Полицијски гласник

ВРОЈ 11.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 87.

спако доба од тужбе одустати, па и само извршење пресуде задржати«. Имао сам овакав случај: А тужи В што га је у каФани ошамарио и признају^и тужбу за своју вели: »Не тужим В за јавну увреду, већ за дело из т. 1. § 357. крив. зак. — зато што ме је ћушио —- ошамарио". По овако поднетој тужби кварт је дело нследио и утврдно кривичну одговорност лица В, зашто га је лреоудом и казнио. По жалби туженога нрв. суд за град Београд поништио је ову пресуду налазећи, да у овоме случају стоји дело јавне увреде за чије је пресуђење надлежан суд, а не полициска власт. Међутим, крајем децембра м. пр. год. кварт је казнио извесио лице, опет по тужби другога лица, зато, што га је тужени на улици ошамарио. Тужени је изјавио жалбу истоме суду, баш наводећи као разлог, да овде стоји дело јавне увреде, али је тај исти суд одобрио пресуду овога кварта, као на закону основану. Узгред буди речено, ову је нресуду расматрао један судија, а ону прву други. Изложивши ово мало опширније питање, ја молим Уредништво за обавештење: како има да се сматра квалиФикација дела из т. 1. § 357. крив. закона, тј. на који начин треба да буде неко шамарисан, иа да дело буде иступне природе, кад се то веК не каже у овом законском пропису ? Или : зар нема право приватни тужилац, у овом случају, да сам ублажи квалиФикацију дела кад има право да и само извршење иресуде задржи?" — На ово иитање одговарамо: 11о § 213. кр. законика, увреда се може учинити речима а и делом. Ако потражимо начине, којима би се делом учинила увреда, онда би, између других, био и напад на тело, као н пр. шамар, ударац песницом, дрмусање, обаљивање на земљу, и т. слично. Према томе, кад год је шамар ударен на јавном месту (§ 2:10. кр. зак.) мора се узети да постоји јавна увреда, ако од овога не би било тежих последица, н пр. избијање зуба, повреда ока, уха итд. у ком би случају увреда отајала као идеални стицај, као што би обрнуто стајала повреда уз увреду. Наравно, да се увек има гледати на намеру, која се хтела постићи самим актом насртаја, и на околности под којима се овај догодио. Како су оба случаја, о којима је овде реч, учињена на јавном месту, то стојн јавна увреда и у једном у у другом случају. Друкчије схватање суда у једноме од ових, не може да нађе законског оправдања. Ово гледшнте не може бити доведено у сумњу одредбом из тачке 1. § 357, где се говори о ћушци, јер и ако се под ћушком разуме шамар, њега је законодавац узео само као пасрта.ј на тело, јер је просте увреде додирнуо тек тачком 2. номенуте законске одредбе, али је и ирви и други вид везао само за случајеве, кад то није учињено на јавном месгу, Кад, дакле, Кушка — шамар — пије учињена на јавном месту, него на коме

