Полицијски гласник

БРОЈ 5.

умрлих остала би неправедно некажњена, кад ниједан од његових сродника није посредно увређен одн. оклеветан, или кад их он у општс нема. Према извесним писцима клевета и увреда управљене нротив умрлог имају се сматрати као кривична дела против усаомене умрлог. 8 ) Они се позивају и на § 189. немачког К 3., у коме се вели : »Ко усаомену умрлог лицатиме нагрди, што... к Но то је противно месту, на коме се говори о клевети и увреди управљеним против умрлог. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ГРАНИЧНЕ МЕБЕ УМИШЈБАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАк) Два највиша суда споре се око тога: да ли је за извршење дела из § 128. нужно долозно или кулпозно делање, ма да, изгледа, Касациони Суд то довољпо не схвата. Ту би свакако нужно било најпре начелно утврдити шта је с1о1ив а шта си1ра. Апелациони Суд то покушава велеКи да је с1о1и8 »зла намера". За кулпу он вели да је то »немарљивост проста" где извесно лице случајно (!) или нехатно ради. Касациони Суд просто бега од јаснога изражавања. Он у 1886. години изгледа да није имао израђено схватање о умишљају. На страни 329.—332. наводи се одлука о § 266. Крив. Зак. — делу кривоклетства. Један судски рачуновођа заклео се да од извесног лица није примио једну суму новаца. После те заклетве буде тужен за кривоклетство јер се поднесе његова признаница издана пре годину дана и тада, као и при полагању заклетве кад му признаница није била још показана, већ на њу само ономенут, да се он апсолутно не сећа да је новац примио и да не верује да је признаницу издао. Признаје пак признаницу за своју чим је показана. Утврђује да код њега пије било свести о лажности заклетве. Први га суд ипак казни. Апелација то ноништи са ових разлога: »из наведеног прописа (закон вели: »ако се са знањем криво закуне«) јасно излази да законодавац тражи да извесно лице вољно и са знањем лажну клетву положи и да је потпуно убеђено да не постоји Факт који заклетвом хоће да утврди, већ нешто што је сасвим противно". Утврђује даље да у конкретном случају није било свести о неистинитости Факта на који се куне. Касациони Суд то поништи, јер вели: »Знање или незнање кога кривца о томе што ради, закључује се по околностима које или претходе делу, или које дело прате, или за њим иду, пошто се другојачије знање, као унутрашњост кривца, не може на други начин сазнати. Кад кривац изврши таква дела, које скорашњи траг свој остављају и за која он због 5 ) Тако поред некојих старих писаца (н. пр. Оо11(Хиттег у АгсШу Гиг Ргеивз. 81;гаЈтесћ1; св. 15, стр. 367) ВгпсИпд 188, В1иттеп8а1ћ БЈе КеН^оп ипс1 јћг нкгаГгесћиЈећег 8сћи1;2 33, ђоп Оетттдеп РпгреМ 46, 77.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

гига лако сазнати или их сч оиоменути миже. па затим противно овима ради, онда се . са поузданошћу може изрећи »да је он хотично и са знањем доцније противно радио«. Општа седница одбија ово резоновање одељења, а Максимовић вели да то није требало чинити. У овоме случају умишљај је деФинисан као знање и хотење последице. У јудикатури Касационог Суда од 1899. год. па иа даље, која је изложепа у трећој свесци »Одлука Касационог Суда", у издању Бранича, осећа се већ једно и костантно и правилно гледиште. Своју деФиницију умишљаја дао је Касациони Суд у неколико полемика са Анелационим Судом. У одлуци од 15. новембра 1899. г. Бр. 9261 вели се: »Да би се радња оптуженога могла сматрати за долозну није довољно то да је оитужени анао да његова радња може имати рђавих последица, већ треба још констатоватп да је он и хтео да ове последице иретрпи лице, против кога је радња управљена". У одлуци од 18. марта 1900. год. Бр. 2605 развија се појам још јасније. Тамо се вели: »Кривична намера по усвојеним начелима у криминалној науци састоји се у правилном сватању забрањење противзаконе радње, која се намеравала да изврши. Према томе воља. — примењена на радњу или нерадњу — која преставља материјални елеменат кривице, јесте битни услов кажњивости. Сама иак кривична намера (с1о1и8) појављује се с обзиром на последице радње (и на остало. на пр. начин вршења) у три облика: као одређена намера |,с1о1ив с1е1егтша1;и8) као неодређена намера (с1о1из тс1е1,егтта1и8) и као евентуална намера (с1о1и8 еуеп^иаПз). Примени обдика одређене намере (с!о1из с1е1егтта1;и8) по науци има места код оних забрањених радњи где се воља учиниоца тачно испољава у иоследицама његове радње т. ј. кад је учинилац. хтео и ирсдвидсо једно прецизно зло као последицу своје радње. Облик неодређене намере (с!о1ин тс!е1егтта1и8) по науци има места код оних забрањених радњи, где се воља може испољити у разним иоследицама његове радње т. ј. кад је учинилац иредвиђао разне зле иоследице своје радње , ну исту врши без обзира на то која ће од иоследица наступити. Овде учинилац само претпоставља, замишља могућност, али не и извесност резултата, извесност какве штетне, одређно очекиване последице. Намера је евентуална (с1оНв еуеп(;иаН8) и даје се констатовати код оних извршених радњи, где се јављају носледице које иду даЈБе од воље учиниочеве т. ј. кад је учинилац предвиђао п хтео пзвесно зло, а у исти мах и предвиђао, но не да је хтео и наступање другог, акцептујући га као могућни резултат његове радње, дакле као последицу која иде ван домашаја његова циља. На пр. паљевина зграда одређених за обитавање, па при паљевини изгоре и становници зграда. Да лII је учинилац хтео и ову радњу да изврши или је она била само неизбежгга последица за постигнуће другога

