Полицијски гласник

ВРОЈ 5.

Ми миолимо да је овде онајслучај који извесни аустриски правни аутори називају простом солидарношћу, сИе ћ1оз8е 8оН(1агуегрШсћ1;ип§, за разлику од п}>аве солидарности, сНе СоггеаПШ1;. То је такав случај када солидарна обавеза проистиче не из једног већ из више правних иослова') — њих има толико колико и солидарних дужника — једних од других одвојених и независпих. За.једница која између њих постоји састоји се у томе што све те обавезе имају исти предмет, што су оне, објективно, само једна обавеза, тако да, када ма који од обавезаних своју обавезу испуни, обавеза и осталих дужника је тиме угашена. Међутим, код праве солидарности имамо само један иравни иосао закључен од стране два или више лица која се тим поСлом солидарно обавезују. То баш што неки аутори називају простом солидарношћу имамо у нашем случају : први и други купац дугују објективно једно и исто, ону диФеренцију у цени кзмеђу друге и треће продаје, али та њихова објективна заједница не произилази из једног и истог правног посла, већ из два засебна и одвојена правна посла: један је прва а други је друга лицитација, односно уговор о куповини и продаји на њима закључени. Ово је, дакле, по начину свога постанка, једна солидарна обавеза 8111 §:епеп«: она нити је уговорна, јер уговорна солидарност нретпоставл,а спо])азум међу солидарним дужницима, чега овде нема, нити је законска, пошто обавеза накнаде . штете овде произилази из уговора а не из деликта или квази-деликта. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Ж. ПериЋ.

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе Живановића

(НАСТЛВАК) Према V, Ваг -Ј увреда је, као што ће се видети, наношење душевног бола, те према томе. може бити објекат увреде само онај, који је може осетити.' 2 ) На тај начин и деца могу бити према њему жртва увреде, ади само онда, кад је осећају, што је једно Фактичко питање. Жртва клевете иак она могу, вели, увек бити. 3 ) Пошто је његово схватање увреде неумесно, погрешан је и закључак из истог односно пасивне способности деце за увреду. Према некима деца немају у опште пасивне способности за увреду и клевету. 4 ) Према нашем К. 3. деца имају насивну способност у питању. То се види из § 215.

') Ми узимамо само случај уговорних обавеза, јер нас се овде једино он и тиче. У самој ствари, проста солидарност моЈке иостојати — ако се у опште прими деоба солидарности па праву и нросту — и код неуговорне обавезе накнаде штете. В. 81иБепгаисћ, II, 8. 230, п. 2. 2 ) 182. 3 ) 184. *) Јоћп у Но1иеш1огЈЛ'8 Еес114а1ех1коп 263.

т. 1., где се поред осталог вели : »но отац може тужити за своје неиуполетно дете"-. Пошто није укинута, ова одредба важи и за штампарске увреде и клевете. Б. Душевно болесна лица. Према претежном мишљењу и душевно болесна лица имају пасивну способност за увреду и кдевету 1 ). На име она могу бити вређана и клеветана у погледу свог људског достојанства, које не губе душевном оболелошћу, као и у погледу оних вредности, које су имала за време здравог душевног стања. Према некима душевно болесна лица немају пасивне способности у питању 2 ). V. Паг 3 ), Иертапп 4 ) и Незз*) деле за душевно болесна лица исто мишљење односно пасивне способности за увреду као и за децу. У нашем К. 3. ово питање није решено, али се има узети исто, што и за децу. И душевно болесна лица имају дакле пасивну способност за увреду и клевету. В. Умрла лица. 1. Према некима умрла лица немају пасивне слособности за увреду и клевету. Сопственик правног добра части. може, веле, бити само правни субјекат, а ово опет може бити само жив човек 6 ).». Ваг на другн начин то аргументише. Уврвда и клевете се према њему састоје у наношењу душевног бола. Пошто исги могу имати само лица, ко.ја осећају, то је наравно немогуће увредити или оклеветати умрлог'). Но ношто увреда и клевета могу бити уирављене против умрлог лица, и ако се према овим писцима умрло лице у питању не може сматрати као њихова жртва, питање је, ко се има сматрати као жртва дотичне увреде и клевете. На ово пптање се је различно одговорило. Према извесним писцима увреда и клевета нанете умрлом у ствари су управљене против иородице као једне колективне личности 8 ). Оне се дакле имају сматрати као увреда и клевета иородице. Ово је умесно за случај. кад су увреда и клевета, нанете једном умрлом лицу, тичу посредно и породице. Међутим тога не мора бити, те увредилац и клеветник не бн у овом случају могли бити кажњени, кад би се остало при схватању ових писаца. Сем тога би се онда морало узетн, да је увреда и клевета једног лица у исто време увек увреда и клевета осталих чланова породице! Неки схватају увреду и клевету умрлог као иовреду религиозног осе&ања („геН^Јбзее ОеГићИ) сродника, те џрема томе њима није место у глави. где се говорн о увреди и клевети, већ тамо где је реч о кривичним делима против рели-

