Полицијски гласник

СТРАНА 66.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9

Плаћа његова као и све што се каса обдержанија новога органа падатће на терет и на рачун касе Народње. Член четврти. Полицајмајстор има у помошти Ликторе, који(х) се број по потреби може умножавати, а најпре се имају именовати тројица: за унутарњу, за спољашњу и за поверљиву службу. Член аети. Ликтори се именују от стране Попечитељства и узимају се из реда от Полицајмастора предложени. Они с.у дужни у свему Полицајмајстора помагати и само заповјестима његовима повиновати се. Член шести. На Ликтора пада један писар и на Полицајмајстора један обшти Дјеловодитељ који је и дужност полицајнога Казначеја с пуном одговорностију отправљати дужан. Член седми. Потреби послова сходан и одговарајући број пандура чини принудну силу полицајне власти, с тим да они осим принудне никакву другу власт имати не могу. Член осми. Дјеловодитељ и писари постављају се от Попечитељства по предложенију Полицајмајстора а по предходећем споразумјенију његову с Ликторами. Пандури дужност наступају и ње лишавају се решенијем Полицајмајстора по представленију Ликтора, једног или више. Член девети. Плаћа се одређива по налазку дотичног Попечитељства а подноси је Попечитељство Народње касе, с тим да поред те никакову другу имати плаћу нико не може, будући да је полицајна власт позвана да чистоћом руке као и поведенија на највишој точки державнога битија буде. А Попечитељство ће то имати у смотренију при одмеривању количества плаће. Член десети. Као што се војна власт отликује од власти полицајне, тако се ова лучи од судејске, будући полицајна престаје на прагу судилишта, и репетирати се може само на позив ове. Зато се утвержденим сматра: Полицајна је власт перва позвана штитити поредак, без кога се нарушавају како обшти тако и поједини интереси, и у возбунтовавшем повратити поремећени мир; Причином бунта, великог или малог, оштећене разматра по том Суд, и њему искључително припада власт разсуждавања. Член једанајсти. Ближе има Полицајмајстор опредјелити како ће се у неким појавившим се случајевима чинити, као и то што је нуждно за правилно поступање полицајне власти во обште, како ће њено

устројство само от обште користи а не на уштрб благоговјености житеља бити. Предходе&ем Додатак. У не(до)статку људи изкусни за одправљање ове важне дужности первим Полицајмајстором именоватн Капетана Ђурковића, и у согласију опредјелити му Ликторе. ★ * * Овај нацрт првог уређења српске београдске полиције пре стотину година врло је јасан, тако да ми, сматрајућп већи коментар излишним, застајемо на објашњењу само неколиких речи и израза. Тако: »Угалне точке' 1 устројства — које се помињу у уводу »начертанија« ■— несумњиво значе основне иринциие , као што се угаоним каменовима обележава темељ за зидање нове зграде. У члану трећем је реч о томе да се Полицајмајстор именује Ђ до замјене <( . Ми ово разумемо као одредбу по којој је положај »пдлицајмајстора® био мало стабилан, што је са свим природно. •^Ликтори"-, који се на више места спомињу и који су, како се јасно види, ово што су данас чланови управе, ван сваке су сумње узети по сећању из римске историје. Ђ Принудна сила® и » иршц/дна вдасг" пандура без сумње треба да значи физичку снагу, која ће се употребити онда када полицијски чиновници нађу да јој је место и да је постала неминовна. Зато се вели да осем законске употребе таке снаге пандури не могу радити ништа друго по властитој иницијативи. Све оно што се говори у члану деветом о » чистоти руке" полицијских органа може само на част служити састављачу овога »начертанија«. Што се вели да осем једне, одређене, плате полицајци не смеју имати ни у ком случају и друге какве плате значи, ваљда, законско пооштравање оне, већ обичајним правом освећене, дужности да се власт мора клонити и саме помисли на мито итд. А да се то омогући, дужан је Попечитељ при одређивању плате имати на уму и животне потребе људи и њихових породица. У додатку се препоручује да се за нрвог управника тако организоване београдске полиције постави » Кааетан ЂурковиК <( . Данас знамо само за једно лице које би могло одговарати томе предлогу — знамо да је тада живео у Београду »коњаника београдских капетан Петар Т»урковић (< , који је и ђаке ондашње Велике Школе учио »Фехтовању са сабљама®. Је ли то једно и исто лице, као и је ли капетан Ђуркови!! доистабио, премапредлогу, одликован чашћу да буде први управник београдске полиције у оно славно и бурно доба — не може се сада знати. Завршујући ово саопштење занимљивога податка, мислимо, у прави час, о стогодишњици организације, или бар о пројекту за организацију, прве београдске модерне полиције, дужни смо поново одати признање нрецима који су пре

једнога века стварали државу српску с мукама о којнма данас једва можемо и појма имати. Као и у доба старе државне снаге наше, тако је и пре једнога столећа турска поплава поново потрла била трудове наших предака — али зар су они за то пред нашим очима мањи? ■«»... О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Томе ЈКивановића

(НАСТАВАк) Има неколико случајева, где може бити спорно, да ли постоји омаловажавање, да ли према томе може бити увреде. 1° Изговарање неаристојних речи и асовки аред женскама. Овде се мора узети, да може бити омаловажавања, т. ј. увреде, јер је могуће, да онај, који тако што чини, тиме прећутно изјављује своје потцењивање или чак н порицање моралне вредности дотичне женске 1 ). Да ли ће пак оваквим поступком бити изражено омаловажавање или ие, зависи од одношаја дотичног лица са женском у питању, као и од тога, да ли је то јавна проститутка или не 2 ). Изговарање непристојних речи и псовање у присуству мушких, било од стране мушкараца било од стране женских, не може се сматрати ни у ком случају'као изјава омаловажавања, па ма се лица у питању срдила због таквог пос^упка 3 ). 2° Излагање фотографије узете у незгодном иоложају. — Овим се може изјавити омаловажавање, те према томе нанети увреда, јер онај, који тако што чини, тиме прећутно изјављује своје потцењивање или и порицање људског достојанотва ФотеграФисане особе, или можда још и њене моралне вредности. Тако немачки НегсћздепсМ је нашао увреду у излагању на продају слике извесне женске, ФотограФисане, без њеног знања, у костиму за купање. Могло би се узети, вели се у одлуци у прилог исте, да се је дотична особа драговољно Фотографисала, и да је с њеним пристанком фотографија изложена на продају, а то би могло »бацити сумњиву светлост на осећање стида и моралност дотпчног лица и тешко га оштетити у поштовању код других«*). ') Иертапп то образложава на слодоћн начии (стр. 208): ( (Традиција и културно васпитање су нодигли, вели, тако, јак заштитни бедем против јавног излагања животињских и сексуалних Функција, да већ неумесно помињање на исте у срамној Форми од стране једног мушкарца, може довести до закључка: женска, којој се сме тако што рећи, ниже је вредности и сексуално је оскврњена. 2 ) ТЈ.рема V. Ваг-у (121) се такав поступак само онда има схватити као омаловажавање, кад му је био цил>, да присутну пристојну женску озиачи као лице, «које је особито квалиФиковано да тако што слуша^. Но овај је критеријум субјективие нрироде. Питање о поотојању увреде не може бити стављено у зависност од циља лица у питању. 3 ) Уп. V. Ваг 121. 4 ) В. ЈАертапп 268. Према њему је потребно, да је ФОтограФ био свестан оног закључка. Но о тсме да ли је ово потребно или не, може бити говора само онда, кад се има утврдити, шта Је нотребно за појам кривца.