Полицијски гласник

СТРАНА 22.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 3.

— На ово питање одговарамо: 1. У члану 100. закона о општинама вели се, да свака општина мора имати „на јмање два кмета". Кад ни у једној другој одредби није овај број строго ограничен, јер чл. 88. говори само о саставу општинског суда, онда се из речи : „најмање", може извести правилан закључак, да овај број може бити и већи, према потребп која се буде појавила у којој општини. 0 тој потреби, несумњиво има да решава општински одбор, и према томе, одлука његова о избору трећег кмета, с обзиром на чл. 86. т. 5. мора се узети као саобразна закону; и 2. Ако би за трећег кмета било изабрано лице, које стоји у таквом сродству са једним од већ изабраних кметова, да не би заједно могли остати на положајима према чл. 71. зак. о општинама, онда се такав избор може уништити и жалбом на Државни Савет, а може и сама надзорна власт тражити разрешење на начин предвнђен чл. 148. овога закона. Ш Суд општине трнавске, актом својим Бр. 1110, пита: »Ионова се моли уредништво, да изволи овоме суду, као свом претплатнику, у своме листу дати следеће обавештење: Пресудом овога суда од 8. јула т. г. Бр. 1110, а према примедбама Краљевског Првостепеног Суда Бр. 11084, осуђена су оба стараоца једне масе, да се закуну на околност ту: да маса не дугује тужиоцу ништа наиме дуга, веК да му је цео дуг исплатила. Па кад се закуну да се тужиоц од тражења као неумеоног и недоказаног одбије и плати стараоцнма дангубу; а ако се не би смели или хтели па наведену околност заклети, да маса плати тужиоцу спорни дуг по тражењу и остале парничне трошкове номенутом пресудом именовате. Ио по поменутој пресуди главни стараоц ове масе, ннје се хтео заклети, већ се о томе на дан извршења заклетве Формално саслушао и казао, да се.заклети не сме. А подстараоц — удова ове масе, заклела се је по пресуди на наведену околност. Како је и на који начин сада напред поменута пресуда овога суда извршна, пошто је већ овако била изречеиа V" — На ово питање одговарамо: Иетина, у § 275. грађанског судског поступка нрописаиоје, да ће се пресуда извршити на штету онога, који не буде хтео положити досуђену му заклетву, али овде није тај случај, јер је удова положила заклетву да маса не дугује ниигга тужиоцу. Ако се овоме дода, да је удова овде управо у своме делу, јер је она непосредни познавалац одногааја масе и тужиоца, а први старалац са свим страно лице, коме околиост, о којој се судило, није ни била позната, онда се не може узети да је тужиочево право доказано. Ово у толико пре, ако је маса тужена не за своје дугове, него за дугове, које је учинило лице, чија се маса сада парничи. И кад овако стоји ствар, онда се пресуда, по мишљењу уредништва, не би могла изврпшвати па гатету масе, а тужиоцу остаје право да новим спором, где се заклетва не би досуђивала лицима, којима је околност, о којој се заклетва полаже, непозната, тражи своје право.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Чим је часннк општннскн стављен под суд н у притвор за злочннства и преступе, поменуте у тач 1. и 2. чл. 32. закона о општинама, па ма он био пуштен и на јемство да се нз слободе брани, мора се разрешити од дужностн општинског часника, јер се за његово раарешење у том случају не тражи и то, да је он н остављен у притвору, па према томе и у фактичкој немогућности да дужност отправља, Регаењем првостепеног л.... суда од 6. октобра 1910 год. № 13876, стављен је Ћирко Ј., председник општине 6 .... под истрагу и у притвор за дело покушаја убиства. С тога је начелник среза ј.... решењем евојим од 29. октобра 1910 год. № 20453, тражио од одбора општине б да овога председника разреши од дужности. Одбор опгатински на свом састанку од 4. новембра 1910. год. донео је одлуку, да овом позпву надзорне власти не може следовати и председника разрешити од дужпости из следећих разлога: 1., Ио чл. 122. закона о онштинама, на положају председника општинског суда не могу даље остати лица, код којих наступи једаи од оних случајева, побројаних у чл. 32 закона о оиштинама. У овом случају решењем иолицијске власти представља се, да је наступио случај из тач. 3. чл. 32. закона о општинама, али тај случај није овде, јер председник Ћирко није нп у судеком ни у полицијском притвору, нити је у притвору био, већ је, као саучесник у покушају убиства, стављен лод истрагу п у притвор, али одма пуштен на јемство, да се из слободе брани, што се све види и из извештаја првостепеног л суда од 25. октобра 1910. год. № 32974, којије, у овереном препису, уз решење одбору достављен. Међутим, тачком 3. чл. 32. пом. закона, за разрешење председника, тражп се, да је он у притвору и у немогућности да председничку дужност врши. 2., Дело, за које је председннк Тшрко стављен под суд и у притвор, није дело прљаве природе, нити дело учињено из користољубља, јер да је такав случај, председник Тирко, према одредбама крив. суд. поступка о јемству, не би могао бити пуштен на јеметво, јер се за дсло прљаве природе учињено из користољубља кривац безусловно из притвора брани, и не може се пи под којим условом пустити на јемство ни материјално ни лично; међутим, по одредбама закона, само бешчастећи преступи и дела злочине природе доносе разретпење председника опгат. суда. Да дело покушаја убиства није бешчастећи преступ, пи злочин, доказ је од-

