Полицијски гласник

СТРАНА 98.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13.

правцу. Тако оваког суђења би било, кад би А рекао: »Б је покварен човек«, или »Б је нерадник, неморалан човек«. Овде нема изношења одн. проношења дела одн. чињенице лица Б, већ само, као и горе субјективног мишљења. Ова субјективна мишљења могу бити као и горња квалиФикована само као увреда'). Али је могуће, као што Ргапћ умесно лримећује, да се под Формом суђења крије тврђење једне чињенице одн. дела. Тако то би био случај, кад би А рекао у Форми свог мишљења о лицу Б: „Б је лопов". Ту би се према околностима могло узети, да А тврди, да је Б извршио крађу, те да према томе постоји клевета, али је тако исто могуће, да се тиме тврди, да је Б лице склоно крађи. У овом другом случају би било само увреде. Увреде би ту било чак и онда, кад би се доказало, да је Б извршио једну крађу, јер ово још није знак, да је он склон крађи 2 ). / Објекат изношења одн. проношења је различно схваћен у страним законодавствима. У §§ 186. и 187. немачког К. 3. је употребљен израз „чињеница" (»Та!васће«); тако исто у Француском закону о штампи (»{аИ;") и у данском и португалском К. 3. Шпански захтева изношење односно проношење „моралних грешака и порока«. Белгијски законодавац захтева »одређену чињенпцу« (»ГаИ; ргеС18 а ); тако исто италијански (»ГаМо с !е1егт1па1;о к ) и холандски К. 3. Руски К. 3. захтева саопштавање »околности«. У енглеском и северно-америчком законодавству захтева се »сИЊ,та1огу та1;1ег <( , тј. »чињеница«. Неки употребљавају као и наш закон о штампи »чињеницу« и »дело«, напоредо, као бугарски. Норвешки К. 3. захтева саопштавање »кечега«, што је подобно....® Овако изражавање је усвојено и у иашем пројекту („изношење или проношење нечег неистинитог«), Б. Изношење на другог и проношење за другим. У § 120 се захтева, да се дело »ка другог к износи одн. „за другим « проноси, а према чл. 22. зак. о шт. потребио је, да се Факт или дело наводи »иротивјвдне личности«. Из израза „на другог«, »за другим« и »против једне личности« излази, да је за клевету потребно, да је неком лицу саопштавање неио средно дошло до знања. Клевете не можеир^ма томе бити, већ само увреде, кад би А наводио лицу Б у четири ока извесну чињеницу или дело против њега, кад би му н. пр. рекао, да је он извршио ову или ону крађу. Али није потребно за клевету, да се саопштавање чини неком трећем лицу. Довољно је, да је овоме непосредно доитло до знања саопштавање управљено на онога, кога се оно тиче. 'Гако било би клевете кад би А рекао лицу Б у присуству лица В, да је извршио силовање. Према ВГпсНпд- у би међутим било клевете и онда, кад би се^нешто саопштило

I, 1 ) Тако Ргапк § 186 I 1, Меуег-АИ^еШ 432, ТЛНеп1ћа1 392 и 397, ШксИпд 158 (али с!е 1е&е Сегепс1а он држи да ова суђења могу бити клепета). 2 ) Уп. Ргапк § 186 I 1.

лицу Б у четири ока, кад би му н. пр. А казао у четири ока да је разбојник. Кад би с.е узело, да овде постоји само увреда, велн ВгпсИпд , онда би исто тврђење против части неког лица било час увреда (у четири ока), час клевета (у шест ока), час увреда с последицом клевете (у шест ока, од којих извршилац два није приметио) 1 ). Мишљење ВтсИпд- ово је очигледно погрешно с!е Iе§ге 1а1а. Законодавац вели изрично, да је потребно изношење на другог одн. проношење за другим, а по себи је јасно, да саопштавање у четири ока то није. Сем тога за клевету је нотребно, да се изношењем одн. проношењем лице у питању излаже „мржњи или презрењу" (к. з.), да се његовом »угледу" шкоди, а то је могуће само онда, кад је бар неком трећем лицу то непосредно дошло до зпања. Да би побио ову по,следњу примедбу, ВпкИпд вели, да се саопштено у четири ока обичео саоиштава и другима било од извршиоца, било од самог субјекта, против којег је оно управљено. Али ово није никакав аргуменат у прилог његовог мишљења. Ако на име извршилац и трећем лицу то исто саопшти, то јо једна нова радња, независна од саонштавања у четири ока, и он тек тиме извршује клевету. Ако пак субјект сам даље распростире саопштено, постоји такође нова радња, независна од саопштавања, и она је сасвим без значаја за нитање. да ли постоји клевета, јер је за исту нотребно, да саопштавање врши неко трећи, а не сам онај, кога се тиче чињеиица 2 ). Наглашено је већ, да је потребно, да је саопштавање дошло трећем лицу неиосредно до знања, ако већ није на њега лично управљено. Тако ако је А усмено саопштио лицу В извесно дело против њега, клевете може бити само онда, кад је неко трећи био присутан и чуо ово саопштавање. Не би је дакле могло бити онда, кад би Б сазнао од самог лица Б за то саопштавање. Онда је исто њему иосредно дошло до знања. Ако је саопштавање извршено средством геста (гестом за крађу н. пр.), потребно је, да је неко трећи био присутан и видео гест. Ако је саопштавање извршено средством каквог штампаног писмена, потребно је, да је исто публиковано. Из тога, што је за клевету потребно, да је неком трећем лицу саопштавање непосредно дошло до знања, ако већ није на њега управљено било, излази, да клевете неће бити, ако је саопштавање управљено нротив једног иравног лица и у опште друштва, алије дошло непосредно до знања само неком члану дотичног друштва 3 ). Чланови нису трећа лица за друштво. Проста могућност, да неко трећисазна непосредно за саопштавање,- није довољна за клевету 4 ). Тако не. би могло бити клевете, кад би саопштавање било

