Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 381

Један случај примене § 122. у вези еа § 132. крив. зак. кад предеедник општинеког суда или кмет вршећи патролу злоупотребе своју власт.

Норед других атрибуција општински је суд, као што је познато, по закону о општинама (члан 94.) месна полициска власт, која је позванада се стара о јавној безбедности и о одржању реда и мира у општини ради спокојства грађана. Као превентивна полиција општински је суд дужан да предузима све потребне мере за спречавање казнених дела и у опште свега што би могло бити опасно за јавну безбедност грађана или пореметити јавни мир и поредак, а спада у дужност превентивне полиције. Вршећи ову дужност превентивне полиције, општински суд одређује иатролу, која као што је познато, обилази са дежурним кметом рејон општине и сва јавна места у истом где се људи скупљају. Ова патрола има дужност да свако сумњиво лице које нађе но јавним местима, пут^вима, улицама, доведе у општину

ако овога буде; другим речима, из сопствене имовине ирвога купца наплатмће се она штета о којој је реч у §-у 465. «Код наплате ове штете § 465. учинио је, као што смо то казали изузетак од начела да судови суде приватно-правне спорове. Ову ће штету полициска власт само наплатити, а неће бити потребно да се о љој донесе прво одлука судска. Изузетно, дакле, овде полиција врши судску власг: она је надлежна да извиди да ли постоји онаква штета о којој говори § 465., и ако постоји, да је досуди повериоцима за чији је рачун наплата вршена и да је затим и наплати. Полиција је овде у исти мах и судска и извршна власт. У осталом, то није Једиии случај где полициска власт има и судске атрибуције (у кривичним стварима такви су случајеви чести). (( Како ће сада полициска власт ту штету да наплати? Ако је ирви купац положио кауцију, онда ћо она ову задржати у име наплате штете тако да ако штета, то јест она диФеренција у ценама, не износи више од кауције, онда нема иикакве тешкоће: из кауције ће се штета измирити. Али ако купац није кауцију положио, или, ако је ова мања од штете, онда ће полициска власт у првом случају целу, а у другом ону разлику између кауције и штете наплатити из другога имања купчевога. (( Не може бити спора да се овај последњи случај мора овако решити. Нолициска власт је, по §-у 465., надлежна да целу штету наплати, дакле, и оно што не би могла наплатити из кауције. Овај нараграФ је сасвим ирецизно и несумњиво поставио правило, да ће полициска власт иаилаћивати без судске одлуке. штету која би са повом иродајом иоказала. Ои ту не ирави никакву разлику између штете која би била мања и она која би била већа од кауције, и, кад он ту разлику не прави, не можемо ни ми то чинити. Што се §-а 481. тиче, он није никакво ограничење правила постављенога у §-у 465. Пре свега, тај параграФ говори о сасвим другој ствари. Он садржи одредбу о томе: шта има нолициска власт да ради са положеном кауцијом, када се продаја свриш, па предвиђајући случај, да је било и друге продаје на којој је добро за мању цену продато, налаже власти да ову ие враћа првоме куицу, већ да је употреби на измирење трошкова око нове продаје и штете, ако штете буде, што би се на новој продаји добила мања цена. }) Из овога се никако не може извести да је ово наређење изменило правило постављено у тач. 6. §-а 465., његова стилизација, јасна и одређена, не може да побуди чак ни иајмању сумњу да је законодавац у њој хтео ограничавати иолициску власт у праву, које јој је дао у наведеиој тачки §-а 465. У цитираном наређењу §-а 484, реч је о сасвим другој ствари; нити је њему био задатак да решава то иитање: ко ће бити надлежан да нанлаћује онај мањак између прве и друге цане. То питање је расправљено у §-у 465., и то би значило повредити цравило у овом §-у, када се полицији не

ради извиђаја ко су ова лица, ако су непозната, нарочито да нису учинила какво казнимо дело. Исто тако, ова патрола има право да лица која ремете ред и поредак и у опште учине или намеравају да учине нешто што би пореметило јавни мир и спокојство грађана, доведе у општински суд ради даљег поступка. Ова права и дужности општинских органа који врше патролу бивају по некад предмет судске расправе у оптужењима која подижу поједина приватна лица на основу члана 28. устава против општинских часника, кад налазе да су они вршећи ову дужност повредили њихову личну слободу и злоупотребили своју власт. Није место да овде испитујемо узроке кривичним делима ове врсте које учине општински органи при вршењу ове дужности. Напомињемо само то : да ови случајеви оптужења општинских органа због злоупотребе власти при вртпењу патроле и повреду личне слободе нису ретки, и ако су често пута ова оптужења неоснована. Мотиви из којих општински органи вршећи ову дужност патроле, учине по-