') В. V. 1.132.1 § 95 II 2, Меуег-АИГеШ 424, Кгапћ 307. 2 ) Јоћп 283, V. Вигг АћћашПип^еп 87. 8) 182. 4 ) 335. 5 ) 29. 6 ) В. V. Изг1 § 95 II 2, КоМег 148, На1всћпег 2 199, ВтсЧпд 1 139, (умрла лица немају части, јер им није потребна). ') 184. 8 ј В. V. 1 л 82( § 95 II 2, Н/Изсћпег 2 I 99, КоМег 148.

гг,је'). Ово схватање је заступљено и у мотивима немачког К. 3. „Само под особитпм околностима би се, вели 018ћа.ивеп, грдњом успомене умрлог истовремено могла нанети увреда и клевета надживслим члановима породице. Али одредба §-а 189. ие почива на овој мисли, већ према мотивима — на томе, да се треба штитити оправдани религиозни осећај, с којим се надживели сећа свог умрлог оца, сво.је мајке, свог детета или своје суируге; одредба §-а189. имала би, сходно намерн 11 пројекта, своје тачније место у одс. 11.« Ово мишл^ење је пре свега противно позитивном праву, јер ,се о увреди и клевети управљеним против умрлог лица говори у одељку, где је реч о увреди и клевети у опште. Тиме се несумњиво изражава мишљење, да умрла лица могу бити пасивни субјекти увреде и клевете. Сем тога осећање пијетета је опште људско осећање, а не религиозно, јер је по својој суштини независно од религиозних представа о смрти, т. ј. од религиозног веровања у будући живот 2 ). Зато неки вели, да иостоји овде само повреда осеИањ а иијетета код сродника. Према Ггапћ- у увреда иклевета управљене против умрлог лнца су кривична дела, која пмају за објекат како иородичну част тако и осеИање иијетет а :1 ). Држећи оба горња мипцвења за умесна, он нх дакле комбинира. Законски текст говори, вели Ргапћ, у прилог тога, да је објекат т. зв. увреде и клевете умрлог осећање пијетета, јер се у § 189. к. з. говори о грдњи на „ успомену«. С друге стране пак, вели, систематски положа.ј овог §-а нем. К. 3. говори у прилог другог мишљења. Што је наведено против прва дна мишљења, важн наравно и овде. Према неким писцима увреда и клевета управљене против умрлог имају се сматрати као непосредна увреда и клевета њему блиских лица, која су га надживела 4 ). Сама та чињеница дакле, што су ова лица у ближим личним односима са умрлим, довољна је да се и она сматрају као непосредно уврећена и окле^ ветана. По себи је веК разумљиво, да повреда чаети умрлог не мора бити у исто време новреда части његових сродника. Сем тога кад би тврђење ових писаца било тачно, онда би се морало узети, да је повреда части једног лица у исто време повреда части његових сродника, и ако је он у животу 5 )! Према некима увреда и клевета упраиљене против умрлог имају се сматрати као посредна увреда и клевета њему блиских лица, али само онда, кад је и њихова част заиста њима повређена 6 ). Али ово би било тачно само, кад би се узело, да овде постоји и увреда одн. клевета умрлог, јер да би било иосредне увреде и клевете треба пре свега да постоји непосредна'). Сем тога клевета и увреда

Ј ) В. 01&ћашеп § 180, 1. ^ -) В. 1Лртапп 342. *) В. и Митт О 8 48 200. 4 ) Тако поред осталих 1.апЛзђегц ћтјипа ипс! Ве1е1(Ицип§; 1886, стр. 99. 5 ) Упореди «оп Сетттдеп-РпгГеЛи 2иг Х.оћге с!ег Ве1е1(И§ип§ Уог8(огк>епег 1905, стр. 42. в ) Тако V. Ваг 184. ') Уи. цоп Оетттдеп-РпгГеШ 43.