Полицијски гласник

ВРОЈ 48. и 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383

»дана у затвору, а оптуженог М. осло»бодио као невина". Ову пресуду Анелационога Суда одобрио је и Касациони Суд. Као што се види из горњег случаја у истом је нађено : да председник или кмет вршећи патролу, и ако постоји наредба о хватању сумњивих, немају право да свако лице која ноћу нађу у путу терају у општинску судницу без икаквог оправданог разлога, просто за то што им се учини као сумњиво, јер та сумња треба да је основана. Под претпоставком да је кмет Р. баш и без икакве рђаве намере, схвативши наредбу о хватању сумњивих, буквално, потерао тужиоце у судницу, за то што су му изгледали сумњиви, он се као што се види из горњег случаја ипак огрешио о своју дужност и прекорачио своју власт због чега је и кажњен по § 122. кр. зак. Ну, ова одредба § 122. кр. зак. и сувише је геаерална, јер овај деликт злоупотребе власти о коме је реч у истој, иије из ближе одре^ен : » чиновнин, који »своју власт злоуаотреби те ког а неза„коно иринуди, да што год трии или чини »или да не чини, биИе кнжњен новчано „до сто талира или лишењем звања <( . У глави XI крив. законика »о злочинствима и преступљењима чиновника у званичној дужности« набројана су дела која чиновник може учинити у вршењу дужности и прописане казне за иста. Но, како се поред ових набројаних дела могу учинити и друга, која чиновник учини злоупотребљујући своју власт, то је за такве преступе постављено поменуто опште наређење. Али како овај појам злоупотребе власти није из ближе детерминисан у овом законском пропису, то су могуће разне тешкоће у примени, нарочито ако би се горњи изрази о злоупотреби власти узели у ширем (екстензивном) смислу, јер би се, у таквом ширем значењу, као дело из овог §-а, могла узети свака незаконита радња коју чиновник учини у дужности, као н. пр. пропуштање да се изврше какве Формалности које је закон ставио у дужност каквом чиновнику при извршењу какве радње. Ми знамо да је бивало случајева да су извршни органи који врше јавне продаје били оптуживани и стављени под суд за неизвршење извесних проаиса, по којима нису поступили при овој радњи, извршењу јавне продаје, н. пр. извршили нродају покретности без претходног саслушања дужника о томе шта одређује за продају. Таква радња чиновника, макар да је незаконита, извршена без икакве рђаве намере, једино из иогрешне иримене закона или пропуштања (опшвш) извршења нечега што је по дужностп требало претходно извршити, у суштини ]е дмавг - деликт, који повлачи само грађанску одговорност за накнаду штете према приватном лицу, које је услед ње нешто лретрпело, но не и деликт из § 122. кр. зак. као што би се то могло узети ако би се горња генерална одредб^ о злоупотреби власти узела у ширем смислу. Цитирани изрази: „своју власт злоупотреби, те кога незаконо принуди", морају се дакле најстриктније тумачити и

нод овим деликтом разумети: само ону незакониту радњу или иостуиак, која својом незаконитогићу фраиира толико да очигледно иоказује намеру чиновника да својом незаконитом радњом иовреди какво ириватно ираво и влашКу коју има учини намерно какву пеправду, због које приватно лице што претрпи. Један старији наш коментар кривичаог законика 1 ) овако објашњава горњу одредбу: »Под именом злоупотребљења власти »разуме се и случај кад ко преварно каже »да има власти нешто да учини, само да »са тим другога на што принуди, тако »н. пр. извршитељ дође коме да узме неку »ствар да црода, наводећи лажно да му »је власт заиоведала то да чини, а то само „у тој цељи чини, да овога чију ствар »хоће да продаје, на што принуди. »Злоупотребљење власти и онда је кад »ко неће да ради оно што по дужпости »требао би да ради, а то да тиме кога »на што иринуди. »Принуда може се учинити и претњом »само ова треба да има свезе са звањем, »са влашћу иринудитеља®. У овоме смислу треба дакле и схватати поменуту одредбу § 122. кр. зак. Милош М. СтанојевиЋ еудија.