би признала власт да целу штету у том §-у предвиђену наплати, већ само у онолико у колико ју је могуће из положене кауције наплатити. Ако би се овако ствар узела, онда би правило постављено у §—у 465., било толико окрњеио, да би било непојмљиво да законодавац своју мисао није јасно изказао. Зар у таквом случају он се не би, у §-у 465., где би томе било највшне места, или у §-у 484. или најзад у § 481., изречно изјаснио, да извршна власт може без судске одлуке наплаћивати штету само ако је кауција положеиа, и у мери ове? Зар би он тако важну мисао замотао у једном наређењу, које има друге ствари за предмет? (( Осим тога, мишљење, да полициска власт може наплаћивати штету само у границама кауције, нелогично је. Кауција је такође имаовина првога купца, имаовина у новцу. И онда не видимо разлога да се полицији да власт, да, без судске одлуке, штету нанлаћује само из те имаовине купчеве, а никако и из иеке друге. Или треба и овде примеиити правило, да без судске одлуке у приватно-правним односима не може бити процедуре извршења, — и онда не признати полициској власти право да може против тога правила поступити ни односно наплате штете, о којој овде говоримо, из саме кауције; — или треба узети да је законодавац код наплате ове штете од тога правила одступио, и онда допустити да полициска власт наплати цео мањак између прве и друге продаје. Треће не може бити, и мишљењу, да власт исгу штету сме наплаћивати без судске одлуке само из кауције купчеве, не достаје нравна мотивација, а да не говоримо о томе да му недостаЈу и законски прописи. У осталом, разумљиво је да ови прописи недостају, јер бп они, после §-а 465., били без правног основа. (( Најзад, кад се има у виду разлог због кога је законодавац у §-у 465. одступио од начела, да судови решавају приватно-правне послове, онда наше тумачење §-а 465. добија још више снаге. Тим прописом хтела се осигурати брзииа наплате судских одлука, а тиме и кредит ставити на солиднију основу, — јер је вероватно да ће купци при лицитацијама бити и озбиљнији и у исплати излицитираних цена брижљивији, када знају, да се штета наплаћује од њих одмах, без свакога суђења, те да онда немају да рачуиају на оно одуговлачење те наплате, кога би морало бити, кад би и о тој штети суд судио, одуговлачење које за дужнике има значај једног великог рока. (( На страпу нитање, да ли је законодавац требао баш ово средство да усвоји ради бржега извршења одлука судских, и да ли он нијс трсбао и овде, и по цену одуговлачења тих извршења, усвојити оно иравило : да за свако извршење треба одлука судска. Ми, који имамо закон да нримењујемо, не смемо улазпти у такве коисидерације, већ нам је дужност законске одредбе применити онакве какве су. Бига 1ех зеН Љх."

грешку или баш и саму кривпцу за повреду личне слободе према појединим приватним лицима различни су и многоструки. Бивало је случајева, као што смо то ви^али у неким оптужењима које смо судили, да је лично нерасположење и освета било прави мотив нарушењима ове врсте које учине општински органи у вршењу своје службе. Али се више пута ове погрешке и кривице учине баш и услед самог неразумевања својих права и погрешног схватања дужности од стране општинских органа који су учинили ова дела. С погледом на либералне одредбечлана 9. устава о личној слободи и заштити личиости од против законих поступака власти, одговорност дотичних органа за повреду личне слободе, с једне стране, и циљ државе: одржање мир и безбедности грађана, која је гарантована свима члановима друштва, с друге стране, права и дужности општинских органа који врше ову дужност патроле заслужују увек особиту пажњу управне власти и тачно детермпнисање. Нулшо је сваки пут, нарочито кад управна власт издаје наредбе општинским судовима о одређињу па-

Разлози, пак, мањине (г. г. Ник. Трпезић, судија првостепеног суда окр. Београдског, Мих. Јоваиовић, судија првостеп. Суда за Град Београд) били су ови: (( Не слажемо се с већином, да се без судске пресуде може наплаћивати и из другог имања купчевог осем кауције, она разлика, која изађе нриликом друге продаје непокретног имања, кад на тој цена имања буде мања но на првој продаји. (( Ово је тачно и исправно по закону. (( Међутим, пометњу чини § 465. тач. 6. грађ. суд. пост., која гласи: (( ...Без судске пресуде или решења може се (...6) штета, која би се према § 484. новом продајом показала. )} И према томе, излази, да се и без судске пресуде, или решења, може наплатити штета, која би се показала новом продајом. (( Али тако не стоји. (( Ваља знати историЈу наређења § 465. тач. 6. грађ. суд. поступка. (( То наређење пада у оно време кад је важио грађ. судски постунак од 12. Фебруара 1860. год. Л« КБр. 4431 |С 1281, јер по том поступку, то је било опште наређење, генерално, али се тада при јавним продајама није ни полагала кауција, па је и могло бити, да се штета, која би се иојавила новом продајом, могла наплаћивати, без судске пресуде, из имања купчевог. (( Доцније, измене од 14. Јула 1878. год. (Зборник XXXIII, стр. 58), код § 479. грађ. суд. пост. унеле су кауцију за надметаче при јавној продаји, а код § 481. грађ. суд. пост. да се штета ири ј&вној иродаји има наал&тити из кауцијв. Те измене остале су и при изменама од 14. јула 1898. год. само што је код § 481. грађ. суд. пост. јасније и категоричније исказано начело, да се та шгета наалаКује из кауције, јер текст тих измена гласи: А ако продаја осгане у снази, а купац цену не положи него буде нова продаја имања на његову штету по § 484., кауциЈа ће се употребити на подмирење трошкова око нове продаје и штете, ако штете буде, што би се на новој иродаји добила цена мања. (( Овим изменама скучен је и ограничен јо онај широки и генерални значај § 465. тач. 6. грађ. суд. пост., по старом правиом принципу: да доцнији закон ништи ранији — 1ех розкепог <1его§а1 рпоп. (( Према овоме, дакле, поменуте измене, иопиштиле су и сузиле ираво наилате штете без судске пресуде, и свеле значај тог законског прописа само на то, да се односи на ону кауцију купчеву, а не и на наплату ван ње, из другог имања купчевог. Ово последње, питање је редовнога сиора, које искључуЈ *емо из овога мишљења, као одвојено питање. (( Са ових, дакле, разлога, који се оснивају на познатом правном принципу, да доцније наређење законско мења раније, — и мишљења смо: (( — Да се од ирвога купца, не може извршити, без судске пресуде, наплата оне штете, која се по §. 484. гр&ђ. суд. пост. покаже новом јавном продајом.и