Полицијски гласник

ВРОЈ 3.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 21.

ресима. Мера те пажн.е одређује се објективно стањем ствари, а субјективно личним оообинама кривца. Од случаја се нехат разликује по томе што се код нехата може учинити кривцу један оправдан ирекор, док код случаја то не може бити. Код нехата је кривац могао и требпо да предвиди п да. спречи настунање последице, а код случаја то није ни могао ни требао. II. Подела. Већ је у законским де®иницијама дата подела нехата за соестпн (ауес ргеуоуапз) и несвестан (запа ргеуоуапз) према томе да ли се противправна последица у моменту радње предвиђала или се нпје предвиђала. И та је подела у опште данас усвојена. При изради пруског казненог законика предвиђале су се три врсте нехата: груб нехат-—кад се при обичним способностима и без икаквог напрезања пажње може спречити последица; средњи (обични) нехат — кад сепри обичном, нормалном степену пажње може спречити последица ;и ситан нехат — где се последица може избећи тек особитим напрезањем пажње. Ова подела има врло мало својих присталица. III. Кажњивост. Све позитивно законодавство је сагласно у овоме основном принципу: код злочннаи нреступа нехат се казни само изузетно. Тек ако закон изрично нареди казниће се нехатпо извршени злочин и преступ. Другачије је код иступа и полициских преступа. Тамо се казни сваки прекршај закона без обзира на Форму свеонога људскога делања, којом је то извршено. Према томе и кулпозно учињени иступи редовно се казне. Изузетно закон наређује да се казне само долозно извршени иступи, или се из прнроде деликта види да он може бити само умишљено остварен. Тада се нехат ни ту не казни. (НЛСТЛВИЋЕ СЕ) Живко ТопаловиН.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине сигачке, актом својим бр. 35, пита: »Сигачку школску општину састављају два села: Сиге (општина сигачка) и Милановац (општина крунајска). Са школским одбором школе сигачке стоји овај случај: 1). Један одборник (С. Г.) изабран је за школског одборника 1904. годнне, па п данас врши дужиост школског одборника, ч ако није више никако биран; "2 /-лЧа место једног школског одборникД који је отишао на робију, а ка зпхтев уиравитељев, нолитички одбор изабрао је другог школског одборника (Ј. С.), али ова одлука одборска није никако спроведена надлежној надзорној власти као што то налаже чл. 85. закона о општинама; 3). Школски одборник за село Милановац, II. Н., који је био отишао на рад

у Сењски Рудник, где је провео више од шест месеца, није хтео да долази на седннце (јер није могао), па је уиравитељ захтевао, да се на негово место изабере други одборник. Одбор општине крупајске услчно изабере С. Т.. из Милановца и на прву школску седнпцу упути га. Овога одборника (С. Т .,1 не хтеде уиравитељ да прими, већ је захтевао да се изабере други. Политички одбор крупајски 12. марта 1910. год. Бр. 283. изабере II. II., из Милановца, за школског одборннка. Ову одлуку одборску одобри и срески начелник 17. марта 1910. год. Бр. 2433. Али сада управитељ школски нсГ,<-_ ни овога одбчрника да ирими, а међутим хоГ,е )л ирими, С■ 7'., онога, којега иро није хтео да ирими. а који није законим путем изабран. Моли се уредништво за објашњење. 1). Кад по чл. 55. зак. о народним школама изабраним школским одборницима зван.е школских одборника траје две године, а носле тога настаје нов избор, — онда може ли се С. Г. сматрати за школског одборника, кад је он биран и изабран за школског одборника 1904. год., а ос) тада више није никако биран, ма да му је рок истекао 1906. године? 2). Кад одборска одлука није послата на одобрење надлежној надзорној власти, онда може ли тај избор важити н може ли тако изабрани члан вршити дужност школског одборника? 3). Ко од оне двојице школских одборника за село Милановац има прече право за школског одборника, да ли С. Т., који није редовним путем изабран за одборника, или П. II. који је изабран редовним путем и чији је избор одобрио срески начелник? 4). Да ли су од .чЈке овако састављеног школског одбора иуноважне 9 5). Ако је овај школски одбор незаконит, онда може ли се и треба ли се бирати нов ? Кад по ставу 3. чл. 56. закона о народним школама благајник школски не може бити управитељ школски, онда може ли управптел. држати код себе школски новац и с њиме руковати (са школском благајном)? 7). Сме ли управитељ примати за одборника и с н.име решавати, кад тај одборник није законитим путем изабран, а не примати, шта више пстериватн из школске зграде, одборника који је редовнпм иутем изабран? 8). Како се може оквалиФиковати из тачке 3. и 7. рад управитељев ?<< — На ова питања одговарамо: 1. По члапу 55. закона о народним школама, школски одборници бирају се на две године. Према томе, чим тај рок истекпе, они губе тај положај, и мора се вршити нов избор. Из ових разлога одборник С. Г. одавно није школски одборник, и нањегово место треба сада бирати новог, одборника.

Ако одбор пађе да је С. Г. вршио ументно и савесно дужност школског одборника, може га поново изабрати; 2. Кад је Ј. С. уредио изабран од стране политичког одбора зачлана школског одбора, алп само пропуштена једна дужност из чл. 85. закона о општинама, онда треба ту погрешку сада поправити и послати одборску одлуку надзорној власти на одобрење, јер нема разлога да се бира нов одборник, ако овоме није протекао двогодишњи рок. 3. С. Т. не може се сматрати за члана школског одбора, кад он није утврђен писменом одлуком политичког одбора, и кад је доцније уредно изабран II. П., чији је избор одобрила и надзорна власт; 4. У начелу одлуке незаконито састављеног одбора могле би бити оспорене, али како су у овом случају у одбору суделовали увек председник гпштине и управител>, као стални чланови одбора, и увек чинили већину, то се не може узети, да су одлуке незаконите; 5. Председник општнне н управитељ никако не могу бити благајници школског одбора (чл. 56. став трећи), него благајника треба бирати између осталих чланова одбора. Према томе иезаконнто је што учитељ рукује благајном школског одбора. Због тога треба одмах изабрати благајника и предати му школску благајну у смислу чл. 59. поменутог закона. 6. Учитељ нема права да решава: кога ће примити за одборника, а кога не, него на случај појављеног питања о законитостп избора кога члана одлучује цео школски одбор, и ако дође до несугласпце и сукоба, ствар се доставља на решење окружном школском одбору у смислу чл. 64. истог закона, који те сукобе расправља. А до ових сукоба не треба у опште да се долази, јер треба да се уноси више добре воље и од стране учитеља и од стране суда и одбора, да се задатак школе дигне на висину, на којој и треба да стоји, како би се постигли ресултати који се отуда очекују. I! Суд општине рипањске, актом својим Бр. 69, пита: »1. У Рипњу постоје већ два изабрана кмета, норед председника. Али одбор је донео одлуку: да се изабере и трећи кмет. Да ли оваква одлука одговара духу чл. 86. т. 5. зак. о општ. ? 2. Кандидат за трећега кмета рођеип је шурак једном од већ изабраних кметова, те, према томе, да овај кандидат буде и изабран, може ли се овде и како применути чл. 71. зак. о општинама? Да ли право иримене тог зак. прониса. припада првостепеној надзорној власти, или се такав избор може осујетити жалбом Држав. Савету џротив избора. Јер, остане ли овај избор у снази, врло бп честн били елучајевл изузећа из § 17. грађ. суд. пост. Пошто је ово питање тако рећи горуће код нас, то се учтиво моли уредништво за одговор у наредном броју с( .