Полицијски гласник

ВРОЈ 3.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 23.

вилио, јер је њиме одобрена одборска одлука, која је донесена од недовољног броја одборника. III. Одсек Државног Савета, но расмотрењу како жалбе и решења, тако и акта овог иредмета, нашао је, да решење падзорне власти, којим је одобрена одлука општинског одбора, при чијем су доношењу учествовала свега два одбориика, не може остати у снази с тога, што је у истој одлуци изречно казато. да се за питохмца нољопривредне станице бира жаљитељев син. који се не бави земљорадњом, ирема чему је та одлука противна чл. 7. закона о пољопривредним станицама. СтОга је, на основу чл. 170. зак. о онштинама, решио, да се ретлење надзорне власти поништи. ОДлука од 2. . дацембра 1910. године № 11130. Један случај казие за бесправно лечење. Пресудом начелства округа в.'. ... од 15. мајја 1910. годмне № 6375, а на основу чл. 16. тач. 7. закона о уређењу санитетске струке н чувању народног здравља, кажњена је Марија удова Та. С., пз 15...., са педесет динара у корпст народно-санитетског Фонда, због бесиравног лечења. Ио изјављеној жалби, Министар Унутрашњих Дела нашао је, да је радња начелстВа правилнЛ и на закоиу основана. С тога је решењем од 15. јуна 1910. године С.М' 6530, пресуду начелства одобрио, ;а жалбу као неумесну одбацио. У жалби Државном Савету, изјављеној противу решења Министровог, жалитељка Марија навела је, да се њено лечење састојн једино у намештању уганутих сломљених делова руку и ногу, дакле без давања и употребе ма каквих лекова, и да јој је према томе ову радњу, коју оиа врши већ 30 година, требало претходио забранити, па тек, ако би је она и после тога вршила, осудити је на казну. Државни Савет нашао је, да се нредмет ове жалбе не тиче админиотративног епора у смислу чл. 48. тач. 2. саветског иословника, за чије би расматрање бпо надлежан по чл. 5. зак. о с.вом уређоњу п чл. 144. Устава, па је стога одлуком од 3. јануара 1911. године № 12649. одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену. Ако у СМИС1У чп. 172. занона о општиша жалба ннје предата оној власти, противу чије се одлуке изјављује, већ непосредно вншој власти, дужна је ова, и без упуштања у оцену глазне ствари, одбацити је као непрзпишм путем поднесену. Васа В., благајник општине к...... , упутио је молбу одбору општинском и тражио, да му одбор уважн оставку на звање благајника општинског, пошто је, вели, према њему нерасположен један кмет. Одбор општпнски, на оонову чл. 112. и 86. закона о општинама, донео је одлуку, да му се оставка уважава, с тим, да до избора новог благајника вршп дужност благајничку.

Незадовољан овом одборском одлуком, именовани благајник изјавио је жалбу н исту упутио непосредно надзорној власти. У жалби је навео, да је одлука неправилна с тога, што је његова оставка потекла пре месец и више дана, и одбор му је није хтео уважити тада, а сада је ову одлуку донео по вољи председника. Надзорна власт, по расмотрењу жалбе и односних акта, нашла је, да је поменута одлука на закону основана, па ју је с тога решењем од 5. октобра 1910 г. № 21039. одобрила, а жалбу као неумесну одбацила. По изјављеној жалби, III- одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази из ових разлога: Према чл. 172. закона о општинама жалбе се предају оиој власти, противу чије се одлуке жалба изјављује. У овом случају, када је жалба протнву одлуке општинског одбора изјављена нсаосредно надзОрној влаети, она се у расматрање њено није могла ни да упушта, већ је требала, у смислу горњег законског прописа, жалбу да одбаци као непрописним путем поднееену. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 2. иовембра 1910 године № 11309,

