Полицијски гласник

СТРАНА 380

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 48. и 49.

штету из §-а 484., само у мери положене кауције. Зато и јесте била погрешна пресуда једног првостепеног суда (од 2. Марта 1902. год. бр. 5940.) којом је тај суд био одлучио, да купац на првој лицитацији одговара, у случају друге лродаје, само кауцијом. Суд је, између осталога, сметнуо са ума и разлику која би, без икаквога разлога, постојала, у таквој интерпретацији §-а 484., између купца који је положио кауцију и онога који ову положио није: ми знамо, из §-а 479., да су извесни лицитанти ослобођени давања кауције. Како би један такав лицитанат, ако би он купио пописано добро, одговарао за олучај нове продаје, када он никакву кауцију положио није? То би значило, по том првостепеном суду, да он не одговара никако за евентуалну штету која би се показала новом продајом, осам веК ако би се узело да и такви лицитанти одговарају у оној мери укојој би, према схватању тога суда, одговарали да нису били ослобођени кауције; али ово би било већ одступање од тумачења које је тај суд поставио: да купац одговара за другу продају само кауцијом, што, наравно, претпоставља. да има кауције, да је ова депонована. Апелациони Суд, са разлогом, преиначио је ову пресуду и донео другу (II. Одељење) којим је утврдио да купац на првој лицитацији одговара за све трошкове и штету која би се показала новом продајом. Ову пресуду Апелационога Суда одобрио је и Суд Касациони (II. Одељење, решење од 24. Октобра 1902. г., бр. 8278.) 1 ). У истом смислу, то јест да купац који не положи излицитирану цену одговара за све трошкове око нове продаје као и за цео мањак који се том новом продајом покаже, имамо и пресуду Апелацио нога Суда (I. Одељење) од 19. Августа 1903. год., бр. 3258.: та пресуда преиначила је пресуду једног првостепеног суда који је био пресудио да је купац одговоран, за трошкове и штету која би се новом продајом показла, само у мери кауције. На гледиште Апелационога Суда, у истом питању, сгао је и Суд Касациони, који је пресуду Апелациоиога Суда, у том делу њеном, одобрио (решење I. Одељења од 22.Јануара 1904. год., бр. 9050.) 2 ). Међутим, изгледа да је, у једној другој парници, Касациони Суд стао на гледиште да купац, у случају §-а 484., одговара само кауцијом. И заиста, у једном свом решењу, од 12. Децембра 1902. г. бр. 28357., Шабачки Првостепени Суд вели овако: »Кад је наређењем §. 481. грађ. суд. пост. предвиђено, да се само кауција може употребити на подмирење трошкова и штете, ако купац од куповине одустане, па се на доцнијој продаји излицитира мања цена и т. д. . . , с< упуКујући, на основу таквог тумачења §-а 481., тужилачку стечајну масу да она, као слабија у ираву, поведе спор против купца на првој лицитацији од кога је она

Ј ) С. Јањић, Грађански Судски Поступак, Полицијски Глиснин, год. 1904., број од 5. Септембра стр. 274. и 275.. -] С. Јањић, ор. сИ., Полицијсни Гласник, год. (904., број од 19. Септембра, стр. 288. и 289..

тражила целу диФеренцију између прве и друге продаје, диФеренцију која је била изнад положене кауције. Ово решење Шаб. Суда одобрио је и Касациони Суд 22. Априла 1903. год., бр. 2596., у чему је, као шго је горе објашњено, Касациони Суд погрешио. 1 ) У том смислу, да купац одговара за све трошкове и штету у случају нове продаје, имамо и две одлуке Миниотра Унутрашњих Послова, једна од 24. Августа 1885. год., бр. 10096., а друга од 6. Новембра 1884. год., бр. 11641. 2 ). Напослетку, то је и миишење Сталнога Правничкога Одбора (при Министарству Финансија), у његовом одговору од 25. Фебруара 1902. год. на питање Министра Финансија од 18. ист. месеца бр. 462.: чланови тога Одбора били су се поделили само када је била реч о томе, да ли се сва штета која се другом продајом покаже може наплатити без судске пресуде, али они су били једнодушни што се тиче обавезе купца на првој лицитацији да одговара за све трошкове и штету коју он проузрокује неполагањем цене, услед чега је дошло до нове продаје. 3 ) Теже је, и, због тога, дискутованије питање које смо већ горе истакли: како се на^лаћују, од купца на првој лицитацији, они трошкови и штета који се покажу другом продајом? Да ли се они могу наплатити одмах, егзекутивно, без суђења и судске одл} г ке, или се, пак, претходно против тога купца мора водити спор и добити извршна пресуда судска, која Ке се, потом, ако је кунац драговољно не изврши, принудно наплатпти по прописима главе XVIII. Грађ. Суд. Поступка? § 465. Грађ. Суд. Пост. побраја тражбине које се могу наплатити без судске пресуде или решења. У тачки 6-ој тога параграфа стоји да се без судске пресуде или решења може наплатити »штета, која би се према § 484. новом продајом показала«. Ми знамо, да се под штетом ту разуме, у главном, она разлика у цени између прве и друге продаје, што значи да се та диФеренција наплаћује без судске одлуке. Другим речима, повериоци нису дужни тражити претходно код суда осуду првога купца на плаћање речеае диФеренције, већ се њихово нраво на ту диФеренцију сматра као извршно, тако да полициска власт, ако је купац после опомене не би мирним путем изравнао, има да пристуни егзекутивној наплати. Ово схватање тач. 6. § 465. које је, по нашем мишљењу, једино тачно, није примљено од свију. Неки правници налазе да се, и поред наређења §-а 465.