другом, онда може настати питање о томе, да ли је то случај § 173. и 174. или тачке 1. § 357. кр. закона, али никако томе питању нема места кад је ово учињено на јавном месту, јер тада се казиаизриче за дело из § 213. Ценић, у своме објашњењу кривичног закона, претпоставл^а могућност ћушке и на јавном месту, па да ипак не буде увреда, али уредништво не дели то мишљење, из већ поменутих разлога. Како квалификацију дела одређује сам закон, то је изјава тужиоца о томе, да ли тужи за јавну или просту увреду, безначајна за саму ствар, без обзира на то, што он може одустати од тужбе, па и само извршење пресуде задржати. У којим случајевима треба узети шамар као дело из т. 1. § 357, а у којим као дело из § 173. и 174. кр. закона, уредништво је дало обавештење у бр. 49 овога листа за 1908. годину. II. Од стране једног начелства покренуто је питање: »Какав је одношај окружних благајника гхрема окружним начелницима у дисциплинском иогледу, и да ли ови последњи могу кажњавати благајнике за кривице из § 43 закона о чиновницима грађанског реда нрема §. 41 истог закона?« — На ово питање одговарамо: По уредби за окружне казначеје од лч > I ооп Нам. Л® 842 27. октобра 1839 године—„„ — , и доОЈ12 191 о датку ове од 28. децембра 1878. године, окружне благајне биле су саставпи део окружних начелстава, и благајници су стајали у дисциилинском погледу нод окружпим начелницима у смислу § 41. закона о чиновницима грађанског реда. Закон о Државним благајницима и рачуноводству од 20. децембра 1898.године, који је ступио у живот под 1. јануаром 1903. године у смислу решења Народне Скупштине и Краљеве потврде од 30. априла 1902. године (види наредбу Одељења Главне Државне Благајнице од 1. јануара 1903. г. КБр. 23.551 [902), окружне благајнице постале су одељења окружних начелстава. Положај благајничког особља, према окружном начелнику, регулисан је чланом 6. поменутога закона, који гласи: „Особље благајничко стоји аод надзором окрцжног начелника ц иогледу чиновничке дисциилине; а у вршењу благајничких послова управља се једино по прописима о томе и налозима г. Министра Финансија.« Како овај закон још није замењен новим законом о благајницима, нити је значај члана 6. замењеи чл. 6. закона о Државном Рачуноводству од 6. марта 1910. године, који је ступио у живот 1 јануара ове године, јер се овим само признаје право и г. Министру Финансија, да примењује дисциплинску власт у погледу наредаба, које он буде издавао, то с обзиром на § 41. закона о чиновницима грађанског реда, окружни начелници могу узимати на одговор и кажњавати окружне благајнике за све оне кривице, којима се вређа чиновничка дисциплина.

Ово право окружних начелника јасно се види и из чл. 11. и 22. закона о уређењу округа и срезова, где им се нраво кажњавања признаје како за државне чиновнике у округу тако и за самоуправне. III. Суд општине обреновачке нита: »Пресудом овог суда Бр. 765, кажњени су II. Б. и К. Б. са десет дана затвора за дело из § 365. тач. 1 1. каз. зак. По жалби осуђених, Првостепени Суд решењем својим од З-Ш-911 год. Бр. 8670, преиначио је ову пресуду, налазећи да је пресуда на закону основана, но да је оптуженима строга казна одмерена, —• па је пресудио, да се окривљени казне са пет дана затвора, што је у свему одобрена пресуда овог Суда. Како је ово решење, по мишљењу овог Суда, неправилно, јер је горњим законским прописом. на коме је пресуда основана, предвиђена казна од десет до тридесет дана затвора, према чему Суд смаура, да је најмања казна која може бити за ово дело десет дана; међу тим немајући права, као у грађанетшм споровима, да остане при својој одлуци и пошље против разлоге, јер су судске одлуке по жалбама према §§ 15 и 16. пол. уредбе извршне, то с обзиром на будуће опредељавање овог суда у конкретним случајевима, моли се Уредништво за објашњење: да ли је правилна одлука Првостепеног Суда а погрешно мишљење овог Суда или обратно ? (< На ово питање одговарамо: »Казнителни законик" од 16. маја 1850. године, није имао свој општи део, нити је предвиђао какве правне принципе, него је са првим својим параграФом прелазио на одређивање казне, за поједина иступна дела. У њему је све ово изостало због тога, што је под истим дапом издата „Полицијска Уредба«, која је. према своме § 1. и 2. одређена као постунак за суђење поменутих дела, и која је обухватила и потребна начела. Уредба ова претрпела је знатне измене укидањем „Казнителног Законика" и увођењем у живот Криминалног Законика од 25. априла 1865 године. Тако наређењима §§ 310—324. овога закона, анулирана су, или са свим или делимично, поједина наређења из ове ур едбе, а §-ом 325 посебно супризнатаи заиступе начела из § 2., 3., 4., 5., 6., 9., 10. и II. поменутог криминалног закона, па то поновљеио и за случајеве § 357. Али ни једна од ових одредаба из кривичног законика није ии додирнула § 3 8. и 39. Полицијске Уредбе, те тако се питање, које обухватају ове две зак онске одредбе, по њима има и да распр ави. Ово нарочито истичемо због тога, ф то је код § 39. »Полицијске Уредбе«, ст ављена напомена, да треба водити рачу на о § 39. кривичног закона, као доцниј ем, а на њега се, међутим, ие треба освр тати ни по томе, што он нема ничега заједничког са § 39. иоменуте уредбе, него одговара наређењима § 38. исте, а т ек § 40, кривичног закона говори о ономе о чему и § 39. уредбе, а друго ни по то ме