Полицијски гласник

СТРАНА 384

ПОЛИЦПЈСКИ ГЛАСНПК

јесте обавеза да јо држалац повереву с-твар требао чуватп од оваког квара и штете као ћопиз ра1;ег ГатШае у смиолу § 570. гр. зак. и обавезе да је под извссним условима одговоран за квар и штету у см. § 575. грађ. зак. Чак би у грађанско-правном спору због накнаде штете сопственику од држаопа, питање о начелном праву накнаде било спорно и сумњиво. Обавеза накнаде штете морала би се несумњиво утврдити јер по § 575. гр. зак. држалац »за случај, који он одвратити није могао, он не одговара". Под олучајем се овде свакако неће разумети само ујз ташг. Узмимо тај олучај да се држалац стицајем оваких околности (услед »случаја") ослободи грађанско-правне обавезе накнаде штете, а према папред наведеном схватаљу ако сс тзко оштећеном сопственику и у крнвпчпом спору одрече право стране, онда не зпачи ли то закоискм га лишити не само одбраве својих интереоа већ п самих добара која сачињавају тај његов интерес. Друго је већ ако у томе, што је ствар оту^ена правом сопотвенику има долозно или кулпозне радње, удела држаочевог из чега би проистекла његова несумњива кривпчпа одговорност, а с тиме и обавеза на накнаду штете. У овом стучају би држалгц при долозном делању (н. пр.: при договору с крадљивцем) био утајач према сопственику, а према лицу којим се послужио био би саучесник. Овим смо у исто време начелно утврдили да је Милану требало признати право страпке у овом кривичном. процесу. II Погрешке код суда. А. При доношењу решења о стављању под суд. Иогрешке учињене од полициске власти до подношења тужбе суду поновљене су и одобрено п од стране суда како прнликом доношења решења о стављању под суд, тако и код иследног одбора па и иа претресу. Сем измене квалификације дела, суд, целим својим поступком није више мењао стање ствари утврђено претходнпм ислеђењем. Па ипак таким својим поступком суд је приликом доношења решења о стављању под суд (тако рећи нехатно) учинио ове погрешке: 1) кад се из акта претходног иолеђења, и то из протокола саслушања Алимпија, Милана и Станимира види, даје за украђепу козу Мелсптпје био сопственик, онда је требао вратнти акта иоледнику на дослеђење те да изречно утврди да ли се по овом делу има сматрати за тужиоца и Милан пли не; и 2) том приликим ако поледна власт утврди да се Милаи пе може појавити као нриватни тужилац, онда да од Алпмпија који је оптуженом био ујак према § 235. казп. зак. у в. нап. I. и 3. код т. бр. 272. наплати таксу по тужби, пошто се дело у том олучају може извидети са.мо на приватну тул«бу Сродника, која мора бити снабдевена прописном таксом ако се хоће да тужба има своју правну важност. А ако пак према стању ислеђењем утврђеном пађе да н Милану

трсба признати право странке онда да га као таког ех оШсш саслуша. У том случају ипак за прив. тужиоца Алимпија има места наплити таксе по тужби његовој. Према овомо би целокулна ствар овако изгледала: Алимпије се појављује као тужилац за украдену овцу, а Милан за украдену козу. Алимпијева тужба ступа у процес по наплати таксе, јер се кривично дело према њему извиђа и казни само на његову тужбу, док Миланова тулсба на против ступа у процес ех оШсш и по њему се даље има радити по званичној дужности тако да би и сам опроштај Миланов према учиниоцу био без вредности п овомс неби помогао. Ме^утим суд, а исто тако и полициска власт ни у ком случају нису могли узети да онака изјава оштећеног Милана, како он Станимира н не тужи и не тражи од овога никаквих пакнада, може имати ту последицу да се Милан у нроцесу не појави као приватни тужилац. И ако суд пигде нзрично није помепуо да је овако узео ииак ислеђење и одлуке показују да је оуд тако рзћи кулпозно запао у ове грешке. — Важно је ипак напоменути да би одуотанак од тужбе прпв. тужиоца Алимпија према § 235. казн. зак. имао вредности у погледу украђене овце као својине и украђене козе као дрлса • вине Алимпијеве; али, у погледу украђене козе као својине Миланове неби имао важности ношто овде у погледу Милана неби пмало места примени § 235. казн. зак. Једино у случају да је и Милан са оптуженим сродан у степену поменутом у § 235. (однооно § 50.) казн. зак,, одустанак Миланов би имао важности и зауставио даље ислеђење. В. Код иследног одбора и на претресу. Кад је иследна иолициска виаст пропустила испитати и Милана, који је оштећен овим делом и сматрати га као тужиоца, то већ није требало пропустити да се учини у току извиђања пред иследпим одбором. Све озиачене погрешке иследне полициске власти иследни је одбор требао да исправи. То му је у осталом била и законска дужност. Иначе иследни одбор могао јо припремајући дело за главни претрес учинити све оно што ћемо доцније утврдити да је колегијум судски требао учинити приликом доношења решења о стављању под суд. Пракса иследног одбора код свију наших ирвостепбних судова клони се ло правилу томе да ништа не дира у материјал прикупљен претходном истрагом, и да не мења стање утврђено, целокупним ислеђењем до предаје акта иследном одбору. Отуда иследни одбор у овом случају ништа није учинио у погледу прибирања новог Доказног материјала и измеие дотле утврђеног стања ствари. Р1а овом је месту згодно да поновимо да овака пракса највише и чпни да се претреси у масама код нас одлажу, јер се тек на претресу у великој величини случајева утврђује опо што је у истрази код иследног одбора пропуштено. На претресу, пошто је задатак претреса да целокупан доказни материјал непосредно понови, ировери и прокри-

