Савета, по оцени жалбених павода и расмотрању изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази зашто што по чл. 53. з. закона о општинама свака листа, потврђена од првостепеног суда, мора имати на дан избора своју засебну кутију, а по чл. 54. 6. ако каква листа, потврђена од суда, не буде прилепљена на кутију и I

због тога се за њу не буде гласало, избор извршеа тога дана нема вредности. Како се из записника бирачког одбора од 15. априла 1910. године види, да је бирачки одбор примио од општинског суда само две кандидатске листе, и да се само за њих на дан избора гласало, а пз акта види се, да је постојала и трећа кандидатска листа Ж. С., која је потврђена од првостеп ног суда 12. априла 1910. год. Бр. 15185., и по штамбиљу на коверту судском предата пошти за суд општине к 13. априла, 14. истог месеца прнспела пошти л , а примљена у суду тек 16. априла — дакте после дана избора, то би свакојако могао наступити други резултат избора, да се и за ту листу гласало. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама. решио, да се овај избор поништи, Одлука од 28. маја 1910. год. №6511. Јос. II. Ст. Мишљење опште седнмце Касационог Суда. На захтев господина Министра Правде од 29. новембра 1910. год. № 18027, да му Касациони Суд на основу тач. 2. § 16. зак. о своме устројству, да своје мишљење о томе: „да ли се пропис тач. 3. § 63. зак. о првозаступницима има разумети тако, да се новчана казна на коју је првозаступник осуђен не може ни у ком случају од њега наплаћивати ексекутивно, већ да њему стоји на вољу да казну на коју је осуђен не плати, и да у том случају има само да трпи последице привремсног удаљења од првозаступничке дужности ; као идалисерокод два месеца, предвиђен у номенутом законском пропису, рачуна од дана изречене осуде од стране Министра Правде по § 61. закона о правозаступницима или од дана одлуке Државног Савета, којим је жалба противу такве одлуке одбачена* — Касациони Суд, у општој седници својој 7. децембра 1910. г. Л« 14005, проучио је ово питање. па је мишљења : Уз пзрицање казне иде право и дужност да се она изврши опако како је изречена. То захтева и сам циљ казне. Према томе , кад јавни првозаступник за дисциплинску кривицу буде кажњен новчаном казном по тач. 2. § 54.. а осуда ими извршну спагу, онда се има при ступити ексекутивној наплати ове казне. Не може се, ло закону, оставити на вољу првозаступнику да новчану казну на коју је осуђен плати, или, ако престане с правозаступничким пословима, да је не плати. Смисао је тач. 3. § 63, само тај, да правозаступник не може бити привремепо удаљен од правозасту пничких послова пре иротека два меоеца од извршности ооуде, а не и да се озуда не може ексекутивним путем наплатити. По овом законском нропису извршење осуде има се и у том року предузимати, па, ако се и у колико се не би у томе успело за два месеца, да извршна власт,

која је осуду имала извршути, како се изречно каже у трећем ставу § 63., извести Министра о томе, како би Министар наредио уклањање правозаступника. Рок од два месеца, како се опет изреком у тач. 3. § 63. каже рачуаа се од дана извршне осуде, што значи кад је казну изрекао председник суда, ако за 15 дана не буде жалбе Министру Правде ; а ако је Министар осуду изречену од стране иредседника одобрио, као и кад је сам Министар или дисцицлински суд казну изрекао, од дана решења Министровог пли дпсциилпнског суда, јер су њихове оллуке по § 61. извршне, а разуме се да се и ове одлуке но општем принципу м:>гу извршивати тек кад се осуђеном саонште. Жалби Државном Савету у овом случају противу министровог решења не може бити места. Тачка 3. чл. 48. закона о пословном реду у Државном Савету не одиоси се на овај случај, нити потире правило, да је министрово решење по овој ствари нзвршно. Оно се односи само на случајеве који изузетно могу да наступе по предметпма, за које Министар не би био надлежан или би прекорачио законом дату му власт у одмеравању казне. М. Л. Р.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

К 0 Ј Е 0 В О? Лице, чију сдику износимо, ухваћено је у Шегешвару (А.-Угарска) и па саслушању је изјавило да се зове Ристо Рајноф - Табаков,

родом из Варне у Бугарекој. Како је ово лице идентично са једним, које је ухваћено у истом месту пре годипу дана, ириликом чокрађе на железничкој станици, и како је исто изјавило да је се бавило у Србији, то на молбу овд. аустро - угарског консулата износимо љегову