Полицијски гласник

ВРОЈ 48. и 49.

жања® —) поглавито зато као што је но.генуто да означе разлику између кра^е и утаје. Код крађе се ствар узима из државине сопственикове, а код утаје се кривац већ налазио у државини, пошто му је ствар поверена пре извршене утаје. — Но поменути став одлуке судске је и нелогичан из разлога што тражи да је оптуженом пре извршења дела било познато да је украђена коза својина Миланова ако би се хтело да то утиче на квалиФИкацију дела. Дакле при утврђивању постојања дела крађе у сваком оваком конкретном случају према наређењу суда треба приступити утврђивању овог битног психолошког елемента: да ли је крадљивцу било познато да је на украденој ствари други полагао ма како нраво, па ако није, онда је он противзакопо оштетио само оног из чијег је непосредног притежања ствар узео. Нпр. двојица имају право сопствености на истој ствари и ствар се налази код једног, од кога је лопов украде. Сад, по поменутој логици суда ако је лопов знао за сусвојински однос онда и онај други сусопственик има право да се појави као странка у процесу, а ако није знао онда не. Значи: да је лопов тај, (а. не судЈ који има да цени приватно-правне односе лица према стварима итд. Да су ти разлози неосновани, мислим, да не треба вишо ии доказивати. Оним разлозима суд није требао да се руководи јер крадљивцу је била једино намера противзаконо присвајање. Да може бити крађе потребно је само крадљивац да зна да је сгвар туђа. , јер на соиственим стварима као и иа стварима, које нису ни у чијој својини крађа је немогућа. — Друга је погрешка што је суд у разлогу »и што је Милан изјавио да он не т^жи оптуженог« уважио (изгледа до извесног само степена) овај Миланов одустанак од тужбе, који је безвредносан као што смо то напред показали. Милан није могао одустати од тужбе баш да је и хтео јер одустанак његов нема оних битних реквизита из § 235. казн. зак. Закључак: Надамо се да смо своје мишљење у изнесеном конкретном случају јасно исказали и своје читаоце убедили и задобили. Ипак дозвољавамо и друкчије тумачење и унапред изјављујемо да ћемо се поклонити нред разлозима који нас о противном убеде и покажу да смо били на погрешном путу. — На крају овога, хоћемо да се користимо приликом, па да у овом закључку изведемо неке даље и сродне конзеквенце полазећи од општих моменага (материјалних и Формалних) изложеаих до сада. Напомињемо да се ове опомене односе на извесне случаје поникле пз извесних специјално српских односа који као такви нису расправљени ни у општој науци казненога права (Формалног и материјалног), а скоро ни у нашем законодавству. Бар нису јасцо и прецизно регулисани у нашем законодавству. Ово неколико напомена што ће за овим да дођу биле су отежице и сметње расправљању кривично-правних спорова код нас и оне су од своје стране допри-