ЈЕДАН СЛУЧАЈ ПОГРЕШНЕ ПРИМЕНЕ КАЗН. ЗАКОНА

(СВРШЕТАК) Овако поступање и одлуке полициске и судске власти су према нашем мишљењу погрешни и неправилни. Предмет ове расправе је то, да докаже: у чему су погрешке оваког поступања и ове одлуке суда. I Погрешке код иследне полициске власти. Спремајући се да укажем на погрешке и неправилности процедуре и одлуке у поменутом кривичном делу пре свега хоћу да објасним да ту погрешку полициске власти у томе, што је ово дело просте крађе оквалиФиковала као опасну, и ако је она мало позамашнија ипак не мислим да јој упишем у по грешку. Иогрешка оваке природе, признајем, могућа је. Она се шта више може десити и код судова који колегијално раде уз припомоћ јавности и усмености поступка, и имајући пред собом цео често богат материјал претходне истраге. Даје така грешка могућа код иследника треба само замислити тежак положај у коме се он у истини налази имајући пред собом често само непотпуне знаке кривичног дела, без икаких трагова о учиниоцу и начину извршење дела. Сем тога у овом случају така је погрешка врло лако могућа јер је у закону постављено разликовање између просте и онасне крађе ш сопге1;о врло тешко изводљиво. Ово с тога што се појам разних врста просте крађе врло често граничи и до-

') Ценић, (| Објашљеље казн. законика".

дирује са појмом опасне крађе а много пута и засеца у њега. Сем тога сам појам кривичног дела крађе јесте један од најопсежнијих у кривичном праву. Али иследна полициска власт је већ погрешила у томе, што никако није узела у расмотрење однос Миланов према кривичном делу. Он се у овом случају појављује као повређен исто тако као и Алимпије. Кра1)Ом козе он је оштећен као сопственик у исто време као што је Алимпије оштећен као држалац. Према томе пол. власт требала је и њега сматрати као приватног тужиоца. Ова погрешка иокаче у толико више, што је пол. власт делу придала већу важност но суд, оквалиФиковавши га као опасну а не просту крађу као што је то суд доцније нашао. Па баш и у истини да је тако, да у овом случају треба за приватног тужиоца сматрати само Алимпија, и да у овом кривично-правном спору Милану не треба признати никако право, већ да њему стоји само до воље да особеном грађанском парницом тражи накнаду штете од Алимпија, — ипак је пол. власт погрешила у томе што према тако нађеном стању ствари није наплатила таксу од приватног туншоца Алимпија као што то налаже напомена 3. код ТБр. 227. зак. о таксама. Признати Милану право тражење накнаде штете одговара начелима грађанског права но он је на то овлашћен и по основу § 10. крив. зак. по ком је онај, који је казнимим делом оштећен, овлашћен да тражи од кривца накнаду те штете и без обзира на то хоће ли кака казна кривца постићи или не. Појам кривца овде обухвата како крадљивца, који је извршио акт противзаконог присвајања тако и држаоца који је долозио или кулпозно делао. Значи да према § 10. кр. зак. одлука судска донета по кривичној части према томе није меродавна за доказивање штете у колико нарочити законски проаиси противно не наређују. Али узета ствар овако да Милану не треба признати право странке, у овом кривичном процесу значило би лишити га не само једиог магеријалног права већ и извртати смисао одредбе казненог закона о крађи и утаји. Из оваког схватања може произаћи читав један комплекс најразноврснијих тумачења противречности као што ће се видети у току излагања. Узмимо случај да је А имао 100.000 динара, која је сума била једина и целокЈ пна његова имовина. У исто време он је имао код себе 20.000 дин. које му је поверио В. Сад претпоставимо да њему украду свих 120.000 дин. Ако Б-у признамо само право грађанско-правног тражења накнаде штете од А, а овај не дође до регреса од крадљивца, то онда пошто нема одкуда да врати поверени новац, Б ће остати без свога новца. У овом измишљеном случају А и у оном напред наведеном конкретном случају Алимпије ни у ком случају се не би могли сматрати као утајачи једино с тога што је ствар њима поверена и што је несташком ствари из њпног притежања она бесправно отуђена правим сопственицима ствари. Оно што проистиче из тога Факта што је ствар њима на чување предата