Један случај из чп. 10. закона о сувоземннм јавним друмовима. Одбор општине ст . . а . .. на свом састанку од 18. октобра 1910. год. донео је одлуку № 3726., да се срески друм Марковац-Свилајнац наспе (оправи) кулуком, а овај кулук да се расподели, према суми неиосредне порезе на земљиште н друге облике, сем личности 1 ), само на оне пореске личности, које плаћају преко 10 динара. Као разлог за овакав распоред и деобу друма навео је то, што су многе пореске главе, које су имале деоиице на овом друму, осиротеле и немају теглећу стоку. Надзорна власт нашла је, да је ова одлука на закону основаиа, па ју је решењем од 19. октобра 1910. год. № 16620, на основу чл. 152. закона о општинама, одобрила, ну стим, да се овај пут изради што скорије, а најдаље до 1. новембра текуће године. Противу овог решења надзорне власти, изјавио је жалбу Д. М. онд., Државном Савету и у њој иавео, да је апсолутно немогуће овако огроман иосао извршити трећином грађана, а међу тим и сви грађани треба, према свом имућуству, да сносе терете па и кулук, а не да једном држава или општина буде мати, а другом маћеха. III. Одсек Државног Савета расмотрио је односна акта, па је нашао, да решење надзорне власти не може остати у снази с тога, што је њиме одобрена одлука. општинског одбора од 18. октобра 1910 год.

1 ) По сразмери 40 метра на 100 дипара непосредне порезе.

№ 3726., која је била противна чл. 10. закона о јавним сувоземним друмовима. Стога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио да се решење надзорне власти поништи. Одлукаод 17.новембра 1910. г. № 10729, Јос. К. Ст.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Ш Непознати крадљивци, ноћу између 18. и 19. овог меоеца, обили оу дућан и разбиди у њему каоу Фирме Вукојчић и Станковић из Куршумлије. Том при.шком одне.ш оу: 13 наполеондора, пет златних туроких лира, неко.шкб банкнота од но 100 динара и реото у оребру. Депеша наче.шика среза косаничког Вр. 464. Непознати крадљивац, на дан славе (( СЈв. Саве", у радничкој женокој шко.ш у Београду, покрао је следеће ствари : једну зедену, ручну ташну, у којој је био: један новчаник у коме је бидо 70 динара у сребру, један цвикер, три срећке дома средњих гакола, једне гдазе рукавице, један бон за жедезничка дрва и разне прибедешке и рачунн; један нов зимски канут и шепшр; један женски нов жакет; један црни жакет и две матрооке кане; и један нов мушки шешир. Ненознати је оотавио овој стари подуцилиндер и стари жути иберциер поцепан. Акт кварта савамадског Бр. 3 44. Милија Ристић, момак овдашњи, има да одговара за крађу, ади ое надази у беготву. Он је отар 18 година, оредњег раста, оувоњав, пдав, на десној нози има свежу рану. Акт кварта теразијског Бр. 93. Радул Недељковић. и Илија Јанковић, земљоделци, оба из Лубпице, имају да се узму на одговор за крађу отоке, али се налазе у бегству. Радуд је отар 3 6 година, средњег раста, бркова црних, носа малог кукастог, обријан. Идија је отар 4 5 година, црномањаот, бркова црних, такође обријан. Акт начедника ореза зајечарског Бр. 23879. Живко - Свотолик Костић, кројачки радник, осумњичен је за крађу сата, извршену Живку Миденковићу, бив. опанчару овдашњем. Он је отар 18 — 19 година, омеђ, са малим једва приметним наусницама, у одеду затворено оиве боје — похабаном, оа црним шеширом па глави и ципелама на шнир на ногама. Украдени јо сат сребрн, оа 3 канка, и детедином емалираном на првом капку. Акт кварта теразијског Бр. 369. Препоручује се иолицијским и општинеким властима, да за овим побеглим лицима учине најживљу потеру, и у случају проналаска стражарно их упуте вдастима које оу потернице издале, о позивом на означене бројеве акта. иди депеша.

Т Р А Ж Е С Е Пантелија Спасојевић, родом из Раче у ор. косаничком, ђак IV. разреда гимназије у Прокупљу, 2 7. оептембра прошле године оти-