Полицијски гласник

ВРОЈ 48. и 49.

НОЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 379

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (нАСТАВАк) Али не мора ни то једино средство бити употребљено. Ако дужник, пооде извршене продаје чију цену купац није измирио, исплати иоверноце за чији је рачун продаја била (§ 478. а .Ј, онда власт неће другу продају одређивати : ову не могу тражити повериоци, јер су измирени, а не може је тражити ни купац на лицитацији, јер одређивање друге продаје на његов трошак и штету није никакво његово право већ је то право дужника и његових поверилаца. У овом смислу постоји и једна одлука Државнога Савета од 24. Фебруара 1904. год., Бр. 1457. 1 ). Што се, пак, тиче питања, да ли повериоци имају право одустати од поновне продаје без пристанка дужниковог, не одустајући, у исти мах, и од својих потраживања, за њега важи оно исто што смо казали за слично питање код прве прода]е, питање којим се бави § 478. а.. б). Како се врши нов а ародаја. Нова пр'одаја, као засебна и одвојена процедура, врши се онако исто као и прва продаја. Прописи који вреде за једну вреде и за другу, због чега овде немамо што ново да кажемо. Рећи ћемо само ово двоје: прво, да извршна власт, и ако је она већ, поводом прве продаје, тражила од суда извештај о теретима (§ 472.), треба да с.е, и пре објаве друге продаје, обрати суду у истом циљу, пошто, између момента када је тражен први извештај и момента када се нова продаја одређује, по правилу протече доста времена, тако да, осим ранијих терета, има сада, на пописаном или нописаним добрима, можда нових терета које ваља, такође, обзнанити по §-у 472., систем који смо ми, на своме месту, веК критиковали; друго, нову продају треба, осим лица о којима говори § 478., саопштити индивидуално и купцу на чији се трошак и штету врши друга продаја: како је он, због обавезе која на њему, по §-у 484., лежи у случају нове продаје, нарочито у овој заинтересован, то је разумљиво што се позив на ту продају мора њему лично доставити. Да приметимо, најзад, и то: да се на другој продаји могу продавати само она добра која су била предмет прве продаје : власт не би могла тим добрима додати још нека нова добра која би се, са њима заједно, продала на другој продаји. Ова продаја не би се могла звати друга, нова, ако се она не би тицала апсолутно оних истих добара која су била првом продајом обухваћена: у колико би, у тој другој продаји, било добара која нису продавана у претходној продаји, та, друга, продаја не би била друга, већ прва продаја. в). Разни исходи друге иродаје. Овде се могу предвидети три разна случаја : цена на другој продаји равна је

') Мил. ВукиКеиић, Збирка Одлук а Државног Савета, стр. 134. и 135..

цени на првој продаји, или је од ње мања или је, најзад, од ње већа. Да прегледамо сва та три случаја. Први случај: Цена на другој иродаји иста је као и на ирвој. У овом случају први купац иснада потпуно из обавезе: обавеза која је на њему лежала да надокнади евентуални мањак који би се на другој продаји показао (§ 484.) отпада, пошто мањка тога нема. Наравно, ово под условом : ирво, да први купац доплати трогпкове и интерес који дугује, на цену од њега на првој продаји понуђену, од дана када је ову требао положитп, или, да цена на другој продаји буде, у границама тих трошкова и интереса, већа од цене на првој продаји, и друго, да други купац цену коју је па ДРУ Г0 Ј продаји понудио заиста и плати. Иначе, ако он то не би учинио, те би морало доћи и до треће продаје, евентуалност коју ћемо ниже расмотрити, први купац може понова доћи, наспрам поверилаца (односно дужника), у обавезу, ипи, боље, у том случају могла би се његова обавезаност и даље продужити. Дакле, ослобођење првога купца од обавезе овде је условно. Други случај: Цена на другој иродаји изиигла је мања него на ирвој. Тај други случај регулисан је, можемо рећи индиректно, §-ом 484., по коме друга продаја бива »на трошак и штету купца <( . На штету купца, то значи да је купвц у обавези да плати ону разлику између прве и друге цене. Повериоци (односно дужник) имаће тада посла са два лица: са оним које је добро купило на другој продаји, и од њега ће они тражити наплату онога што је оно, као другу цену, понудило, и са купцем на првој лицитацији, од кога ће тражити измирење оне дифоренције у ценама. Какав је основ обавезе првога купца да положи мањаккојисе покаже поновном продајом? Француски правни аутор ВоНагс! мислн, да ту диФеренцију први купац има да плати на основу обавезе коју је, па првој лицитацији, примио на себе да плати понуђену цену. Та обавеза лежи на њему и ако је било нове продаје. Он се ње није, наравно, могао ослободити не плативгпи цену, јер каква би иначе та обавеза била, кад би њено постојање зависило од воље дужникове? Дакле, купац на првој лицитацији има ту своју обавезу да испуни, и он је испуњава тиме што допдаћује, уз лицитациону цену на другој продаји, мањак између ове и прве цене. (ВоИагсЈ, Со1те^-Баа§е е1; Сг1а8.зоп, ор. сИ., II, р. 501). Нама изгледа да обавезу првога купца да положи ону диференцију у ценама не треба тако схватити. Јер, пошто обавеза првога купца да плати излицитирану цену има свој основ, своју саизат, у обавези поверилаца односно дужника да га начине сопствеником пописанога добра, то те обавезе сада нема, јер нема ни њеног основа: пописано добро купио једруги. Ми мислимо да обавеза првога купца да плати речену диФеренцију има за основ накнаду штете. Сваки уговор садржи у себи прећутпу обавезу обеју страпака

