Полицијски гласник

СТРЛНА 382

ПОЈШЦИЈСКП ГЛАСНИК

ВРОЈ 48. и 49.

троле због макакиих узрока, и. нр. учестагшх крађа у општини, скреиути пажњу општинским судовпма: да се органи који се у исту одређују строго крећу у границама својих права и дужности због могуће одговорности којој се они могу изложити баш и при савесном вршењу дулгности, но услед поменутог неразумевања и иогрешног схватања своје службе, коју им треба објаснити. Ово је нужно ,и с тога, што се оптужени часници кад прекораче своја права и учине кривицу, као што Ке се ниже видети из једног случаја, који овде нотирамо, по некад бране и заклашају за наредбе старије управне власти о хватању сумњпвих лица и одређивању патроле, које су по некад збиља тако лаконске да им донекле могу и да послуже као аргуменат одбране баш и онда кад је дело учињено намерном злоупотребом властп и из казнимих јиотива. Један такав случај оптужења општинских часника за злоупотебу власти нри вршењу патроле, у коме су се оптужени часници бранили паредбом нолицпјске власти о хватању сумњивих био је и овај који ниже саопштавамо, држећи да може бвти од поуке онима који би услед иогрешног разумевања. једино из иретеране ревности, без долозне намере, могли учинити слично дело : т. ј. нанети повреду личне слободе коме појединцу и бити изложени крнвичној одговорности. М. С. председник општине Б. и Р. кмет у истој општини стављени су под суд и оптужени за то: »што су ноћу између »1. и 2. Јуна пр. год. на путу сеоском »у Б. код „поповог воћа« пресрели ту»жиоца Ж. и још њих пет, и без икаквог »писменог решења општпнског суда или »друге власти, задржалн тужиоце од пута, »потерали их у судницу, претресали им »кола код механе, и по том их пустили »да иду слободно". Оптужени Р. признаје да је као дежурни кмет са патролом у којој је било више наоружаних људи зауставио тужиоце на путу те ноћи од којих му сб један јавио и кога је познао и знао да је поштен човек, потерао их све судници и кад су дошли до механе ту им је оптужени М. председник претресао кола, што и М. признаје и ако је познао тужиоце као своје суграђане и ненашавши нигата сумњиво на њихов протес.т пустио их да; иду слободно. Оба оптужена бранили су се на претресу и на испиту код иследног судије да је ностојала наредба среске власти о хватању рђавих људи и одређивању страже да ноћу обилази по селу и атару, те да хвата сумњиве људе и пази да се какво зло не деси и да су према томе имали право и дужност да тужаоце који су ноћу ишли задрже и претресу. Суд је нашао: „да је иризнањем оптуженог Р. а и »признањем оптуженог М. код иследног »судије и исказима сведока доказано: да »је оптужени Р. као члан општинског »суда са наоружаним људима са којима »је био у патроли но1)у између 1 и 2. .Јуна »пр. год. пресрео тужиоце на путу, који »су ишли на колима у Б. и без икакве »њихове кривице не казујући им узрок за-

