Полицијски гласник

БРОЈ 9.

У БВОГРАДУ, НЕДЕЉА 6. МАРТА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УИУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једаниут, а ирема иотреби и више иута недељио. Претплата се иолаже у напред, и то најмање за иола године код свију иолнцијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годиште. За инострапство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласиика" не нродају се. Рукоппси сс не ираКају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Ведичанства Краља Петра I. а на предлог Заступиика Министра Унутрашњих Дела, Миннстра Фннансија, решено је: »Да се општнна кулинска, у срезу моравском, округа нишког, коју сачпњавају села: Кулина, Чукуровац, Породпн и Љуптен, по изјављеној жељи њених становника, од сада назива »општина љуптенска«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 25. Фебруара 1911. године, у Београду. Љегово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заступника Миинстра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, решити: да се Мирославу Св. Динићу, полициском писару треће класе среза зајечарског, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 25. Фебруара 1911. годиие, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

0 СТОГОДИШЊИЦИ БЕОГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ — ПРИЛ-ОГ ИСТОРИЈИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊЛ И ИОЛИЦИЈСКЕ СТРУКЕ У СРБИЈИ слопштио А.

Ових је дана уираво стотина година како је, по развоју ствари и стицајем изванредних прилика, извршен знаменити преображај унутарњег и политичког уређења још са свим и неослобођене Србије. Као што је познато, пред крај 1810. године свршено је било са разломом двеју партија, које су, обе. имале одличних лредставника у сваком ногледу али се нису могле ме!)у собом трпети. Надвладао је био утицај, управо превласт, Вождове стране и његових људи, те је партија Милана ОбреновиКа, Миленка Стојковића, Добрн.ца и других била потиснута. .Тедан од резултата је свега трвења био и у томе

што је с освитком нове године отпочело увођење ужнвот повог уређења Србије, по коме се Нравитељствујушчи Совјет преобразио, те је Србија добила, први пут, аоаечитеље, министре за поједине струке. Тада је н. пр. Доситије Обрадовић постао први ПопечителЈ Прос-вјешченпја н, да не спомињемо друге, Јаков Ненадовић Поаечитељ Унутарњих Дела. Врло је мало времена по том било прошло — тек неколико недеља — па је Попечитељству Унутрашњих Дела поднесен један елаборат од особитога значаја оида за савременике а од не мањега интереса сада за нас после стотину година. Ко је писао тај елаборат не знамо данас •— а нагађање не води позитивном резултату — и само га је срећна случајност сачувала у некада пребогатој Ресавчевој Архиви, која је у Београду стајала дуго времена у приватној својини без праве употребе. Тај елаборат износи у начелу предлог о организовању полиције у Београду, па се, по том, упушта и у нацрт првих, најважнијих, одредаба о законском уређењу полицијске власти. Ка свему ономе гато се зна о уставном питању и о законима у Србији онога доба треба додати и ово саопштење као нов податак о старању да се Србија још ире једнога столећа учини уређеном државом и културном земљом. Елаборат је датован: у Београду 8. марта. 1811. године — према чему се овим његовим саопштењем даје опет нов прилог о стогодишњем сећању на минуло доба највећега значаја. 11 е упуштајући се у дугачка коментарисања, држимо да ће само саопштење говорити за себе врло речито, и ми у продужењу излажемо тај докумеиат у верном препису само с изменом старога правописа на нови.

Докуменат гласи: Начертаније устројства полицајне власги у Веограду и по том прочим мјестама Отечества. Благодареније Богу, Отечество наше ступа у дружотво просвјештени предјела

и Царства. и рад се наш подобно уводп у согласије други, у наукама и нравствености предњачећим народима цијеле Европе. Причином тога ни он — народ и држава, не може бити без образија управленија ти народа н нација, што је по већој части до скора морао бити, у несносном будући робству. Као што се державијем овија велико число от једне нације или от више њи у једну цјелост, те се по томе чловек от звериња разновидним причињава. тако се учрежденијем держава једна од друге отликује, једна будући учрежденија вишим смеровима цјелисходног, а друга само за степен изнад области животнога. Да се пак може держава тога именија достојно називати, потребно је да царствује у њој ред, мир и поредак, утемељен тако да се сви односи развијају у соразмјерију — армонически, између сви дјејствујући наживот державни сила. За установити и одержавати такови поредак, иште се устројство јединог весма нуждног органа, а тај је аолицајна царављтјупа. власт илити в'кратцје аолиција. Такова пак у Отечеству нашему јошт сушчествовала није, нити се израна чинило намјереније утемељења њезина. А то ишту потребе и нужде правог живота державе једне. По причини необходиности прописују се угалне точке овога устројства такове нуждне Отечесту власти: Член аерви. От правленија града (твердиње) одузима се полицајна власт конечно, будући да је војни позив једног а полицајна дужност другог рода, и да се само као спомоћне у ретким точкама додиривају. Член втори У Београду се устројава одјелита полицајна власт са дјелокругом атара вароши, шанцова, оба крила брда и реке Топчпдера. Член трећи. Пачалник је прве полицајие власти београдске Полицајмајстор от Попечитељства именовани до замјене.