Полицијски гласник

БРОЈ 2.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

СТРАНА 15.

у седници при решавању бпдо ирисутних иоловииа и један више од укупног броја одборника, а то је, као што се из посдатих акта види, испуњено овде. С тога је, на основу чл. 170. зак. о оиштинама, решио, да се решсње надзорне власти поништи. Одлука од 12. децембра 1910. године Л» 11625. Јос. К. Ст. Мншљење опште седнице Касационог Суда Поводом захтева господина Министра Нравде од 4. децембра 1010. год. Л» 18603, да му Касациони Суд да своје мишљење о томе : 1., да ли сс на основу чл. 51. Устава може дати аомиловпње у контцмацији за нечолитичке кривице, аре него би се Н1 основц § 319. крив. суд. иост. кривцу судило ионов-1 кад сп цхвати или се сам јави и ареда властима; и 2., ди ли овако аомиловање греба да сирсчи сваки даљи рпд суда Н1 доношењу иресудв у смислу § 319. кривичног судског иостуикп, Касационп Суд у својој општој седнпци од.јануара 1911. годпне Л'ј 14728/910, проучио је ово питање и односне законске нрописе, па је у смислу тач. 2. .§ 16. свога устројства иашао: I . По чл. о1. Устава, Краљ има право номиловања у кривичним делпма. Опо је, по том уставном пропису искључено само код неполитичких кривнца завреме истра* ге и док је оуђење још у току. Другн-х граиица оно нема. А кад оптужени, којп се у контумацији налази. буде осуђен п крнвпчна нресуда постане извршном, суђење је завршено, оно нпје впше у току. г Го што ће се њему, кад се добавп илп нз бегсгва врати, према наређењу■'§ 310. кривич. суд. пост., поново судити, није нпкаква сметња за унотребу права помиловања, онако исто, као што у ошпте могућност поновпог ислеђења и суђења у крнвичним делима, о којој се говорп у глави ХХУ законика о кривпч. оудс. иост., није никаква сметња за употребу права помпловања пре отпочетог поновног нслеђења и суђења. То доета јаспо казују н проииси овог законпка којп се на то односе. Тако, по трећем ставу § 318. истога поступка извршна кривична нресуда, којом је оеуђен кривац у беству, »к извршиЛе се у онолико, у колико сс у одсуству оитуженог извршити може к . Суђење је, дакле, тиме п сам закон огласио за завршенр, без обзира иапоновно суђење које ће наступити ако би се осу1)6,1111 добавио. Даље по другом ставу тога § 318., ако би у контумацији осуђени бно кажњен смрћу, п само се смртна иресуда нв/\с, иодносити ио званичиој дужповти Краљу на иомилова)ое". Значи, да и закон предвиђа употребу права номиловања код свнх осталих осуда над кривцИма у контумацији, па и код осуде на смртну казну, само што у овом случају то не бива подиошењем на помиловање и по званичној дужности према наређеп.у у § 283. крпвпчиог судског поступка, него пре.ма иотреби и по наођењу власти. Дакле: аомилован>е овуђенима у контумацији за нсиолитичке кривице може се дати ио чл. 51. Устава аре ,него гито