»што их задржава од иута, потерао их »у судницу силом своје власти уз при»помоћ одређенпх лица у патроли и тако »их терали на 500 метара до општинске »каФане, где су тужиоци на њихов про„тест заустављени; да је председник М. »претресао кола тужилаца и по том им »допустио да могу и1ш и да су тужиоци »о овоме задржању одмах у механи изве»стили присутне грађане. »Оцењујући ову радњу оптужених М. »и Р. и њихову одбрану да су они вр»шећи дужност у интересу јавне безбе»дности имали право на овакав поступак, »суд налази: да оптужени нису ничим »доказали да су они имали права и ду»жност да тужиоце, своје суграђане, који »су ишли у Б. на к:>лима својим послом »задрже од пута и терају судници. Оп»тужени се и не бране тиме да су тужи»оци учинили какву кривицу због које би »имало места интервенцији власти и за»држању њиховом од пута већ наводе »само то да је патрола у којој су били »и они имала дужност да их задржи. »Ова одбрана оптужених нема ника»кве законске вредности јер се наредба »среске власти п општпнског суда о вр»шењу патроле односила само на сум»њива лица која врше крађе и друга кри»вична дела и за која би се основано по»сумњало да су то учинила. »Оптужени Р. и сам признаје да му »се тужилац Ј. јавио из кола ко су они »и где путују, па ипак и ако је познао »тужиоце да су то његови грађани села »Б. и да нису симњиви, спречио их у од»ласку за Б. где су пошли да се туже »главној контроли против општинског ча»сништва и противзаконо потерали их »у судницу без икаквог писменог доказа »о кривици тужилаца или акта о њихо»вом задржању од пута. „Пакако је личнаслобода грађана ујем»чена уставом и законом прописани слу»чајеви у којима власт има ирава да по»зива грађане, задржава их од иута и »претреса, од којих случајева овде нпје »ниједан, то у овој радњи оптужених шго »су тужпоце који су мирно ишли на ко»лима у Б. пресрели, нотерали их у суд»ницу и претресали њихова кола, без ика»кво њихове кривице и без овлашћења на ову рацњу, стоји. дело које је казнимо »ссо § 122. у вези са § 132. кр. зак. јер »су оптужени противзаконим задржава»њем тужилаца од пута и претресањем »њихових кола повредили њихову личну »слободу и злоупотребом своје власти »нринудили тужиоце да трпе нешто што »по закону нису били дужни". Са ових разлога првостепени суд осудио је оптужене Р. и М. по наведеном законском пропису сваког са по 150 дин. новчане казне, коју ако не могу платити трећином имања да им се иста замени свакоме са по 15 дана затвора узимљући 10 дин. у један дан затвора. По жалбама осуђених и државног тужиоца Апелациони Суд пресудом од 15. Септембра т. г. №. 4040. нашао је : да је пресуда првостепенога суда према оптуженом Р. на закону основана поред разлога у истој изложенпх још и по томе: »што је по сведџби сведока оптужени Р.

»тужиоце не само зауставио на иуту и »потерао заједно с колима у општиску »судницу, већ кад су ови стали пред ка»Фаном и почели протестовати што их »тера у судницу, он је тужиоца Јована »ухватио за руку, вукао га и по том до»викнуо: »људеуапс« и тек кад се по»јавио председник оптужени М. ствар се »свршила само на прегледу и претресу »кола. »Кад се још узме у обзир да тужи»оци нису те ноћи тумарали по околини »села, већ колима ишли главним друмом »за Београд, онда је очигледно да је оп»тужени Р. злоуптребио своју власт и »својим поступком принудио тужиоце да »нешто трпе што по закону неморају да »трпе, јер према постојећој наредби сре»ске власти потрола је била дужна само »да мотри иа кретање сумњивих људи и »ноћно тумарање беспосличара, а не и да »без законских основа задржава људе од »пута и гони их у апс. Ако је имао »разлога да иосумња да тужиоци немају »крадених ствари у колима, могао је из»вршитн преглед на месту где их је срео, »а не да их враћа у село п издаје на»редбе за хапс. „Кад ово стоји онда сви писмени при»лози које је бранилац оптужених под»нео у незадовољству и на претреоу »дослеђења којима хоће да утврди не»исправност тужилаца, а умесиост по»ступка оптуженог Р. без утицаја су, »јер без обзира на рапнје владање по »неких од тужилаца, оптужени није смео »овако ноступити. »Али узнмљући у обзпр с друге страпе »наредбе среског начелнпка иод утица»јем којих оитужени је могао претерати »у својој ревности, Апелациони Суд на»лази: да је оптужени пресудом прво»степеног суда строго кажњен и стога »му се казна нма смањити. ■— § 39. и 40. »крив. зак. »Према оптуженом М. пресуда не одговара закону. »Исказима иапредименованих сведока »и осталим ислеђењем утврђено је про»тив оптуженог М. само то, да је он из»вршио преглед у колима тужилаца и то »тек пошто их је оптужени Р. дотерао »до каФане. Он дакле у ранијим поступ»цима није участвовао нити је у том сми»слу издавао какве наредбе већ је то све »сам вршио оптужени Р. Само пак пре»гледање кола од стране његове као пред»седника општине вође патроле није ка»жњиво, нити се може узети да су ту»жиоци услед тога нешто трпели што по »закону нису морали да трпе, јер та ње»гова радња у свему одговара постоје»ћој наредби среске власти која је издана »поводом учестаних крађа. Но свршеном »прегледу он је тужиоце одмах отпустио »и казао им да могу иКи и они су про»дужили пут за Б. »Према овоме оптужени М. има се по »§ 241. кривич. пост. ослободити као не»вцн. Са ових разлога и онпх у пресуди »првост. суда у колико се овим не ме»њају, Апелациони Суд пресудио је: да »се опт. Р. казни са 50 динара новчане »казне у корист државне касе, што ако »не могне платити '/ 3 имања да буде 5