Полицијски гласник

СТРАНА 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 1.

0ДГ0В0РНИ УРЕДНИК ПОКУШАЈ ОДРЕ1ИБАЊ А ПОЈМА од Д-рв двгуета ЈЛиричке јавног редовног професора права на чешком универзитету у Прагу (свршетак) Али ако одговорни уредник не мора бити уредник у обичном емислу речи, т. ј. не мора учествовати у правим уредничким пословима, зар онда нису привидним уредницима широм врата отворена? Ја мислим, да то не стоји и да нарочито овде заступано гледиште зацело ту злоупотребу не потпомаже ни у чему више од ма које њему противне теорије. Јер је баш по нашем мишљењу једна важна, стварна ознака за разликовање, која карактерише привидног уредника, као што је већ речено, та околност, што при његовом постављању није иостојала намера дл'му се да онај утицај на садржину штпмаанога сииса, који је аотребан ради исиуњења ааконских дужности одговорнога уредник а. Да ли ствар тако стоји или не, цениће суд у конкретном случају на основу слободног оцењивања датих чињеница. Без важности је, да ли одговорни уредник врши или не у појединим случајевима дати му утицај. Ако он то не чини, онда према околностима постоји његова немарљивост у области права о штампи или штампарски деликт (на пр. непубликовањем исправке и т. сл.). Ипак његов правни положај као одговорног уредника остаје тиме начелно недодирнут. Следствено то важи и у случају кад постављени одговорни уредник дотични утицај у оиште не би вршио. Наравно да би ова чињеница могла према околностима чинити важан основ подозрења за то, да имамо посла са подметнутим уредником. Са тог истог становишта морао би се нроцењивати случај, кад би одговорни уредник свој утицај на садржину листа у опште истина вршио, али кад би и иоред тога у поједином случају у лист ушло штогод кажњиво без његовогазнања или против његове воље, или кад од њега наређено штампање неке исправке или неке званичне објаве не би било извршено, па било да се ово десило услед погрешке или услед мешања кога другог лица, које би ометало наредбе одговорнога уредника, на ир. пакошћу слагача или самовласном наредбом подузетника новина и томе слично. Да ли би се у таком случају без обзира на то могла ставити одговорном уреднику на терет каква кривица, питање је Фактичко. За нашу материју приметићемо, да се из неког појединог случаја ове врсте још не сме изводити, да одговорни уредник нема утицаја на садржину листа, потребног за испуњење његових законских дужности, и да стога није одговорни уредник или да је престао то бити. Наравно да би било другачије, кад би се такви случајеви чешће догађали, кад би од стране одговорнога уредника у ње-

говоме делокругу издате наредбе стално бивале игнорисане, а иоглавито кад би диспозиције одговорнога уредника стално својеволЈНО мењао и ометао сам подузетник новина или по његовој вољи и са његовим знањем неко друго лице. Ово би био зацело несумњив знак за то, да поставл.ени одговорни уредник у ствари није одговорни уредиик, да он то одмах с почетка није био или да је у току времена престао бити. Из овога се по моме мишљењу јасно види, Да наше гледиште свуда тамо, где околности побуђују сумњу да имамо посла са подметнутим лицем, пружа суду погодно средство за то, да из ових околности може извући консеквенце, које одговарају намерама закона. На крају само још да у вези с овим што је речено додирнемо питање, како се са гледишта кривичнога права о штампи има поступати с оним лицем, које је у ноједипом случају самовласно осујећавало наредбе, издате од стране одговорнога уредника, и тако произвело повреду закона (деликат садржаја или реда). У овом погледу зацело је пре свега несумњиво, да би ово лице, ако је у питању деликат садржаја, могло бити под околностима узимано на одговор по оиштим казнено ■ иравним начелима. Сумњиво би само могло бити, да ли би било могуће, узети дотично лице на одговор по особеним прописима закона о штамии, да ли би дакле на пр. могао бити узет на одговор штампар, који би самовласпо нешто додао којој званичној исправци, због преступа забране глосирања. У овом погледу могла би се поглавито по аустријском праву појавити сумња, пошто је текст дотичне казнене норме § 22. зак. о штампи (нарочито у упоређењу са §21.) у тој мери општи, да се може односити не само на самога одговорнога уредника, него и на сваку другу личност, која је крива због прекорачења забране. Али и поред тога ваља узети, да се у таком и сличним случајевима друга личност, ван одговорног уредника, не може казнити због деликта реда, и то за то, што оне дужности, чије је занемаривање овде угрожено казном, само на одговорнога уредника падају, те су према томе чисто личне особене дужности његове. Ствар не стојн другачије него као кад би непозвано лице произвело несрећан случај тиме, што би нешто покварило на машини, која је поверена старању једнога машинисте. И овде се учинилац не може казнити казнама, које су одређене за занемаривање особених дужности машинисте, него само но општим казненоправним одредбама. Гледиште Рпес1тапн-а (Предлози за прераду аустријскога права о штампи стр. 33.) да би такав упад у права одговорнога уредника, да би тако обилажење његове контролне дужности с1е 1е§е Гегеис1а требало да буде кажњиво као преступ против реда у штампи, сматрам да се са теоријског становишта може дискутовати, али тешко да постоји каква практична потреба за таквом законском одредбом, особито што се оно лице, за које је доказано да је самовласно пу-