тикује, суд је имао прилику да бар том приликом исправи дотадање погрешке. Вар ту, пошто је се понова утврдило да је и Милан као сопотвеник повређен у своме праву овим кр. делом, суд је требао и њега узети за приватног тужиоца. То што Алимпије није хтео да положи таксу по тужби као сродник могло је према томе оправдано повући за собом ту последицу да суд сматра да његова тужба и не аостоји , али само у толико у колико он сам долази као приватни тужилац у овом крив. процесу. По овлашћењу §-а 235. казн. зак. прив. тужилац Алимпијо као сродник могао је од тужбе за себе одустати и даље суђење зауставити. Неполагањем таксе и одустанком од тужбе ислеђење се прскида у погледу дела у колико се по том делу појављује као прив. тужилац Алимпије, а то је у погледу украђене овце за коју је он сопственик и украђене козе за коју је само држалац. Но тај одустанак пли неполагање таксе по тужби не би имали никаке важности у погледу прив. тужиоца Милана и оптуасеног, јер је Милану коза украдена као сопственику. Исто тако и сам Милан не би могао за себе одустати од тужбе као што је то учинио Алимпије, јер се у погледу крађе козе њему извршене као сопсгвенику, извиђање има и даље наставити и то ех оШсш. Видели смо како је суд схватио ово дело. Аргументација за такав поступак суда положена је на погрешној основи. Суд је у решењу свом (као што смо поменули), отпустио оптуженог исиод су1;сња јер је нашао, сматрајући да тужба приватног тужиоца Алимпије и не постоји услед неположене гаксе по истој; да је ислеђење започето без приватне тужбе у престављеном делу које се извиђа и суди само на тужбу приватног тужиоца. Појављеног другог тужиоца Милана није могао узети онако површно, тако да његова изјава »да је украдена коза била његова својина® 1 ) не може утицати на ток ислеђења, квалификацију дела и одлуку судску „с тога што је иста (— коза —) била у прителсању — тору — тужиоца Алимпија, што то оптуженом није тада било познато и што је Милан изјавио да он и но тужи оптуженог" 1 ). Овде је суд учинио две погрешке: Прву, што је погрешно растумачио деФиницију појма крађе из § 220. казн. зак. Тамо се поред осгалог каже да је крадљивац онај који ствар »из туђег аритежања « уз*е итд. Ове су речи уметнуте у дефиницију поглавито зато да означе разлику између крађе и утаје, јер та глава казн. зак. говори о обома, и о крађи и о утаји. По томе оне не означују да крађе има само тамо где се ствар ,,из туђег притежања« узима као што је то суд узео у овом конкретном случају. На овај начин нпр. ако се држаоцу украде ствар према истоме би постајала крађа, док према иравом соаственику не би било крађе, јер исти тобож није имао ствар „у притежању® у моменту противзаконог присвојења. Но ствар треба овако схватити: ове су речи (— »из туђег прите-

1 ) Цигат из решења судског.