Ј ) 158. Тако и Ргеис1еп81егп 32. 2 ) Уп. против Вт<Ипд- а 01аћаиаеп § 186, 3 б, V. 1лз г1 § 96 II, Ргапћ § 186 I 4. 3 ) Уп. Шбћаивеп § 186, 3 б. 4 ) Уп. ОШгаиаеп § 186, 3 б.

извршено средством дописне карте, а ову нико није прочитао, и ако је то било могућно. § II Неистинитост дела. Да би било клевете, потребно је да су нзпошена и проношепа дела оди. чињенице неистинити. У нротивном случају могло би бити само увреде сходпо §211 к. з. У корист оптуженог постоји дакле ехсерИо ^егИаИв. Терет доказивања је на оптуженом, јер је у питању његово тврђење 1 ). То се у осталом види из §§ 211 („Ако у случајима § 209 и 271 оитужени докаже истинитост свог потвр!)Ивања... к ) и 212 к. з. (» Истинитост потврђиваних или разглашавапих дела може се доказивати®) и чл. 36 и 47 зак. о шт. (»па тужени хоће да докаже истинитост тврђења..."), јер се у њима говорн о доказпвању истинитости деда одн. чињенице, а то је ствар туженог. Но разуме се по себи, да и тужилац може доприносити доказивању неистинитости. У чл. 36 зак. о шт. се вели изрпчно: »У случајевима, где је доказивање клевете допуштено, тужилац има нраво подносити противне доказе". Довољно је, да је доказано дело (одн. чињенпца) идентично са изношењем одн. проношепим делом (одн. чињеницом), и да се с њиме слаже у битним тачкама, а ово је једно Фактичко нитање 2 ). Тако ако би А тврдио, да је Б украо 5 септембра ту и ту ствар, која се налазила на том и том месту, клевете не би било, чим би било доказано, да је крађа ове ствари заиста била извршена од лица Б, и ако би можда утврдило, да ју је он извршио у новембру, и да се је она налазила на другом месту. Кривично дело изнесено и доказано кривично дело су идентична, јер су обе крађе, и слажу се у битним тачкама, ;јер је заиста украдена она ствар за коју се је то тврдило. Ако су дела идентична и слажу се у битним тачкама, истинитост захтевала је доказана, и ако би тужени лажно био квалификовао дела. Тако то би био случај, кад би он тврдио, да је А украо извесну ствар, а докаже се, да је она утајена. Ако би пак А тврдио, да је Б украо ту и ту ствар, а докаже се, да ју је другу неку ствар украо, онда су дела идентична, али се не слажу у битним тачкама, другим речима истинитост није доказана, и клевета постоји (но извршилац се може користити §-ом 211 к. з.). Кад би међутим А тврдио, да је Б извршио крађу без ичега даљег, онда би истинитост била доказана, чим би се утврдила крађа ма које ствари. Слагање у битним тачкама је дакле, као што је већ речено, једно Фактичко питање. Према § 212 к. з. »иотинитост потврђиваних или разглашаваних дела може се доказивати свима законом допуштеним доказним средствима", а према чл. 48 зак. о шт. »оптужепи има права кори-

г ) § 186. немачког к. з. је у овом иитању неодређен. Зато док неки (01зћаи8еп § 186, 10. ВгпсНпд 149, ШИзсћпег 2 201) веле, да овде важи оишти иринцип, т. ј. да терет доказивања није на оптуженом, други (Ргапћ § 186, II, ЕНесГтапп) тврде противно. 2 ) Ун. Меуег-А11[е1с1 432, 1;Шеп1ћа1 402.