СТРАНА 37. циља — за кривичну је одговорност сасвим све једно, другим речима: кад је учињено зло нужна или бар обична последица свесно и вољно (хотично) умишљеног дела, учинилац, који је свесно учинио дело такве природе, да је из њега морало произаћи зло, које је учињено, мора се сматрати као да је не само предвидео него хтео то зло. Касациони је Суд стао на земљиште теорије воље и сматра да је долус вољно остваривање предвиђених последица. У своме разлагању он је потпунце акцептирао одредбе аустрискога казненога законика. Од највећега практичнога значаја јеоте схватање Касационог Суда о неодређеној намери ((1о1и8 тс1е1;егтта1и8) при коме он постојано остаје и по коме је поништио неколико одлука нижих судова. Такав је случај на пр. у одлукама од 9.—X—1899. год. Бр. 7911, Бр. 3832, 15. новембра 1899. год. Бр. 9261, 28. новембра 1899. год. Бр. 10533, 8. Фебруара 1900. год. Бр. 1017, 18. марта 1900. год. Бр. 2605 на пр. оптужени је у сутон бацио се испред својих вратница иа Илпју каменом и размрскао му главу толико да је наскоро умро. Првостепени и Апелациот-ти Суд осуде га на 8 година робије за дело злоставе са непредвиђеном смртном последицом. У примедбама I одељења Касационог Суда вели се: »Није утврђена намера оптуженота да Илију злостави, већ се на против има узети да га је ударио у неодређеној намери (с1о1и8 тс1е!;егтта1;и8) и по томе оптужени је кривично одговоран за оно дело, које је носледица његове противправне радње, а то је дело убиства «. (Одлуке стр. 58.). Или, кмет наређује општинскоме служитељу да избаци из каФане једнога пијаног. Овај вади смртоносан нож и удари кмета у груди услед чега му нанесе лаку телесну повреду. Првостепени и Апелациони Суд осуде га за покушај убиства јер је употребио смртоносно оруђе а Касациони Суд нађе да је напад извршен у неодређеној намери те отуда не може бити покушаја убиства, већ је оптужени крив само за последицу коју је произвео, а то .је лака повреда тела (стр. 39.). Или, тужени је тужиоца ударио два пута ножем у леђа. Првостепени га и Апелациони Суд казне за покушај убиства. Касациони Суд вели : »Апелациони Суд погрешно је нашао у овоме случају покушај убиства. Напротив, из свега онога што је утврђено ислеђењем не да се извести несумњива намера за убиство те да може бити кажњен за покушај тога дела, него по томе што је доказано да се оптуженик пре дела завадио са тужиоцем и да су се узајамно гађали каменицама и најиосле да је новодом тога оптуженик ударио оптужиоца каменом, има се узети да је дело извршено са неодређеном намером (с!о1и8 тс1е1;егтта"1;и8). Зато оптуженик може бити одговоран само за последице своје радње, а то је повреда тела (( . (стр. 12., 13.). (НАСТАВИЋЕ СЕ) Живко Топаловић.