Полицијски гласник

ВРОЈ 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 13.

казну Милована М.. бив. председника, Дамњана П., бив. кмета и Тодора К., бив. благајника, јер се нањих иије могао ирименити пропис чл. 158. закона о општинама, кад они у иремену осуде нису били на положајима активних општинских часника. С тога је, на основу чл. 170. аакона о општинама, решио, да се жалба кмета Живана Л. одбаци као неумесна, а да се жалбено рошење надзорне власти, у колико се односи на казну осталих жалитеља, поништи. Одлука од 17. новембра 1910. годипе. № 10790.

У случају распре о атару између две или више олштина, односно два или више села или заселака, надлежна надзорна власт дужна је, по саслушању дотичних страна и свом извнђају, привремено одредити границе атару и слабију страну упутити да тражи састав избраног суда, којн коначно решава о границама атара. Мијалко И. и Марјан Н., земљ. из М. Б , тужбом својом од 6. Фебруара 1908. године оптужили су среској власти сељане села 0 , да им самовласно заузимају њихову утрину — трњак и ситну шуму — и споре право уживања на исту. По овој тужби, начелник срески учинио је увиђај на лицу места у присуству кметова оба села и сведока, и њиме утврдио да се спорна утрина налази у атару села М. Б , и да је она од старина у његовој својпни ; а из пописних књига оба села види се, да су оба села номенуту утрину уписала н да оба и порез нлаћају. Како се овде појавио спор око границе атара утринског између ова два села, то је начелник срески донео решење 10. јупа 1908. год. № 2141., којим је одлучио: да спорна утрина остане у атару села М. Б , као пречег у праву, а сељани села О , имају у року од 25 дана, од дана пријема решења, тражити састав изборног суда, који ће овај спор између њих и сељана села М. Б , расправити. По благовремено изјављеној жалби пуномоћника села О , Министар Унутрашњих Дела, као надлежан, расмотрио је сва односна акта овог предмета, као II ожалбено решење среске власти, па је пашао, да је исто на закону основано, с-амо што је срески начелник погрешио, што рок за састав избраног суда узима од пријема решен.а, а треба од извршности решења. С тога је решењем од 10. јула 1909. год, П№ 11776,, а на основу чл. 11. закона о општинама, одобрио реШење среске власти са изменом, да се рок за састав избраног суда има рачунати од дана извршности решења. По пзјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је жалбено решење Министрово нравнлно и на закону основано па га је с тога одлуком од 26. новембра 1910. год. № 11348. одобрио, а жалбу као неумесну одбацио.

Сеоски дућани могу постојати код општине, цркве или манастира, ако су олштина, црква или манастир удаљени на нетири сата растојања од вароши или варошице, или се напазе на средини пута између двеју вароши удаљених једне од друге за шест сахата, и најзад, у местима, удаљеним за три и по сатаод варош«, ако су ова непроходна. Јован II. М., економ пз II.... упутио је молбу одбору ошптине п . . . . и тражно, да му се допусти, да у II . . . отвори једап сеоски дућан, у коме ће држати и продавати све оне намирнице, које су одобрене законом о сеоским дућанима. Одбор оиштннски на свом састанку од 5. септембра 1910. године допео је одлуку, да се молиоцу одобри отварање овог дућана, иошто су г удаљеност од најближе варошице п теренске прилике у опште за то, да се овај дућан може отворити. Надзорна власт нашла је, да ова одлука не може остатп у снази из ових разлога: По чл. 2. закона о сеоским дућанима, ови могу постојати само у^ местима удаљеним на четири сата растојања од вароши или варошице, или у оним местима која се налазе на средини иута између двеју вароши, удаљених једне од друге шест сахата. Најзад, ови могу постојати п у опим местима, која бп била удаљена од вароши или варошицо 3'/. 2 сата, али би била непроходна. Међутим код општиие п.... ие постојп ни један од побројаних услова за отварање сеоског дућана, те је по томе ова одлука противна закону, асем тогаинеистинита, кад се у њој износи, да је село II.... одсечено водом, пошто за Бољевац пма одличан пут, а тако исто и за село Злот, где се налазе сеоски дућани. Са ових разлога, решењем од 7. септембра 1910. год. № 15203, а на основу чл. 152. закона о општинама, надзорна власт задржала је од извршења одлуку одборску. Незадовољан овим решењем, молилац Јован изјавио је жалбу Државном Савету и у п.ој навео, да решење надзорне власти не одговара закону, јер одлуком општииског одбора није повређен закон о сеоским дућанима ни у једној својој одредби. Трећи одсек Двжавног Савета пашаб је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано, па је с тога, на основу чл. 170. закона о општинама, решио : да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 6. ловембра 1910. године № 10588.