уговорница, да ће свака од њих накнадити евентуалну штету коју би, због неизвршења обавеза које је она уговором на се узела, друга страна могла претрпети. Тако је и код уговора о продаји и куповини. Када се тај уговор раскине, онда престају између странака сви правни одпоси који су њим били креирани, осим оаога који се тиче накнаде гатете. Накнада штете обухвата ту ону корист коју би имао уговорач, да је уговор извршен и коју он губи услед неизвршења уговора. Какву сада штету трпе повериоци, у случају друге јавне продаје која је дала мање него прва, због купца на првој лицитацији? Они губе онолику суму новаца за коју се цена на првој продаји разликује од цене на другој продаји, губитак који они трпе услед неизвршења уговора од стране првога купца. Јер, да је овај положио излицитирану цену, као што је то био дужан учинити, они ту штету не би претрпели. За ову солуцију је француска јуриспруденција (Сазз. Кеј-., 24 јит 1846. Ба11о2, 46,1,257; №тез, 30 јашаег, 1861. ВаПог, 61,5, 239). У осталом, први купац, када би повериоци могли, као оно у Француском законодавству, да траже наплату цепе коју је оп излицитирао и из његових личних добара, морао би платити ту цену у свој својој потпуности. Како се наплаћује од првога купца она диФеренција у ценама између двеју продаја ? Да кажемо, на првом месту, да, за ту диференцију, купац на првој лицитацији одговара не само положеном кауцијом, ако је ову положио (§ 479.), већ и осталом имаовином својом. Кауцији је главни циљ тај да се извршни орган увери у озбиљноот лицитанта као таквог — ма да, у самој ствари, може лицитанат не бити озбиљан купац, и ако је дао кауцију — и тек на другом месту кауција служи и за измирење оне штете коју купац евентуално може дуговати повериоцима због тога што је на другој продаји добро изишло јевтиније него на првој. Законодавац, у §-у 484., у вези са §-ом 465. тач. 6., ставља, на један тако несумњив начин, на терет купцу са прве лицитације сву штету која би се поновном продајом могла показати, да аргуменат, изведен из онога пасуса §-а 481. да »А ако продаја остане у снази, а купац цену не положи, него буде нова продаја имања на његову штету по §-у 484-ом, кауција ће се улотребитн на измирење трошкова око нове ироцаје и штете ако штете буде, што би се на новој продаји добила цена мања. (Замена од 14. Јула 1898. год.) (( , није ни мало конклудентан за то мишљење: да би купац на првој иродаји, за мањак који би се другом продајом показао, одговарао само у граници положене кауције. То што, у предвиђеном случају, власт купцу са прве лицитације кауцију вратити неће већ ће је уиотребити за измирење евентуалне штете коју би друга продаја показала, никако не значи да се та штета, ако би она била већа од кауције, неће моћа наплатити из осталога имања купчевога, не значи, другим речима, да купац одговара, за