Полицијски гласник

БРОЈ 4.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 27.

лродужује он умооно, 11 гору штету овом лицу нанети, на име погоршати с продуктивпом лредношћу п његову карактерност, јер од »иреоираног« постаје огорчеин и егоистичнп ,,презирач", од јаког карактера слаб и недостојан аривист. Оем тога баш и кад бп било тачно тврђење о неповредимости части, то ипак не може бити разлог за то, да се она сама ие сматра као об.јекат увреде и клевете. Има на име п других добара, која су иеповредима, на су ттпак објекат кривпчних дела. 'Гако је н. пр. право својине неиоЈвредимо, јер крадљивац не постаје одузимањем стварн сопственик исте, иа је ипак то право објекат крађе. Као објекат увреде и клевете има се дакле сматрати част и то унутарња част. 1 ) Разуме се пак по себи, да посредно може бпти објекат и т. зв. сиољн а част, т. ј. уважење код других, добар глас, репутација. § 4. Пасивна способност за увреду и клевету. Може бити увређен тт оклеветан онај, који пма ма коју од вредности, што сачињавају част. Пошто једна од њих, на име људско доотојанство припада сваком самим тим, ]11то је једио људско биће, то сваки може бити увређен и оклеветан. Нрема томе има пасивну способност у питању и онај, који је осуђпван за т. зв. бесчастеКа кривична дела. Грађанска част, на име о којо.ј је реч у § 18. к. з. није истоветна са чашћу, која је објекат увреде VI клевете; губитак исте пе обухвата и губитак људског достојанства. Ко би довикнуо некоме, који је издржао казну за крађу, »лопове«, могао би му тиме према околностима нанети увреду, и ако не клевету. Има ипак неколико случајева, где је врло сиорно, да ли постоји пасивна способност у иитању. То су елучајевн: А. Деца. Према претежном мишљењу и деца могу бити увређена и оклеветена. 1 ) Она истина немају ових вредности, које сачињавају част, алн им никад ни недостаје једна од њих: људско достојанство. Према И$г1-у дете може бити жртва кривичних дела у питању само онда, кад је ступило у известаи круг дужности, н. ир. у школи, и кад је ових дужностн свесно 4 .) Против њега је умесно приметио Ваг, 3 ) да би се тиме привилегисала школска деца н тиме учинила неправда деци, која се уче од њихових родитеља или иначе риуа1лгл. Сем тога, као што он даље умесно иримећује, морална вредност се не нрибавља самим ступањем у извесан круг дужности, већ испуњавањем тих дужности. Пајзад ако деца немају моралне вредности или друштвене, имају бар људско достојанство.

*) 13. Меуег-А11[еШ 424, 018ћаизеп § 185, 2 с, КоМег 140, ВгпсНпд 1 139. 2) § 95. II 2. 3 ) 185. пр. 141.

Према Ргапћ-у 1 ) дете ностаје паснвно способно за увреду п клевету онда, кад се његов карактер подвргава оцени, која има утицаја у људском друштву. Но не може се, вели, тачно одредити тај тренутак, а само је извесно, да он. мозке наступити раније од цивилне и кривичноправне одговорности. Ово би мишљење било умесно само онда, кад би се част еастајала искључиво из моралне. правне и друштвене вредностп, а не и нз људ^ ског достојанства. Према Иергпапп-у 1 ) деца могу бити жртве кривичннх дела у питању, јер и њима припада људско достојанство као једна врста вредности, и шта више могу имати и соцнјалну вредност, на име кад заузимају извесан социјалан иоложај као шегрти, пиколо н. пр. Алн он чини као и Нв88 3 ) једно ограничење у погледу н>ихове пасивне способности за увреду. Деца могу, вели, бити увређена. само у колико имају увиђавности потребне за разумевање емисла радње управљене нротив њих. Тако блудни говор или радња пред децом неће бити, вели, увреда, ако су она несвесна значаја истих. Ово схватање је неумесно. Оно потпче из његовог схватања објекта увреде. Као што је речепо, тај је објекат према њему осеКање соиственог важења, а према Невв-у осепање части. Пошто се пак то осећање ни најмање не дира, кад се не разуме значај радње управљене против њега, то не може опда ни бити говора о увреди. Но као што се је видело, овако схватање објекта увреде је погрешно, према томе и његов закључак, о коме је реч. Против мишљења, да увреда детета ие постоји, кад оно не разуме смисао радње, наведена су и следећа два умесна аргумента : 4 ) 1. И за постојање кривичних дела против тела, живота и имања, без значаја је то, што би повређени у време дела био можда у стању бесвесностн, илн што не би никад сазнао за повреду свог права. Зашто да је онда разумевање значајарадње управљене против части потребно за постојање увреде?! Прн томе се предвиђа, вели 1Лертапп, да би нобио ову примедбу, да су код деликата против тела, живота или имовине у нитању телесни или реални суистрати, који се нападом вређају и онда, кад иовређени нитнта од тога не осећа, што није случај с увредом. 5 ) Али то није случај с њом зато, што он ногрешно схвата њен објекат. — 2. За појам увреде је довољно, да је и неко трећи сазиао радњу управљену против части и разумео њен значај. Према 1Лертапп-у ово наравно нпје довољно, пошто је ирема њему објекат увреде осећање свог личног важења. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