стило у штампу садржину противну казненом закону — а овај случај стоји зацело поглавито у питању — може узетп на одговор но правилу као долозни учинилац деликта садржаја. Превео Д-р Д. АранђеловиЂ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ЈЕДАН ДЕТЕКТИВ Ј. Јозерћ Кепаис! Ручак у врту доврши се. С времена на време лак ветрић мешао је мирис суицокрета и руже са димом наших цигарета и лагано љуљушкао један шумарак хортенсија. Стари истражни судија, чмју су некадању ирослављену Финоћу, запамтили многи окривљеници, рече ми: — Прочитао сам сву криминалну литературу која је данас врло на гласу. Полицајци и лопови иоказују силну дар, за дивљење, у извођењу својих поолова. Али сам их још боље упознао у једном догађају који је једина непријатна успомена из моје дуге каријере ... Почео сам своју каријеру у једној преФектури суседној Паризу и, Бога ми, са успешним почетком. Једна дружина лопова, врло дрских, у нужди и убица, терорисала је целу околину. Сами су себе звали: »непобедими®. За шест месеца ја успех, да их похватам и изведем пред поротни суд, после врло живе и испреилетане истраге, непрестано праћен штампом. Због тога славнога ресултата, који ме је уздигао па извесну зависну висину, ја добијем месец дана одсуства, да га проведем у Наризу, јер сам то заслужио. Једног јутра добијем писмо, писано неком неотесаном и крутом руком, оваке садржине: » Наша трупа још живи и осудила ваџ је на смрт, ако нам не платите суму од педесет хиљада франака: Ако пристајете. обесите једну џепну мараму на прозорски наслон ваше собе. Непобедими«. Нрснем у смех. Који ли то мој друг тера оваку шалу са мном ? Али, на два дана, после тога, кад сам се, око поноћи, враћао кући, нешто удари у зид, са свим. близу мене, и у исти мах одјекну страшан пуцањ. Бидех две сенке како нромакоше измеђ Еспланаде. При светлости неколиких свећица, нађем дубоку бразду од зрна у зиду и само зрно које, све спљоштено, лежаше на тротоару... Добро и лепо гађали — преко мепе! И сутра дан у мојој јутарњој пошти нађем једпу отворену карту са овим речима, иисаним плајвазом: »прва опомена! Непобедими«. Прекосутра, после мога доручка јутрењег млека, поче ме грчити иешто врло неразумљиво и гадно у стомаку, од чега сам до увече патио. Један пажљив лекарев преглед млека констатовао је, да у млеку има арсеника и средстава за повраћање. Ту истину нотврдише још и ове речи : »Друга и последња опомена. Ми можемо и појачати дозу. ■— Ненобедими«.