Полицијски гласник

СТРАНА 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3.

кнадити сву штету коју им је причинио неиспуњењем обавезе коју је он био узео на себе на нрвој лицитацији, а која штета обухвата не само диФере.нцију у ценама између прве и друге продаје — ова прва диФеренција нас се овде не тиче — него и диФеренцију између друге и треће продаје; други, пак, купац одговоран је, од своје стране, за штету коју им је проузроковао неизвр1пењем обавезе коју је он на се примио на другој дицитацији. Обавезе првога и другога купца, у колико се оне односе на изравиање диФеренције између цене иа другој и цене на треКој иродаји, стоје независно једна према другој, у том смислу што повериоци могу слободно тражити реалисање ма које од њих, а не само једнс од њих, тако да би они ималп право обратпти се или само првоме купцу или само другом: наиротив, они пмају право обратити се 11.111 једном или другом. Другим речима, нетачно би било рећи да, за диФеренцију у ценама између друге н треће продаје, одговара само првп купац а не и други, или, обрнуто, да, за то, одговара само други а ие и први. Питање је само ово: јесу ли те две обавезе потпуно на равној нози, тако да повериоци, за наплату своје тражбине (штете), могу, по свом нахођењу, поћи ма којим редом: илн се обратити најпре првом купцу, а другом тек онда ако би овај бпо инсолвентан, или почети прво са другим купцем а првог тужити тек онда ако се од њега не би могли наплатити ? Или, пак, овде постоји неки ред кога би се повериоци морали држати, и ако је тако, онда би се поставило питање: који је то ред ? Питање ово није лако, и мишљења нису неподељена. Алн пре него пређемо на расправљање иотога пптања, да приметимо одмах да, и ако су п први и други купац у обавези према поверпоцпма, ови могу само једанаут, било то од једнога од њих било од обојице (делимпчно од једнога и делпмично од другогај, наплатити ону диФеренцију између цене иа другој и цене на трећој лицитацији. Чим бп повериоци ту диФеренцију ма од кога од та два купца иаплатили, њихова бп тражбнна била угашена и према другом, онако исто као што то бива код солидарних обавеза. Наравно, да само подизање тужбе против једнога купца не ослобађа од обавезе другога купца, што има практичие вредности за случај да подигнута тужба није дала, услед ирезадуженостп туженога, повољних резултата. Познато је да је, у римском праву, и само подизање тужбе против једног од солидарних дужника ослобађало остале садужнике, тако да је, тамо, поверилац, код солидарне обавезе, сносио ризик избора дужника кога ће тужити.

и штета која из такве погрешке пронстече зове се уговорна штета, о чему имамо помена, н. ир., у §§-има 553. и 555. Грађ. Законика. А иогрешка к->ју учини неко каквом лицу нрема коме не стоји ни у каквом уговорном односу зове се аквилијанска иогрешка, и штета која из такве иогрешке проистече зове се аквилијанска штета, по 1-.ех Ади111а која је, у римском нраву, то пптаље пила регулисала. 0 аквилпјанској штети поглавито и говори гл. XXX. Грађ. Законика (§§ 800. а 826.).

Враћајући се на главно нитање, рећи ћемо да се оно и не поставља у миптљељу г. Михаила Тадића, иредседника Првост. Суда за град Београд: иошто ту сваки купац одговара само за своју диФеренцију, први за мањак који се покаже на другој а други за мањак који се покаже на трећој продаји, то, наравно, ту не може ни бити говора о горе истакнутој тешкоћи. 0 овој може бити, дакле, речи само у мишљењу но коме ирви купац одговара и за диФеренцију у ценама између друге п треће продаје. Најпре би се могло рећи да је обавеза једнога од двају купаца главна а друга да је сиоредна, то јест јемствена. И тако, н. и})., ако би се узело да је главни дужник ирви куиац, онда бп повериоци имали иретходно да се обрате њему за наплату диФеренције пзмеђу цене на другој и цене на трећој продаји, и тек онда ако би се утврдило да је први купац презадужен (т8о1уаМе, ипуегтб^епс!), могли бп онп, за исту диФеренцију, тужити друга куица, као тпто то тражи § 829. (у везп са §-ом 830.) Грађ. Законика за вршење права које повериоци имају наспрам јемца (1а саиИоп, с1ег Виг^е — $ 1346. Аустр. Грађ. Законика). Обрнуто бп се поступило, ако би се обавеза другога купца сматрала као главна а првога као јемствена. Ми мислимо да се ово објашњење ие може примити, из простога разлога што је јемство (1а саиИоппетеп!, сће Виг&зсћаЊ) уговорни однос 1 ) (§ 828. Грађ. Зак.), однос кога нема између нрвога и другога купца: нпти је први купац дао, иа ирвој лицитацији, повериоцима (одпосно дужнику) за јемца другог купца, за кога се, у опште тога момента није ни знало да ли ће га бити нити ко ће оп бити, ако би до друге продаје дошло, нити је, пак, други купац уговорио са повериоцима (односно са дужником), да њему нрви куиац буде јемац. На другом месту, да ли би се обавеза ирвога и другога купца могла схватити као заједничка обавеза о којој имамо одредбе у решењу од 7. Октобра 1846., зб. III стр. 140. (Код §-а 545. Грађ. Зак.)? Ако би то било, онда би новериоци (односно дужник) морали ону диФеренцију у цемама између друге и треће лицитације поделити између првог и другог кунца, тако да би од свакога од њих били овлашћени тражити само једну половину, стим да би ти купци били, између себе, узајамни јемци за оно што се од једнога од њих не би могло наилатити: ми знамо да су, по наведеном решењу, садужници, код заједничке обавезе, јемци једни другима за случај њихове инсолвенције 2 ).