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

носиле несталности и колебљивости наше судске праксе. 1. Случај. Ако је покрадена ствар на којој двојица имају право сонствености или се један појављује као сопственика други као држалац, па је само један од њих сродан, онда тужба овога није потребна да би се власт покренула на извиђање. Извиђање ће се предузети ех оШсш али самоу погледу оштећеног несродника. Сроднику ипак остаје право да у путу грађанске парнице тражи накнаду штете а у кривичном пак спору он може бити позват н саслушан само као сведок кад нема његове тужбе, Иначе и њему ништа не стоји на путу да се у кривичном процесу појави као тужилац, само његова тужба подлежи плаћању таксе према закону о таксама и § 235 кр. закона. У погледу одустанака од тужбе несродника, ту одусталост од тужбе несродника има само грађанско правну важност у иогледу досуђивања накнаде штете и трошкова томе који одустаје, иначе ће се дело због несродника, као што је поменуто извиђати ех оШст. У погледу сродника дело ће се кривично извиђати само на његову тужбу. Одустанку има места само у погледу сродника у колико је он тим делом оштећен. — На сграну захтев криминалне политике да код кривичних дела крађа и утаја (изузев само мање, иступње), с обзиром на опште — социјалну важност својине, чијој су заштити и намењене одредбе о крађи и утаји, не треба дозволити одустанак од тужбе никоме па ни сродницима. Ова у многоме процесно - правна привилегија сродника у погледу крађе и утаје не одговара генералној и специјалној превеицији као циљу казне. Излази, да те одредбе о крађи служе таман противно намени коју им је законодавац одредио, јер у место да подигну и заштите морал породице као јаког Фактора друштвеног умањујући осуде по тужби сродника, оне баш повлашћују и Фаворизирају крађу и утаје међу сродницима. —Немачко казнено право је већ усвојило бољи поступак у оваким компликованим случајима, где наши судови долазе у недоумицу осетило би се у многоме благотворно дејство право споредне тужбе која је специјалитет немачкога права. Као споредни тужилац тамо се може придружити јавној тужби и државног оптужништва. 1. Сваки онај ко има право приватне тужбе § 435 став 1. немачког казв. суд. ност. Такса се по тужби ии у ком случају не плаћа. У случају да државно оптужништво предузме приватну тужбу, тада приватни тужилац 1рао шге, постаје споредни тужилац § 417 став 3. нем. казн. суд. пост. 2. Исто тако и онај, ко је кривичним делом повређен, па ма се дело и не извиђало само на приватну тужбу. Но ово само под тим условом да је кривична радња била управљена против његовог живота, здравља, слободе, личности или имања — §§ 435 став 2. у вези са § 170 нем. казн. суд. пост. 3. Даље, сваки онај, који је овлашћен да тражи накнаду штете причињене крив. делом — § 443 нем. казн. суд. пост. Ово бива онда: а) када кривична дела, која су остављена приватној тужби пре-

СТРАНА 385

дузмс државно оптужништво руководећи се принципом опортунитета; б) или када се повређени крив. делом, које се извиђа на јавну тужбу прпдружи јавној тужби. Кривичним делом оштећени ступа као споредни тужилац доприносећи доказима да оптужени буде осуђен и тражећи матерпјалну накнаду штете причињене крив. делом. »Ко полаже право на накнаду штете причињене крив. делом, мора се придружити јавној тужби као споредни тужилац« — § 443. став 2. нем. казн. суд. пост.; и 4. И саме управне власти по § 467 нем. казв. суд. пост. могу се придружити тужби државног оптужништва, као споредни тужилац. — Као што се види споредни тужилац се у немачком казн. праву јавља увек уз држ, тужиоца али оп не заступа држ. оптужништво, него сам штити своје приватне интересе поред овога, доприносећи тако од своје стране осуди оптуженог, или доказујући своје право на накнаду штете проистекле из крив. дела — § § 443—446 нем. казн. суд. пост. Тиме што смо похвалили праксу немачког казн. законодавства као бољу од наше стране, не значи да је предлажемо да се код нас усвоји као боља. Шта код нас при реФормисању казн. законодавства треба предузети и усвојити износим у свом делу »0 реформи нашег казн. законодавства итд к . Овде пак овај пасаж из нем. Формалног нрава изнео сам да бацим мало више светлости на нретходно излагање и да појачам број логичких комбинација у оних које је овај предмет интересовао, не би ли се и сами пера дохватили да укажу на моје могуће грешке, на што би им ја од срца био захвалан. 2. Случај: Ако би у противзаконом отуђењу ствари правом сопственику било долозне кривице држаочеве — договора са оним, који Фактички ствар узима у намери отуђења са жељом да бесплатно присвоји добити од тога отуђења, онда би се, као што смо поменули, држалац према сопственику појавио као утајач с којим се договорио на дело као саучесник. Тај трећи појавио би се као крадљивац у односу према правом сопственику. 3. Случај: Ако је покрадена ствар на којој постоји задружна својина, онда један задругар није властан појавити се за све задругаре као приватни тужилац за кривично дело учињено према задрузи (па ма то био и сам задружни старешина) већ то треба да учине сви задругари сваки за себе. Зато што је са овим кривичним предметом везано и грађанскоправно питање за које по §-у 510. грађ. закона један „без сагласија свију задругара" не може ништа пуноважно чинити. Јер, појавити се као тужилац у кривично-правном процесу за крађу значи имати потпуно право располагања над украденом ствари, док међутим ово право располагања нема сваки задругар за себе »без сагласија свију«, што значи да се без овлашћења осталих задругара један задругар не може појавити као приватни тужилац (нарочито у деликтима крађе и утаје). Старешина задруге истина може као задружни заступник — преставник