Полицијски гласник
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 5.
КРИМИНАЛИТЕТ У СРБИЈИ (190Б—1909 год.)
(НАСТАВАК
а) Убиства. Поменули смо већ, да у погледу убистава најгоре стоји округ топлички. У
њему Је, опет, најгори срез косанични, у коме је за пет година извршено 94 убиства, док је у Прокупљу за ово време извршено свега 2, у срезу добричком 23, а у тхрокуиачком 76. У односу према броју становника, у округу топличком извршује се:
у срезу косаничком једно убиство на 262 становника
,, » ирокуаачком » „ добричком ,, » вароши Прокуиљу ,, Опште је позната ствар, да ова силна убиства у округу топличком потичу из узрока на које полициска власт има врло мало утицаја: географски положај округа, природа насељеног елемента и несређеиост аграрних одиошаја. Крагујевпчки округ заузима друго место међу окрузима по убиствима, или боље рећи по односу између извршених
568 1368 2785
убистава и броја становника (једно убиство на 817 становника). Што се тиче срезова, најгори је јасенички. јер је у њему извршено највише убистава, 51; за њим долазе: гружански са 48, леиенички са 37, крагујевачки са 36 и Крагујевац са 9. Однос убистава ирема броју становника овакав је:
у срезу јасеничком једно убиство на 753 становника „ » крагујевачком ,, „ » 900 „ ,, гружанском „ » » 1042 » 1051
» » леиеничком » ,, вароши Крагујевцу „ Треће место заузима округ руднички са својих 93 убистава (једно убиство на 840). У њему је, опет, најгори срез љубиАски, у коме је за 5 година извршено 54 убиства, три пут више но у срезу таковском (17). За ово исто време у срезу качерском извршено је 22 убиства. По једно убиство долази: у срезу љубиКском на 562 становника » „ качерском » 88.5 „ „ „ таковском » 1536 „ » вароши Г. Милановцу И чачански округ стоји рђаво у погледу убистава (једно убиство на 866 становника). Најгори је срез моравички са 43 убиства, а за њим долазе: драга-
„ 1707 чевски са 35, жички са 28, студенички са 22, трнавски са 21 и Чачак са 2 убиства. По једно убиство врши се: у срезу моравичком на 548 становника трнавском „ 714 ,, драгачевском » 955 „ жичком » 974 » студеничком » 1208 » вароши Чачку » 2573 » Округ београдски стоји такође врло рђаво у погледу криминалитета, а у погледу убистава иети је међу окрузима. Што је још жалосније. међу његовим срезовима врло је мала разлика у овом погледу. Тако је у њима извршено:
у срезу грочанском 29 убистава или једно убиства на 783 становника иосавском 35 » » » „ » 807 »
космајском 35 врачарском 26 колубарском 23
1007 1069 1139
Убиства у округу иожаревачком — који је у погледу убистава шести међу окрузима — овако су распоређена:
у срезу хомољском звишком рамском 42 млавском 49 моравском 25 голубачком 12 иожаревачком 31 вароши Пожаревцу 6
Од 174 убистава, колико их је у означеном периоду времена извршено у округу моравском, на сам срез десиотовачки долази 48, и ако је овај срез, по броју становника, после темнићског, најмањи у овом округу. Остала убиства овако су распоређена: у срезу ресавском 35, у срезу иараКинском 33, у срезу беличком 25, у срезу левачком 15, у срезу темниИском 9 и у Ћхјирији 9.
46 убистава или једно убиство на 33
486 становника 660 849 1092 1304 1346 1608 1995
По једно убиство извршује се: у срезу десиотовачком на 525 становника
» вароши Ћуприји » срезу ресавском » » иара&инском ,, » беличком » » левачком » „ тем.ниАском И округ ужички у погледу убистава долази у горе округе. За означену пето-
579 ,, 865 „ 1140 „ 1433 » 1967 » 2581
годишњу периоду у њему је извршено 128 убистава (једно убиство на 1084 становника), која су овако распоређена: срез ужички 32, срез иожешки 25, срез златиборски 20, ариљски и рачански по 17, црногорски 11 и Ужице 6. По једно убиство извршује се: у срезу ужичком на 701 станокника » „ ариљском » вароши Ужице » срезу иожешком » у, златиборском » » црногорском » » рачанском, (НАСТАВИЋЕ СЕ)
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Начелник среза ражањског, актом Бр. 7624, пита: »Пресудом ово-среске власти од 27. априла 1910. год. Бр. 3948, кажњени су по чл. 157. тач. 2. зак. о општинама и то: Сретен Стевић, председник општине брачинске са сто динара и Милен Тодосијевић, благајник исте ошптине са педесет динара у корист државне касе, што у року предвиђеном у чл. 130. зак. о општинама нису саставили буџет општине брачинске. Пресуду ово-среске власти одобрио је и Државни Савет решењем својим од 7. августа 1910. год. Бр. 7027. које је решење предато Сретену и Милену а одмах за тим од њих је тражена наплата, но они исту пису хтели по ожити. Док су акта по жалбама Сретеновој и Миленовој послата Државном Савету и Државни Савет донео по истом решење, Сретен и Милен ирестали су бити оиштински часници. Молим уредништво »Полицијског Гласника« за објашњење: Може ли се у овом случају — пошто су кажњени општински часници престали бити општински часници пре него што је пресуда постала извршном — ова казна од њих наплатити, или пошто већ до данас сами казну нису платили, може ли се према њима применити чл. 168. зак. о општинама —• замена затвором, или са њиховим силаском са ноложаја општинских часника има се сматрати да је и ова казна отпала?« —- На ово питање одговарамо: Важност пресуде, која је постала извршном, може се поништити само путем помиловања или кад застари. Према томе, пресуда којом су осуђени општински часници, мора се извршити без обзира на то, што су осуђена лица, иосле изречене казне, престала бити општински часници. Ако они не би платили казну у законском року, пресуда ће се тада извршити на начин прописан чл. 168. закона о општинама. Али, како је ова казна изречена као административно — дисциплинска мера,
882
))
))
971
))
))
1043
))
»
1317
))
))
1514
))
))
1558
))