Полицијски гласник

СТРАЛА 92.

другог било изношено или проношено, другим речима да се саопштавање има и онда сматрати као изношење одн. проношење. Но ово је по себи рузумљиво, те је изрично наглашавање излишно. Мзношења и проношења могу бити извршена средством усменог или писмепог саопштавања, гестикулацијом (А чини гест руке, који показује да је Б здипио нешто), карикатурама и у опште предотављањем у слици. Б. Дело. Да би било клевете, потребно је према § 210 К. 3., да се на другог износи или за другим проноси извесно дело. Под »делом <( се пак имају разумети људске радње. Тако било би изношења дела, кад би А рекао, да је Б убио некога, или да оговара друге. Према Казненом Законику није дакле довољио, да се износи илп проноси каква чињеница у опште, већ та чињеница мора бити дело. Појам клевете је на та.ј начин сужен у њему — очигледно на штету правног добра части. Тако према њему не може бити клевете, ако се износе особине , било сиољне т. ј. Физичке (на лр. тврђење, да А нема прстију на нози, да му је коса вештачка, или да је обојена), или унутарње, т.ј. духовне (н. пр. тврђење да је А тиранског темперамента, да је нескрупулозан у свима својим поступцима, да је немилосрдан према својим родитељима), за тим т. зв. конкретни одношаји (на пр. тврђење, да је А циганског порекла, да је копиле), болести (џ. пр. тврђење да је А заражен гонореом), намере (н. пр. тврђење, да је А намеравао, да силује извесну девојчицу), мишљењ а (н. пр. тврђење, да А мисли врло ружно о лицу Б, или да је његово мишљење, да не треба имати никаквих обзира, кад је у питању зарада). Из овог набрајања се јасно види, колико је слабо заштићена по нашем Казненом Законику част од клевете. Што се тиче изношења и проношења иамере, ипак може бити клевете у једном случају. То ће бити онда, кад се оне приписују делу, извршеном од овог или оног лица. А је на пр. спасао од дављења дете извесног богатог лица, и Б тврди, да је А то учинио из користољубиве намере. Л У закону о Штампи се место »дело (< вели »Факт или дело". На тај начин клевета може према њему бити и изношење одн. проношење чињеница (факатај у опште. Важније врсте чињеница су мало час наведене. У опште пак може се рећи, да је чињеница не само оно, што се чулима може приметити, 1 ) већ и све психичке појаве (на пр. намере, мишљења), које се из опажања могу закључити. 2 ) И »дело <( је чињеница, те је било излишно ставити у чл. 22. зак. о штампи и >,дело (( поред »Факт«. (нАСТАВИЋЕ Се) «05К<;~

Ј ) Тако V. § 96. II 2, Мегће1 292. 2 ) Уп. Ргапћ § 186. I, ^јертапп 255, ВтсИпд 157, Меуег-А11[еМ, 1^Шеп1ћа1 492.

ПОЛИПИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРИЛОЖАК ИСТОРИЈИ БЕОГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ САОПИ1ТИО А.