') С. Јањић, ор. сН., Полицијски Гласник, год., 1 905. број од 5. Септембра, стр. 275.. 2 ) С. Јањић, ор. сИ., Полицијски Гласник, год., 1904., број од 30. Маја, стр. 156.. 3 ) Милан II. Драговић, Може ли извршна власт наалатити, без судске иресуде, сву штсту која се по §-у 484. Грађ. Судског Постуака иокаже новом јавном иродајом, БрАнич, год., 1903., број за Јуни, стр. 55.. <( Купац, који по извршности јавнс продаје, не пололш излицитирану цену, одговора за штету, која би се показала новом продајом, и то ле само положеном кауцијом већ и другим својим имањем. 8 — Одлука Државнога Савета од 24. Сепгембра 1904. год., бр. 7409., у Мил. Вукићевпћа, Збирка одлука Државног Савета, стр. 136..

тач. 6., не може диФеренција у ценама између прве и друге продаје наплатити без судске одлуке. Све што може полициска власт овде учинити без одлуке судске, то је да задржи купчеву кауцију на рачун отплате казате диФеренције. Ако, пак, диФеренција износи више, очда за онај вишак морају иовериоци тражити и добити код суда одлуку судску која ће се моћи наплатити, тек када извршном постане. Питање о смислу §-а 465. тач. 6. ио • јавило се је у једној ирилици и пред Сталним Правничким Одбором, н чланови Одбора поделили су се односно значења тога законског ирописа. Да додамо да је већина била за прво а мањина за друг<> мишљење. г ) (НАСТАВИТгЕ СЕ) Ж. ПериЂ

1 ) И разлоге већине и разлоге мањине изнео је Милан П. Драговић, у напред наведеном броју Бранича (год. 1903., број од Јуна, стр. 65.). Разлози већине (коју су састављали г. г. Рад. Филиповић, судија Касационога Суда, Драг. Атанацковић, судија Апелационога Суда, Рад. Попс-Драгић, адвокат и нотписати) ови су: «То је једно од уставних начела, да раснрављање приватно-правних спорова спада у атрибуције судске власти (чл. 87.). Сд тога начела учињен је изузетак у §-у 465. грађ. суд. пост. У овом пропису законодавац набраја случајеве у којима правило, да извршна власт може приступити принудној наилати само на основу извршне одлуке судске (пресуде или решења), неће добити примене, то јест у којима такве наплате може бити, ма да нема извршне судске одлуке. Од шест случајева у том §-у предвиђених, нас се овде тиче само онај последњи јер он једини има карактер приватно-правног спора. «Та шеста тачка §-а 465. гласи овако: Без судске пресуде или решења може се наплаћивати (( штета, која би се према § 484. новом продајом показала. у Као што се из овога наређења и онога из §-а 484. види, законодавац претппоставља да онај који је на арвој лицитацији исто добро купио не ноложи цену у року законом одређеном (§ 483. грађ. суд. пост.) и да је извршна власт одредила другу ародају истога добра на којој се за то добро добије мања цена него на првој продаји. Разлика између прве и друге цене то је та штета на коју мисли § 465. и 484. Нема сумње да пггета обухвата овде ту диФеренцију у ценама. То се види из § 484. када се он доведе у везу са §»ом 485. ист. зак. Први од та два параграФа гласи: (( Ако купац готов новац не положи у означеном року §-ом 483., полицијска ће власт наредити нову продају на трошак и штету купца, и то најдаље за месец дана. (Допуна од 1 4. Јула 1898. год.). )} А. други пак садржи оваку одредбу: (( Изиђе ли на другој нродаји већа цена од прве, тај вишак, пошто се трошкови око тога одбију, бива у ползу дужиика и иоверитеља. 0 Оба ова параграФа предвиђају евентуалност, које може донети нова иродаја. И када други, § 485., нредвиђа вишак у цеии услед нове продаје, те расправља такав случај, несумњиво је да први од та два прописа, §. 484, иретпоставља случај мањка, који ставља на терет купцу на првој лицитацији Најзад да ово под штетом § 465. разуме, види се и из § 481. (допуна од 14. Јула 1898. год.), у чијем се другом ставу ш Ппе вели (( ...кауција ће се употребити на измирење трошкова око нове продаје и штете ако штете буде, што би се на новој продаји добила мања цена. (( Јасно је дакле, и о томе не може бити дискусије, да о тој штети говори § 465. тач. 6. (( Ту штету сноси купац, што је сасвим логичио. Јер он је дужиик наснрам иоверилаца за чији је рачун продаја извршена, оне цене коју је на првој продаји понудио. Када он ту цену ие положи, онда се она сва наплаћује, као што бива и код других иовчаних обавеза, из имаовиие његове, са том само особеношћу у овом случају, што ће се та наплата арво предузети из добра које је он на лицитацији купио, а из његове сопотвене, дотадашње имаовине само онај мањак између прве и друге липитационе цене,