Полицијски гласник

БРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 39.

оа задатком да општинске часнике нагна на правилаи рад, а међутим, силаском њиховим са тога положаја промашен је циљ казне, то би било и упутно и праведно, да се учини предлог за помиловање, ако би, наравно, они поднели молбу. На тај начин они би били поштеђени једне казне, којој после њиховог силаска са положаја општинскихчасника, у истини нема разложне и праведне основице. Овако мисли уредништво, ма да Државни Савет у одлуци својој од 17. новембра пр. год. Бр. 10790, истина не баш у истоветном случају, налази да казни не би у опште било места. II Суд општине трстеничке у срезу посавском, актом својим Бр. 221, пита: »Бив. деловођа овог суда, пресудом ваљев. првост. суда оеуђен је на 30 дана затвора за дело из § 112. и 132. крив. зак. за 27 дин. Пошто бив. деловођа није пресудом осуђен на губитак грађанске части, то је општински одбор, на осиовучл. 53. в. закона о општинама, узео га за млађе? иисара и општин. благајника. Ову одлуку начел. ср. посавс-ког под 22. тек. мосеца № 1056, задржо је од извршења с тога, што је бив. деловођа осуђен по § 112. и 132. крив. закон. из користољуб.ља и да не може бити нисар ни благајник. Према овоме моли се уредништво за објашњење: може ли бив. деловођа бити млађи писар или благајник или не, поглто у пресуди није означено да је осуђен и на губитак грађанске части?« — На ово питање одговарамо: По § 38. Крив. Закона, губитак грађанске части може бити досуђен само онде, где се то у закону изречно каже. (§ 18. Крив. Зак.). Како дела из § 112. Крив. Закона не новлаче губитак грађанске части, то ова околност не би била препрека да неко уђе у општинске службенике. Али како су у чл. 53. в. закона о општинама и ова дела изједначена са онима, где се губи грађанска част, то ни лица, осуђена за дела из § 112. Крив. Закона, не могу бити општински службеници, док не протекне време од пет година, од дана издржане или онроштене осуде. У осталом интерес саме општине за,хтева, да на положају благајника има човека чиста и иичим неокаљана, те је за осуду поступак одбора, што је изабрао човека, чија је склоност ка послузи оптптинскнм повцем утврђена судском пресудом. III На акт суда општине ливадичке Бр. 294, одговара се, да је нитање о застарелости општинског приреза расправљано у неколико бројева овога листа, па и у бр. 2. за ову годину, и зато сада уредништво неће да даје никакав одговор. Нека деловођа прати шта у листу излази, па неће постављати непотребна литања.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Пропис танке 3. чп. 114. закона о општинама у оупротности је са нл. 53. в. истог закона, као доцнијим по времену, те по томе и лица, која су осуђивана за злочин, и преступе и иступе учињене из користољубља, могу бити изабрана за општинског деловођу после пет годика од дана, када су повратнла грађанску част. Одбор општине к .. . ., као надлежан на основу чл. 113. закона о општинама, одлуком својом од 11. маја 1910. године № 544. изабрао је за деловођу општинског С. А., дотадањег свог деловођу. Ова одлука на основу чл. 85. закона о општинама достављена је надзорној власти на одобрење. Надзорна власт, расмотривши ову одлуку, нашла је, да је незаконита по томе, што С. А. не може бити општински деловођа, пошто је судски осуђиван за ирљава дела — чл. 114. зак. о општинама. Стога је решењем од 12. маја 1910. год. № 37.33. задржала ову одборску одлуку од извршења. По изјављеној жалби од стране општинског одбора, III. Одсек Државног Савета поништио је решење надзорне власти у главном с тога, што у решењу није означено за које је дело, и кад изабрани деловођа осуђиван, нити је актима приложена односна пресуда, из које би се то видело. После овога, надзорна, власт наредбом од 8. септембра, а затим наредбом од 17. септембра 1910. године № 7591. тражила је да суд и одбор општински одмах разреши од дужности, односно отпусти из службе деловођу С. А., пошто је судски осуђиван за прљава дела, те по чл. 114. закона о општинама нема услова за деловођу. Како општински суд но овим наредбама није поступио, то је за неизвршење ових наредаба узет на одговор председник општииског суда II. Д., па је изјавио, да је одбор општпнски, као надлежан, одлуком својом изабрао за деловођу С. А., налазећи, да овај има законских услова за то место. Та одлука достављена је надзорној власти, и све дотле, док се та одборска одлука не огласи за неправилну, он нема могућности да деловођу отпусти из службе; у толико пре, што је и Државни Савет ноништио решење надзорне власти које се односи на задржање од извршења ове одлуке. Надзорна власт, на основу чл. 158. закона о општинама, прес.удом од 21. септембра 1910 годиие № 7696. казнилагаје са 20 динара. По изјављено.ј жалби, III. Одсек Државног Савета нашао је, да се из пресуде Апелационог Суда од 17. маја 1899, године № 2025 види, да деловођа С. А. није ни осуђиван на губитак грађанске части, већ само на губитак државне службе за једну годину. Према томе на њега се није могао ни применити пронис чл. 114. тач. 3. закона о општинама, кад према чл. 53. в. истог закона, као доцнијем по времену, службеник општински може бити и онај,

који је осуђиван за прљава дела, кад протече 5 година од повраћаја грађанске части. С тога се не може узети да жалитељ није хтео да изврши наредбу државне власти на закону основану, па према томе се на њ није могла применитп казна, предвиђена у чл. 158. закона о општинама. С ових разлога, на осиову чл. 170. закона о оиштинама, решио је, да се пресуда надзорне власти поништи. Одлука од 30. децембра 1910. године № 10237.

Један случај уништаја избора кмета услед тога, што је кандидат за то звање био председник биранког одбора. С. II., из Б , жалио се Државном Савету противу избора кмета села Б , који је извршен 28. новембра 1910. год., због ових неправилности: 1., што је збору председавао изабрани кандидат II. И.; и 2., што изабрани кмет дугује олштинској каси по облигацији. Трећи Одсек Држ. Савета, по расмотрењу односних акта и оцени жалбених навода, нашао је, да овај избор не може остати у снази, јер је утврђен навод жалитељев, да је збору председавао П. И., који је том приликом био кандидат за кмета, а тиме је повређен пропис иоследњег одељка чл. 52. а закона о општинама. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се овај избор поништи. Одлука од 4. јануара 1911. године № 12549. Један случај застарелости казне, изречене од стране надзорна властн, на основу чл. 158. закона о општинама, према општинскнм часницнма. Пресудом срееке власти од 7. Фебруара 1910. године № 2213., а на основу чл. 158. закона о општинама, кажњен је Ђурађ Ж., кмет' села В са 20 динара, за неизвршење наредаба среске власти. Ова пресуда саонштена је осуђеном кмету 8. Фебруара 1910. године, и он је противу исте благовремено изјавио жалбу Државном Савету, предавши је среској власти 10. Фебруара исте године. Среска власт под 20. априла 1910. године написала је спроводно писмо за пошиљај ове жалбе и односних акта, али су са овим писмом акта примљена у Државном Савету тек. 22. новембра исте године. Трећи Одсек Државног Савета, нашао је, да је пресуда у смислу § 396. кривичног закона застарела, јер надзорна власт за време од 20. априла 1910. године па до 22. новембра исте године није ништа радила, нити што лредузимала да прекине застарелост. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се акта врате перасмотрена. Одлука од 18. децембра 1910. године № 11256.