би се на основу ,§ 319. кривич. судс. иост. кривцу аонова судило кад Се ухвати или се сам јави и ареда властима, и то може се дати све до тренутка отварања ионовног ислеђсња и суђсња: 2. Помнловање, у колнко бп оамо бнло потиуно, т. ј. у колико би се њиме сасвим оираштала кривцу изречена казна, сиречава свако у оиште ионовпо ислеђење п суђоње нсте кривпце, онако исто као што и застарелост, и у ошнте околност која казну искључује, чини да поновном суђењу, по § 330. крив. суд. иост., пе може бити места. Ирема томе иомиловање, којим се изречена каана сасвим оарашта, сарсчава сваки даљи рад суда на доношењу аресуде у смислу § 319. кривич. судс. аост., ако јс то иомиловање дано ире изнова наређсног ислсђења и суђења ио том законском ироиису. Мишљење опште оеднице Касационог Суда. Пађодом захтева госнодппа Мнннстра Правде од 23. децомбра 1010. годпне нод Л» 10521, да му Касациопи Суд да своје мпшљење о томе .: 1.) у чему се ио закону о иравозастуаницима састоји аракса иравозастуиничких ирактиканата и колики је њен обим ; п.) могу ли, иремп томе, иравозастуинички арактикинти радити као самостални иравозастуаници или само као иуномШници-, својих иринцииала; и 3.) ако раде као иукомоЛници, да ли им■ /<!• иотребно саецијаАно ауномоКство за • сваии иоједини иредмет (грађански или кривџчни), или могу радити ао једном генсраЛно м иуномчКству, - - Касациони Суд у својој општој седници Од 3. јануара 1011. годпне '№ 15522 проучно је ово питање и одиосне законеке прописе па је у смислу т. 2. § 16. свога устројства нашао : Паш законодавац поставио је као битпу погодбу за адвокагску праксу, поред свршенпх правних наука н ноложеног иравозаступннчког исиита, још п иретходну праксу (§ 3. т. 2. б. вакона о правозастушшцпма) код суда или код јавно.г, правозаступника. Без те нретходне нраксе, пе може ое никако стећп право на адвокатску праксу. Међутим у § 3. и 3 а; измене и донуне закона о иравозаступннцима није одре^ено да, при претходјгој пракси код адвоката, адвокатски практиканти могу оамостално вршитн адвокатске Функције, ма то бнло и у делокругу опнх послова, за које јо овлашћен њпхов иринципал. А кад такво изузеће од предњег начела, усвојеног у закону, ппје изрично законом предвпђено, оно се не може ни нретностављати, већ се пма сматрати да адвокатски практиканти по закону немају право на ову Функцију. Према овоме п.нхова Пракса, подобнб пракси свршеппх правпика као судских чиновиика, имада се састоји у помагању у иравозаступничким пословима њиховим принципалима у правозаступпичким канцеларијама, а ван ових само у толико, у колпко би се тиме пшло на нрибављање каквих података или извешћа, у обиму

правозаступничке праксе дотичнога принципала. У овоме обиму они би ое могли користити и генералним пуномоћотвом својих принципала. У погледу права на положај браниоца ио кривичним делима, не важн . изНето начело о претходпој пракси, јер се ово право призиаје сваком свршепом правпику (§ 10. кривич. суд. поступка). С тога одпосно овога права нема разлога да се забрани адвокатским практикантима, да у тој Функцији, могу заступати своје прпиципале, кад ту Фуикцију они и сами могу нуноважно вршити, зарад чега би могли нмати једио генерално овлашћење.

Мишљење опште седнице Касационог Суда. Господпп Министар Иравде актом својнм од 5. децембра 1010. год. под № 18579, а новодом представке новчаних завода пз варошице Младеновца. тралшо је да му Касацнонн Суд да своје мишљење о томе: да ли ће издавање меничних иротестау местима где нсма ирвостеиеног суда или ср^ске ио шцијске власти, моКи вршити и оиштински судови, који ио чл. &4. зак. о оиштинама и иначе у извесном смислу врше функцијв иолициЈвких власти. Касациони Суд је новодом овога иитања у својој општој седници од 3. јануара 1911. год. нод № 14639, проучпо исто п односне законске пропнсе и у смислу тач. 2. § 16. свога устројства нашао : 1. Да је § 149. тргов. законпка својим исцриним и одређеним паређењем огласио за надлежне да пздају нротесте због непријема или неисплате само трговачкп суд,. где овога нема првостепени, а где ни њега нема среску полициску власт, а тим је прећутно искључно сваку другу власт, па следствено и општинске судове. 2. Да издавање протеста, које се саотоји у констатовању надлежие властп да меница није на захтев примљена или исплаћена, долази у ону врсту послова у коју и оверавање исправа и изјава приватних лица, а не чисто у полицијску Функцију, те да би ое могло узети према духу закона да ое они могу подизати увек и код општинских судова, који по чл. 94. закона о општинама и иначе у извесном смислу врше Функције полицијских власти. 3. Да су општински судови по тач. а § 6. грађан. суд. поступка падАежнн да суде спорове о меничним потраживањима до 100 динара закључно, па према томе се има узети да су надлежни и да издају нротеете због непријема или иеиоплате. Према напред наведеном Касациони Суд је мишљења: да се аротссти због нсиријгма или нсисилате могу иодићи са.мо код трговачког суда, ирвостеасног суда или гдс ових нсма код срсске иолициске власти, а код оиштинског суда само за менице до 100 динара закл>учно кад I/ месту нсма ни трговачког ни ирвоствиеног суда, нити иолициоке власти. М. Л. Р.