Полицијски гласник

ВРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 35.

од казне, љубав, рђаво материјално отање, очајање и 1 непознат.

Општи преглед до сад изложених дели овакав је:

0 К Р У 3 И

Убиства

Детоубиства

Нехотична убиства

Покушаји убиства

Разбојништва

Силовања

Тешке телесне повреде

Паљевине

Опасне крађе

1

3

2

I 8 '

1

-

—

1

-

1

3

7 13 6

8 ;

1

_

_

1

—

__

4

10

1

1

1

1

1

-

—

3

6

2

-

1

3

-

1

-

5

10 ј

4

—

—

2

2

—

—

11

13 I

1

-

—

1

-

-

-

16

1

_

_

_

3

_

—

, 3

1

7

4

1

-

5

2

-

1

4

24

2

-

-

-

-

1

4

2

8

1

—

:

3 1

1

—

3

14 1

10

1 1

—

3

4 1

—

—

—

10 3

1 2

2 1

—

—

—

1

—

2

1.

9 7 !

23

2

5

32

7

3

20

99

134

О М м Н м о § и Р5 а 2 ^ 3 н д К § 2 СО д

Округ београдски ваљевски • врањски крагујевачки крајински крушевачки моравски • нншки • • пиротски • подрински пожаревачки руднички • смедеревски тимочки топлички • ужички • • чачански • Управе града Београда

Свега:

Из канцеларије Антропометријско-Полицијоког Одељења Министарства Унутрашњих Дела, 31. јануара 1911. године АБр. 223, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ

(НАСТАВАК) Г. Марко Стојановић, у својој документованој расправи: Јавна ародаја. меиокретнооти и обавеаа куица на њој који цену не иоложи (Архив, год. 1906., стр. 432.), упоређује случа,ј којим се овде бавимо са установом приватнога права познатом, у аустриском (§§ 1400. а 1410. Аустр. Грађ. Зак.) и немачком (§§ 783. а 792. Нем. Грађ. Зак.) праву, под именом: Б^е Ап\уе18ип§'. Код нас имамо о тој установи одредбе у §§ 872. а 881. Грађ. Зак.. То је, речено у најопштијим потезима, случај када дужник себе, код повериоца, другим дужником замени. Поверилац се тада зове заменопримац; с1ег ап§е"ипевепе СИаи]лЈ»ег, Авв1 §;па1;аг. (ако је, то јест, он пристао на замену), први дужник, који даје замену, заменодавац, с1ег ашуе1зепс1е 8сћиИпег, с1ег Авв^пап!, адруги дужпик, који се даје у замену, заменитељ, <1ег ги^е-шевепе БпИе, с1ег АавцЈпаг. Када је, због тога што први купац није платио излицитирану цену, дошло до друге продаје, тада, вели Г. Стојановић, имамо случај замене дужника: први купац, који је дужник као лицитанат на првој продаји, даје повериоцима својим (онима за чији је рачун била продаја као и ономе чије је добро продато), на место себе, новог

дужника, купца на другој продаји. Па како, по §-у 878. Грађ. Законика који вели: „ Ако су и заменопримац и заменитељ примили поднесену замену, али заменитељ не исплати на време дуг; онда ће се заменопримац обратити на заменодавца, и овај ће га намирити морати по оном закону по ком уступитељ пријемнику одговарати мора за уступљени дуг 1(1 ), то онда излази, да је први купац, као заменодавац, дужан платити ономе чије је добро продавано односно његовим повериоцима цену коју је други купац, као заменитељ, понудио на другој продаји, ако овај ту цену не би о року положио. Први купац одговара за целу ту цену, ако би она равна била цени коју је он сам био дао на првој продаји или ако би она од ове мања била. Наравно, у овом другом случају, замена не би била потпуна, у том смислу што би ту први купац био замењен другим само делимично, у границама цене коју је овај други купац понудио на другој продаји: преко тога био би само један дужник, први купац. Ово објашњење које Г. Стојановић расматра више ради исцрпније обраде теме своје расправе, не прихватајући га одлучно, бар у колико је реч о правним

Ј ) В. §§ 864. & 871. Грађ. Зак.. Само у случају, предвиђеном у §-у 872. Грађ. Зак., не може више заменопримац тражити наплату од заменодавца, случај који § 1401. Аустр. Грађ. Зак. назива Уо11в(&псН#е Ап\уе18ип§. Иначе имамо: ЦпуоПбк&пси^е Агте18Ш1& (§ 1402. Аустр. Грађ. Зак.).

последицама замене, не би се могло усвојити ни по томе што је тешко рећи да, у случају поновне јавне лицитације, имамо пример замене. Замена претпоставља једну одређену личност коју дужник место себе предлаже повериоцу, што овде не стоји: купац на првој лицитацији не зна ко ће пописано добро купити на другој продаји, те се стога не може ни рећи да је, не полажући излицитирану цену и доводећи ствар до нове продаје, први купац хтео повериоцима својим да да замену. Осим тога, да други купац буде заменик првом, треба и његов пристанак за то, а ми знамо да је он одговоран за цену коју је дао на другој продаји по уговору и куповини који је на њој закључио а не по каквом споразуму са првим купцем, кога споразума и није било. Али, још је важнији овај разлог због кога се не може овде аргументисати помоћу установе замене дужника. Јер, то би, као што је горе речено, водило томе резултату да би се повериоци ^(односно дужник) морали прво обратити, за наплату диференције између цене на другој и трећој лицитацији, другом купцу, и тек ако овај то не би био у стању измирити, могли би они, за исту наплату, тужити првога купца (§ 878. Грађ. Зак.). Међутим, повериоци (односно дужник) који су преко свога пуномоћника, извршнога органа, закључили, са првим купцем, засебно и независно од друге лицитације, уговор о продаји и куповини, имају несумњиво право захтевати, од њега, директно паплату све штете коју им је причинио неизвршењем тога уговора, нити би се први купац, да би своју обавезу направио, према обавези дугога купца, споредном (субсидиерном), могао позивати на замену из §-а 878. Грађ. Зак., замену на коју повериоци (односно дужник) нити су, преко органа власти, пристали нити су за њу били питани. Само онда ако би се овај случај подвео под замену из §-а 874. Грађ. Зак. који вели: »Ако дужник против воље поверитеља другога место себе као дужника стави, то повериоца везати не може, но обавеза важи само између оних, који су на то пристали и сагласили се 8 , могли би повериоци (односно дужник) тражити, и поред замене, непосредно од првог купца наплату мањка који је трећапродајапрема другој показала. Али, и у том обиму, не би се могао овај случај са заменом изједначити, ношто, као што смо то већ казали. није, за замену, било уговора ни између самих дужника, првога и другога купца. Па какав је, напослетку, правни однос између првога и другога купца и поверилаца (односно дужника) ? Извесна је ствар да ови имају право обратити се, директно и одмах, за наплату разлике у цени између друге и треће продаје на ма кога од двају купаца, што значи да повериоци (односно дужник) имају, у том погледу, исто право наспрам тих купаца које повериоци имају код солидарних обавеза. Међутим, ту немамо, а то смо из досадашњих објашњења видели, ни уговорну солидарност нити законску солидарност из § 804. Грађ. Зак..