Један случај разрешења председника општине у варошици због неписмености, II. В., иароднн посланик из Б доставио је Министру Унутрашњих Дела, да је Станоје М., председинк општине варошице Б , непнсмен, јер уме да напише само почетно слово од имена и цело презнме, али не уме више ништа Ни да чита ни да пише, те, према томе, дакле, да нема услова из чл. 105. зак. о онштинама.

На испиту свом код полицијске власти, нменовани нредседнпк изјавио је : да уме да се потпише, да иешто зна н да чнта, а нешто пе зна; да сем свог имена и презимена иишта 1 друго но зна написати; да читатн зпа само из букварскнх слова, а писане ствари не зна, ннти коју другу књигу, сем буквара. Надзорна власт, према оваквом стању ствари, не знајући шта да ради, тражила је од Министра Унутрашњих дела упутство, и Министар јој је дао објашњење, да је председник, о коме је реч, сам дао доказа, да је непнсмен, те да се с тога има даље по закону поступити. Надзорна власт, с обзиром на наведено, утврдила је, да председник Стапоје није писмен и да по томе не може и даље остати као председник општине варошице Б , иа је с тога, на основу чл. 122. и 148. закона о општипама, решењем својим од 20. сентембра 1910. год. № 17248., захтевала од општинског одбора, да га разрешн од дужности председничке. Општински одбор, на свом састанку од 3. октобра 1910. год. нашао је, да је председник Станоје писмен, па је с тога донео одлуку Д« 3128., да се захтев надзорне власти не може усвојити. Услед овога покушапо је, да се писменост овог председника утврди пред једном комисијом. Ну кад је позват да прочита и напнше оно што му је том приликом пред комисијом дато, он (нредседник) је одбио и да чита и да пише, изјављујући, да је он већ раније све казао, што је но овој ствари имао, и да при томе и сада остаје. Комисија, према оваком стању ствари, није могла тачно утврдпти, је ли и у колико овај нредседник писмен, али је тиме, што је избегао да чита и пише, навукао сумњу о својој писмеиости, те је, услед тога. комисија са вероватношћу закључила, да је неписмен. На основу овога, надзорна власт упутила је овај предмет, преко начелства окружног, Министру Унутрашњих дела с молбом, да се поступи ио II. ставу чл. 148. закона о општинама. Министар Унутрашњих Дела писмом од 22. октобра 1910. год. П№ 20306, спровео је овај предмет Државном Савету п тражио, да се овај председник, на основу чл. 148. у вези са чл. 105. и 122. закона о општинама, разреши од дужности предсеДника општинског. III. Одсек Државног Савета иашао је, да је захтев о разрешењу овог председника иа закопу основан. С тога је на основу чл. 148. закоНао општинама репшо, да се, захтев о разрешењу ус.војн. Одлука од 10. новембра 1910. годние № 10505.

Један случај поништаја одлуке збора услед тога, што одлука олштинског одбора о сазиву збора није у законом року достављена надзорној власти на расмотрење и оцену. Збор сељана села Ц , на дан 17. новембра 1910 године, донео је одлуку, да се сецо Ц. одвоји од школске општиие б н придода школској општини ј