' >) 307. 2 ) 334. 3) 27. 4 ) 1лертапп 330 против НпећадепсМ- а. 5 ) 33«.

ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЈБАЈА И НЕХАТА

(нАСТАВАк) Изузетно од овога чини шпански казнени законик по коме се и нехат кажњава исто тако генерално као и умишљај. Редовно се казни Фактичкб остварење противправне последице, а као субјективни квалитет радње увек је довољна несмотреност или лакомисленост вииовника. Ово вреди и за нека партикуларна немачка законодавства која су стајала под Фајербаховим утицајем. По Фајербаховој теорији асихичке аринуде суштина је нехатна у свесној повреди дужности свакога човека да буде наж-љив (о])П§а1ш ас! сИП^епИат). Ова оћП^акш има генералникарактер те и кажњивост нехата мора бити генерална (Шрре1, Уогза^и 457.). Глава трећа Српско позитивно законодавство и литература о умишљају и нехату. I. Српско позитивно законодавство п раније и доцније нема никаквих одредаба ни о умишљају ни о нехату. Остала законодавства имају бар одредбу о заблуди но којој незнање кога битиог обележја кривичног дела искључује кажњивоот за умишљај, те се отуда посредно изводи да је умишљај воља која је управљена на остварење свију обележја једнога кривичнога дела. Код нас нема ни те одредбе о заблуди. ЗаконЂ за злочинства и иреступе у кнежевству орбскомч. од 6. голл 1859., КриминалБти (казнителитлтт) законикг за кнлжевство Србтго, од 29. марта 1860. године, са свих својих двадесет и три измене до данас, па и њихов претходник, КазнителнБ1?х законикт. за полицаине преступке од 1850. године, немају ниједне одредбе која би одређивала појам умишљаја и појам нехата. У њима се нигде не одређује каквога субјективиога квалитета треба да буду све кажњиве радње. Међутим у специјалном делу сви законици предвиђају и умишљене и нехатне деликте. Тако на пр.: законшгв за нолица&не престуие од 1850. године у своме § 1. вели: »Сваки е дужан, повиновати се законтм г Б полица&нимх наредбама. Ко не учини наредбомЂ наложено казни се, и после мора онђ опет г Б оно исто учинити. Овај општи пропио несумњиво односи се на све врсте делања и он наређује да ће свака радња којом се вређа наредба власти бити кажњива. Али закон у својим даљим одредбама предвиђа неколико нехатннх деликата. Отуда би се могао извести закључак: да код полицЈганхт. преступа« т. ј. ситних кривица, данашњих иступа, вред I правило да се нехат и умишљај изједначују, у колико закон изрично не наређује да ће само умишљај или само нехат, једно на један а друго на други начин казнити. Нехате деликте предвиђа овај закон у § § 11,53, 129, 185. и 186. (Интересантно је поменути да у | 53. овај закон казни покушај самоубиства). Данашњи казнени законик у специјалном делу, нарочито у глави XV о убнству и у XIX о повреди тела на више места говори о намерном и нехатном