Полицијски гласник

СТРАНА 24.

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3.

шао јо из Прокуил.а за Крагујовац, и од тада оо не зна нигата о љему. Он је стар I 7 година, раста средљег, коое плаве, очију зедених, кукасгог носа у одеду грађанском, оа шајкачом на гдави и опанцима на ногама. Акт начедства округа топ.шчког Бр. 2 51. Чедомира Станишића, из Азнића у Ст. Србији, сдуге Лзубе Новаковића, трговца из Чачка, неотадо је 6. овог месеца и до данао не зна ое где је. Он је отар 1 5 година, очију црних, лица црвеног, у оделу грађаноком оа шајкачом на глави. Акт начедотва округа чачанског Бр. 419.

СКРШЋ.Е СЕ ПАЖЊА Ноћу између 14. и 15. овог месеца, неко непознато дице украло је оа кућних врата Николе Спасића, трг. овд. једну лавовоку главу од месинга. Акт кварта варошког Бр. 591.

Ноћу између 7. и 8. овог меоеца украдено је Угљарској Компанији у Београду : два тега но 10 кгр.; 2 тега од по 5 кгр.; 2 тега од но иола кгр.; два тега (месингана) од по 200 гр. и два тега од по 100 гр. Ови ое тегови разликују од ооталих што оу им алке за дизање потпуно учвршћеие, а не покретно као обично. Акг кварта оавамалског Бр. 15 4.

КРАЂА СТОКЕ Непознаги крадљивци, ноћу између 1 1.и 12. ов. меоеца, укради су Станку Стојаиовићу, из Зајечара, једног вола маторог 6 година, длаке жуте, без роваша, и краву матору 4 године, длаке сиве, на предњим ногама и плећима нераста, на челу цветаста, репа белог. На покраденој стоци биди оу покровци од кучине. Депеша начелства тимочког Бр. 3 3 6. Обраћа ое пажња свима полицијским и општинским влаотима на ове крађе и крадљивце.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

1 6. ов. мео. возом,. нреко Земуна, ириопела је у Београд једна циганска банда, која броји 7 чланова, од којих су пет људи и две жене. Како су стигли у Београд, одсели су у једну механу у непооредној близини железничке сганице, где оу свој пртљаг оставили, па .се по вароши размилели и својим поступцима иоказали у правој боји. Тога истога дана, када су допутовали, дошли оу у каФану ( ,Битољ" двојица од љих и од кафеџије тражили да им размени једну новчаиицу од 100 динара и за љу да наполеоне. Док им је газда из чанчета оа наполеонима бројао панолеоне и одвајао оне, које оу они жедели, они су му том приликом, на брзу руку, смотали 4 Ј / 2 наполеона. Сутра дан, одмах по ручку, дошли оу у радњу Душана Тодоровића, гдо су од једног његовог помоћника тражили да им промени

5 наполеона и за њих да 100 динара. Пошто им је помоћник избројао сто динара у српским новчаницама од по 10 динара, један од њих узео је новчанице али их је одмах вратио тражећи да му ое у место њих да једна новчаница од 100 динара. Иомоћник је примио новчанице натраг и кад их је нребројао видео је да му две новчанице нема, које је онај други бдаговремено стрпао у свој џеп где су му нађене и одузете, а они најурени из радње. Истога дана између 12 и I часа ио подне, најстарији из ове банде. Јусуф Мухамед, дошао је у радњу Мих. Петковнћа, часовничара

у Крад, Милановој удици, на Теразијама, а у друштву оа својим сином Азисом и женом му Фатимом, и тражио да купи један прстен. Када им је сопотвеник радње изнео дијамантско прстење они су му објаснили, истина с муком јер говоре само турски и арапоки, да желе само брилијантско прстење, које им Петковић одмах и изнеое, а међу овим прстењем и један брилијантски прстен са 3 велика камена. Како им је цена изгледала и сувише ведика, то прстен ниоу могди купити, већ оу ое манули протења и затражили да купе један сат. За један сат који су изабрали, а који им ое допао, давали оу 15 динара по коју им цену Петковић оат није могао нродати, те су они из радље изашли ништа не купивши. На један саг по љиховом одласку Петковић, примети да му неМа оног брилијаноког протена оа 3 камена, који су они разгледали и хтели купити, а који је коштао 1 500 динара. Петковић је одмах о овом случају извеотио Унраву града Београда, где је ускоро и цело друштво било сакупљено. Сви чланови овога другатва налазе ое у нритвору код Унраве града Београда, где се над њима води ислеђење, и њихова имена су: Јусуф Мухамед, Азис Јусуф, Фатима Муха-

мед друга жена ЈусуФова, Касум Сали, Абдул Керим, Хасан Мухамед и Мејира Петмухамед, девојка сеотра Абдул Керимова. Ноки од љих рођени оу у Индији, у Калкути, неки у Алжиру, а Мејира је рођена у Цариграду. Неки су енглески, а неки Француски поданици. Нашли су се у Босни где су, бар како они причају, продавали ћидимове купљене у Цариграду. Код њих је нађено у новцу преко 1000 динара које у злату, наполеонима и полунаполеонима, великим дукатима, а које у оребру и српским новчаницама. Осим тога међу њиховим

отварима нађено је нових ствари које су, по овој придици, покрали по разним местима у којима оу ое бавиди. Ту има: два. пара нових женоких ципела, два пара нових. вигае мадих дечијих чизмица, неких нових гаалова, вигае миригаљавих сапуна, петнаеотак лутака, иото толико дечијих играчака од гуме (разне животиње), кутија са мириоима итд. По љиховом казивању у пооледње време били оу у Цариграду, у Бугарокој, Румунији, Нешта, по Босни, одакле су се ови скупа кренули, преко Србије, у Цариград па су се мало задржали у Београду. Управа је утврдила да је ЈусуФ Мухамед и пре извеоног времена додазио и бавио се у Србији, а исто тако сазнала је, да је ова компанија, бавећи се по разним градовима вршила разне крађе и преваре. Они говоре оамо турски и арапски, и ии једног другог језика не зпају. Изнооимо њихову Фотографију и молимо ове власти и приватна лица, да јаве Управи града Београда, ако бп што год знали о овим личностима, о позивом на акт Бр. 2 091.

Штампа Краљ. Срп. Државне Штампарије

Уредник Душан Ђ. Алимпић.