Полицијски гласник

ВРОЈ 12.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 91.

ском округа иолсаревачког 4 (ове пронађене), у срезу звишком 4, у вароши Зајечару 4 (2 иронађене), у вароши Београду 4, у срезу космајском 3 (све пронађене), у срезу власотиначком 3, у срезу кључком 3 (1 пронађепа), у срезу неготинском 3 (2 пронађене), у срезу поцерском 3, у срезу посаво-тамнавском 3 (све пронађене), у срезу зајечарском 3 (1 иронађена), у срезу жичком 3, у срезу посавском округа београдског 2 (1 пронађена), у срезу тамнавском 2 (обе пронађене), у срезу јасеничком округа крагујевачког 2 (1 пронађена), у срезу лепеничком 2, у срезу брзопаланачком 2 (1 пронађена), у срезу поречком 2 (обе пронађене), у срезу жупском 2 (обе пронађене), у срезу беличком 2, у срезу алексиначком 2, у вароши Нишу 2 (1 пронађена). у срезу голубачком 2, у срезу орашком 2 и по 1 у срезовима: подгорском (пронађена), крагујевачком, ражаљском, копаоничком, левачком (пронађена), моравском округа нишког (пронађена), пожаревачком (пронађена), таковском, добричком, прокупачком. пожешком, црногорском, драгачевском (пронађена), и у варошима: Ваљеву, (пронађена) Крушевцу, Ћуприји (пронађена) и Смедереву. Вредност свих ових крађа износи око 8"500 динара. Злонамерни ноништај туђих ствари извршен је у вароши Београду, пронађен у вредност 200 динара. Поред изложених дела у току месеца Фебруара ове године извршено је у Србији и 8 самоубистава и то по 1 у срезовима: ваљевском, пишавском, ужичком, студеничком и у варошима: Шапцу, Пожаревцу, Чачку и Београду. Ова самоубиства извршена су : ватреним оружјем 4, вешањем 2, тровањем 1, и оштрим 1, аузроци њиховом извршењу леже: у болести за 2 случаја, у душевном растројству за 1, у домаКој расири за I, и за четири случаја узроци су неиознати. Кокушаји самоубистава извршени су по 1 у срезовима: колубарском округа београдског, космајском, пожаревачком и у вароши Београду сви ватреним оруокјем, а узроци њиховом извршењу леже: у иијанству, душевном расгријству, частољубљу и неаознат. Општи преглед до сад изложених дела овакав је: (Види 90. страну).

СТРУЧНИ ДЕО

О УВРЕДИ И КЛЕВЕТИ од Др. Тоше ИСивановића (наставак) § 7. Појам клевете. Нрема § 210 к. з. клевета је изношење на другог или ироношење за другим танвих неистинитих дела (»ко такова неистинита дела на другог износи или за дру-

гим ироноси®), »која овога мрзости или ирезрењу иублике излажу, или иоверење кредит —- другога, било иојединаца, било друштва или иравног лица нарушавају к . Према чл. 22 зак. о шт. клевета је навођење иротив неког лица каквог неистинитог факта или дела. (»Клевета по овом закону постоји онда, кад се противу једне личности наводи какав неистинит Факт или дело... с< ), » којим се вређа њена част и худи њеном угледу *. Према § 219 пројекта к. з. клевета је изношење или проношење нечег неистипитог за какво физичко или правно лице, што части и угледу или привредном кредиту овога може шкодити. Ниједна од ових деФиниција није без грешака. У следећем излагању појма клевете узећемо за основицу деФиницију казненог законика, но свуда ће бити изнета и одступања деФиниције закона о штампи од исте. Да би било клевете, потребно је према деФиницији казненог законика да постоје следећи елементи:'). 1° Изногиење на другог или ироношење за другим једног дела. 2° Дело, које се износи или проноси, треба да је неистинито. 3° Неистинито дело треба да је такво, да његово изношење или проношење излаже мржњи или ирезрењу иублике онога, за киме се оно проноси или на кога се износи, или да нарушава кредит било појединца било друштва. § 8. Елементи клевете. § I. Изношење на другог и проношење за другим извесног де<ла, А. Изношеље, на другог и проношење за другим. »Износити а нешто на другог значи саопштити то некоме као своје соиствено уверење, стечено било на основу сопственог опажања, било на основу саопштења од стране трећег лица 2 ). Тако било би изношења, кад би А рекао лицу Б, да је видео В у извршењу крађе, или просто да је В изврцшо крађу. »Проноснти" не значи саопштити нешто већем кругу лица, као што то на први поглед изгледа, и као што су неки писци тврдили 3 ). Разлика између изношења и проношења није дакле квантитативна. » Проносити к значи на име саопштити некоме нешто, што је други тврдио, другим речима износити нешто као туђе уверење 4 ). Тако било би проношења, кад би А рекао лицу Б, како је чуо од В, да је Г извршио крађу. Према ОШтизеп-у је за појам проношења потребно још и то, да А представља ствар