редба чл. 44. казненог закона, по коме се покушај казми најмање са девет месеци затвора, а дело са оваком казном и врстом казне, преступ је, али не бегачастећп н из користољубља учињен, јер не иовлачи губитак шађанске части. 3., Што је ппеж^ганику Ћпрку по одлуци одбора од 11. октобра 1910. год. № 1762. дато одсуство до 1. децембра 1910. год., те је одбор и са те стране у немогућности да изврши решење надзорне власти. Надзорна власт добивши овакав извештај од општинског одбора, послала је сва акта Мипистру Унутрашњих Дела, тражећи, на основу чл. 148. зак. о општинама, да се поменути председник разренш од дужности. Писмом од 11. новембра 1910. год. П.1\» 21539. Министар Унутрашњих дела спровео је сва акта овог предмета Државном Савету, и тражио, да на основу чл. 148. зак о опгатинама донесе одлуку, да се имеповани председник општине б . . . разреши од дужности председника оппттинског. III. Одсек Државпог Савета нагаао је, да је захтев о разрешењу овог часника на закону основан, па је стога, на основу чл. 148. зак. о опгатинама, решио, да се захтев о разрешењу усвоји. Одлука од 18. новембра 1910. год.№ 10919. У практичну пољопрнвредну школу, која постоји уз сзаку пољопривредну, станкцу, дужне су све олштине дотичног округа сваке године шнљати по једног питомца из своје средине, а овај мора иматн ове услове: да зна читати и писати, да има преко 16 година живота, да је здш н доб;:о развијен, да је доброг владања н да се код своје кук бави земљорадњом. Суд и одбор општине б . . . ., на свом састанку од 5. октобра 1910. године, донео је одлуку Л« 1222, да Се за питомца за практичну пољопривредну школу у Лесковцу избере Антанас син Р. Н., трг. из Б , јер он има услове из чл. 7. закона о иољопривредним станицама. (Из ове одлуке види се, да су је донели председник, два кмета и два одборнвћа, јер се — вели се у њој — многи од одборника не налазе код својих кућа, већ на страни у печалби). Ову одпуку прнмила је к знању надзорна власт. Али и преко овога, Р. Н., отац изабраног кандидата, изјавио је жалбу надзорној власти противу ове одлуке и еавео, да је иста противиа чл. 7. закона о пољопривредним станицама. јер се његов сии не бави код своје куће земљорадњом, већ са свим другим послом. Падзорна власт, по расмотрењу жалбе и односних акта, нашла је, да је поменута одлука на закону основана, па ју је с тога решењем од 30. октобра 1910. год. № 17942. одобрила, а жалбу као неумесну одбацила. Противу овог регаења надзорне власти, Р. Н., изјавио је жалбу Државном Савету, и у њој навео да је исто непра-