х ) § 1340. Аустр. Грађ. Законика изражава се овако : . .. (( ипс1 с1аа гшзсћеп Љт — с1еп ^сћиМпег — ипс! <1ет ОПаиМ^ег ^е1гоГГ<пе 1Јећегешкоттеп ет Виг§зсћаГ18У1'г1;гл$ $спапп1* — 81ићепгаисћ, ор. сИ., II, 686. П. СасапБшепо вели о јемству овако: ( ( 1 ј0 саи^оппетепк е81 ип соп1га<; итд . ..^ (Јемство је уговор итд.) : Ргбсгз (1е ЛгоИ сгиИ, III, р. 559. В. и чл. 204. Франц. Грађ. Зак.. 2 ) В. Си. Радојичић, Заједничка обавеза , у Архиву за Привне и Друштвене Науке, год. 1907., број од 25. Јануара, стр. 481.. Р. Радојичић, на крају ове своје студиј^, вели: (( У осталом виши судови до сада

Али ни ова солуција не задовољава, јер и заједничка обавеза има свог извора у уговору. (»Но будући да онп, који су заједно обвезани на штогод....", каже се у решењу од 7. Октобра 1846. год.) 1 ), а таквог правног посла нема између првог и другог купца. ко.ји су се, независно и самостално, према повериоцима (односно дужннку) обавезалп. 'Греће би мишљење било да оиде има солидарие обавезе у односима првог и другог купца, мишљење које налазимо у решењу I. Одељења Касационога Суда. од 22. Јануара 1904. год., Бр. 9050. којим је поништена, нозната нам већ, пресуда Апелационога суда (I. Одељење) од 19. Августа 1903. год., бр. 3258.. 'Гом пресудом Апелациони Суд одбио је тужплачку страну од тражења да разлику у ценама између друге п треће продаје накнаде солидарно оба купца, п први н други: Апелациони Суд је пресудио, напротив, да први купац одговара само за мањак којп се другом продајом показао, а за мањак који се показао на трећој продаји, сравњеној са другом, одговоран је само други, а не и првп, купац. Каоациони Суд је стао на друго, у осталом — као што смо то већ видели — правилно гледиште: да и први, а не само други, купац одговара за разлику између цене друге и цене треће лицитације, налазећи, даље, да су они, за ту разлику, солидарно обавезни. Ево, напослетку, речи самога Касационога Суда: „Међутнм, за суму од 2445 дин. колико је тужилац оштећен разликом у продајним ценама на другој и трећој продаји, одговорни су оба тужена солидарно, по § 804. Грађ. Зак., пошто је та штета проузрокована тужиоцу кривицом обојице туженпх, јер су они обојица својом противзаконом радњом — неполагањем куиовне цене — причинили те је прода.ја имања поиављана, према одредби

су сгално тако разумевали, али у новије време Касациони је Суд у две прилике од таквог схватања одстунио, пришао мишљењу г. Павловића и узео да се ово законодавно решење односи само на оие заједничке обавезе, у којнма се државна каса налази у улози иовериоца 0 . ^ос. сИ., стр. 490.. В. Ђ. Павловић, О обвезностима и уговорима у оиште, друго издање, сгр. 182., нрим. под 1.. У Француском нраву, заједничка, несолидарна, обавеза (ГоћН#а1 ;10п сопјот1е) дели се међу садуЈкнике, који су обавезни само свој део платити, не одговарајући ни. у колико један за другог: В. ГасапНпепе, ор. сИ., II, р. 679. Исто је тако и у Аустр. Грађ. Законику, в. §§ 888. и 889.: ОететбсћаГШсће Уегћтс1КсћкеЈ1 одег Вегесћ1л§чт$. § 889. вели овако: «Аи88ег с1еп 1П с!ет Оезекхе ће811тт1:еп РаПеп ћаГ1ек а1«о аиз тећгегп М118сћи1с1пегп етег 1;ће11ћагеп 8асће је(1ег пиг Гиг зетеп АпкћеП.... 0 , што значи: (( У случају кад има више садужника једне дел^иве ствари, сваки дужник одговара, осим случајева одређсиих у закону, за свој део.... )} , ио преводу Др-а Драг. Аранђеловића: Аустријски Грађапски Законик, стр. 117.. 1 ) Ако би заједничка обавеза проистицала из закона — што, такође, горе није случај —, каоштојс, специално, код наслеђа, где се обавеза с!е сшиз-ова дели међу санаследнмке, сразмерно њиховим наследним правима (§§ 394. и 498. Грађ. Зак.), тада, по нашем мишљењу, садужнипи нису своји респективни јемци: принцин је да сваки садулашк одговара, и у својим односима са новериоцима, само за свој део и више не, и од тога принцина може се одстуиити само тамо где, за то, постоји или уговор (као н. пр. код солидарних обавеза — § 545. Грађ. Зак.), или закон, као што је решење од 7. Октобра 1846. год., закон који се мора, наравно, рестриктивно тумачити и примењивати .