Године 1831. учињен је озбиљнији покушај да се изврши боља организација полиције у Београду, који је био највећи град младе Кнежевине и ако је престоница била у Крагујевцу. Повод за ближе одређење власти п задаће београдске полиције дао је сукоб који се десио између »полицајмајстора® београдског и президента београдскога магистрата. Полицајмајстор је тада био Кпежев повереник Цветко Рајовић, а президенат магистрата — Вук Ст. Караџић. Одношај је између дужности и чинова њихових био неодређен: Рајовић је био и члан магнстрата, дакле млађи од Вука, а у исто је доба имао и управу над београдском полицијом. те је на неки начин вршио контролу и над — својим председником ! То се стање погорша после једног нарочитог случаја. Димитрије Христић, до скора руски официр а најмлађи зет Карађорђев, пређе из Земуна у Београд 8. априла те године, јави се полицајмајстору и рече му да жели ићи у Крагујевац јер има да Кнезу Милошу учини усмено нека саопштења. Полицајмајстор Рајовић задржи га у Београду, па одмах извести о томе писмом Кнеза у Крагујевцу. Магистрат, сазнавши све то, и сам пише Кнезу, а Рајовића оштро прекори што он таке ствари јавља непосредно Кнезу кад му је магистрат све и сва. Рајовић достави овај сукоб Кнезу и замоли га за објашњење. Кнез тада — 12. априла —• пропише правилник за рад београдске полпције, па га пошаље београдском магистрату, а Рајовићу пише да се у магистрату обавести о правима и дужностима својим. Тај пропис има свега четрнаест тачака. и гласи: * * * II р о н и с по ком се Полиција београдсца владати, и дужности своје исиЈњавати има. Члан 1. Она је дужна иа обшчи мир и поредак а исто тако и на обдржавање чистоте вароши (колико данашња обстојателства допуштају) мотрити, и сва средства употребљавати, која би јој се овој цели способна чинила. Члан 2. Она је дужна магистрату о свему, што јој се к заведенију обшчеполезно види, представленија чинити, и зактевати, да тога ради магистрат уредбе изда, по којој би се овака предложенија у исполненије привела. Члан 3. Њој принадлежи искључително надгледање са стране долазећи и они људи, који у Београду живе, били они са стране или из Србије. Сваки који од куд нибуд у Београд дође, дужан је Полицији пасош на чување предати, узрок долазка и време, докле ће се у Београду бавити,

БРО.Т 12.

јавити, и од иолицаја цедуљу примити. да је пасош на чување оставио, и да се у Београду задржавати може. Члан 4. Кад каква страна особа из Београда поћи намјерава, то да Полиција -пасош пре не да, док се не осведочи, да ћије та особа код меанџије или у кући, у којој је седила, какав дуг начинила, и намјерила крадом из Београда измаћи. Члан 5. Она ваља на праве мере, чистоту и мир ме!) варошанима у толико да мотри, да се не би по меанама или по сокаци били, и сваког оваквог преступника да казни, по меру, коју магистрат одсуди, Исто тако: , Члан 6. Средством воведени људи тајна умишљенија како београдски житеља, тако и са стране а особито из Цесарије долазећи људи искушавати и мотрити, да не би обшченародњи мир нарушавала. Члан 7. Особе, које му у полит^ческом призренију подозрителним укажу се, ваља нај тачнијим путем непосредствено мени именом тако назначавати, да о овом нико, ни магистрат или други који не зна, а међу тим оне, које му се врло опасне виду, и уапсити, док од мене Директору на то одговор не дође. Члан 8. Кад год кога Полиција за јавна преступленија (искључително прест. у 6. и 7. § назначена) затвори, дужна је за три дана магистрату писмено јавити, узроке зашто је који затворен назначити, и суду га предавати, да му казн опредјели. Но: Члан 9. Директору Нолиције сви су пандури као полицајни служитељи и прочи полиције чиновници подложни. Он имавласт пандуре за непокорност или точно неизвршивање службе сам без пресуде магистратске казнити; но та казн да не буде већа од 25 штапа. У сваком другом случају, гди погрешка полицајни служитеља већу казн заслужује, мора Директор, ствар, као и при предавању прочи преступника, магистрату писмено представити, и његово решеније очекивати, које ће он у исполненије приводити. Члан 10. Полиција је дужна магистрату неко число пандура на послугу редом одређивати, и ако би који од њн у дужности својој код магистрата погрешио, одма казнити, како магистрат погрешку његову Директору опише и казн узиште. Члан 11. Осим своји пандура не сме Директор никог другог телесном казну казнити. Полиције је дужност сваки преступни догађај магистрату описати, и од њега решеније чекати, на који ће начин казн Испасти, коју ће свагда полиција над преступником извршивати.