') Ови ови елементи скупа сачињавају основни елеменат клевете: проузроковање последнце једном људском радњом. Радња је изношење или проношење неисгинитог дела, а последица новреда части излагањем мржњи или презрењу публике лли нарушавањем кредита. Оно је проузроковање иредвиђено у к. з. (§ 210 к. з. и чл. 22 з. о шт.), а разуме се по себи, да мора бити иротиваравно и одговарати условима инкриминације. 2 ) Уп. Гтапћ § 186 I 3, 1ЛИеп1ћа1 388, МеуетА11(ет 433. 3 ) Тако Ргапћ у ранијим издањима. — Уп. 1ЛНеп1ћа1 388 нротив овог мишљења. *) Уп. Ргапћ § 180 I 3, ЈЛИепМШ 388.

тако, да изгледа као истинито оно, што износи 1 ). Но онда би се А и при најподлијем клеветању могао спасти кривичне одговорности додајући, да он оам не верује у оно, што саопштава 2 ). Довољно је дакле, да се нешто саопшгава као туђе уверење. Проношење и изношоње постоје. и ако би се саопштење учинило иоверљиво, јер, као што се је видело, за појам истих није потребно, да се је нешто саопштило публици, т. ј. да је јавности предато 3 ). Противно тврди КоШег, који поверљиво саопштавање сматра вао монолог 4 ). Без обзира на мало час наведени разлог ово схватање било би на штету добра части, јер онај, коме је учињено поверљиво саопштење, може другоме то исто поверљиво саопштити, овај трећем, и тако би се оно прво поверљиво саопштавање завршило тиме, што би саопштено постало публици познато. Проношење постоји, и ако се само гласови саопштавају, па чак и онда, кад се они саопштавају у циљу, да се добије потврда истих®). Тако било би ироношења, кад би А рекао лицу Б, да се говори, да је Б извршио ту и ту кра!)у, као и онда, кад би то исто рекао додајући питање, да ли је то истина. Могуће је, да А саопштава нешто и позива се на неко иоуздано лице, од кога је то чуо. У таквим случајевима ће обично постојати проношење, али може бити према околностима и изношења, а то ће бити онда, кад се из начина саопштавања види, да чињеницу саопштава као сопствено уверење 5 ). Могуће је. да А нешто саопштава читањем извесног писма или писмена у опште. Ако ова потичу од другог кога, онда се читање има сматрати као проношење, сем ако у њима садржано не саопштава као сопствено уверење. Усмено изношење и проношење извесне чињенице не морају се састојати у изговарању исте. Тако биће изношења од стране лица Б, кад А каже: »Нисам још никог убио«, а Б дода: »Али В је то учинио к . У чл. 22. зак. о шт. се место „износити® и »проносити® вели »наводити®,а овај израз обухвата и изношење и проношење. Овако исто је и у неким страним законодавствима, на име руском, норвешком и аустријском. Као у нашем Казненом Законику употребљени су изрази »износити к и »проносити к и у немачком (»ћећаир1;е1; оЉг уегћгеј1;е1; к ), португалском к. з., у Француском закону о штампи (»ЈтриШшп е1; а11%а1шп (( ) и у швајцарском пројекту казненог законика. Италијански и холандски казнени законици изрично наглашавају, да клевета није искључена тиме, што би саопштење било ноторно, или што би то веА од неког

>) § 186, 2 б. 2 ) Уп, Ргапћ § 186 I 3, иИеп1ћа.1 389. 3 ) Уп. Ргапћ § 186 I 3, ОГвћаизеп § 186, 2 МеуегАИ^еШ 433, И1геп1ћа1 389. Тако и немачки Кешћз^епоћ!. 4 ) 20. 5 ) Уп. Меуег-АИЈеШ 433, 1^Шеп1ћа1 389. 6 ) Уи. 01аћашеп § 186, 2 б, Мегће1 292.