Полицијски гласник

БРОЈ 13.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 99.

етити се и оннм доказима, чија јо публикација забрањена". У истом чл. зак. о шт. со додаје односно ових доказа: »Суд је дужан, ако оптужени захтева, прибавити доказе службеннм путем, ако би то суду било могућно, и ако сама одбрана блнже именује и одреди, где су и, какви су то докази, које оптужени није могао прибавити". У чл. 47. зак. о~ шт. се утврђује посгупак доказивања истинитости тврђења, за случај, да тужени хоће ово да докаже. »Ако је тужба због клевете, вели се ту, па тужени хоКе да докаже истинитост тврђења, онда је дужан за 20 дана у случајевима, где може бити доказивања, по првом саслушању поднети иследнику написмено: 1. Изразе окривљене, за које се оптужује, а истиннтост којих хоће да докаже; 2. Препис писмених доказа; и 3. Име н презиме, занимање и стан сведока, који ће посведочити истинитост онога, зашто се оптужује. Одлагање овог рока не може бити ни у ком случају. Ако тужени иоднесе у одређеном року тражено писмено, иследник је дужан истога, или иајдал.е другога дана, саопштити га тужитељу. Тужител. има право тражити од суда исти толики рок за подношење противних доказа. И тужени и тужител. имају право употребити на претресу и нове доказе. Одлагање претреса може бити само онда, кад је одбрана, по оцени суда, била у немогућности доћи до доказа, који су по судској оцени од утицаја на исход суђења. Претрес се у овим случајевима може само Једанпут одложити«. Раније се је видело, да се н увреда може састојати у навођењу дела и у опште.чињеница против извесног лица, а то ће бити онда, кад се она саопштавају у присуству само онога, против кога је навођење управљеио. Пошто се доказивање истих допушта, кад је у питању клевета, то треба допустити и у овом случају, т. ј. и оида, кад се то навођење квалиФикује каб увреда. 1 ) У § 212 ал. 2. к. з. и у чл. 24 и 34. зак. о штамп. предвиђени су слу-чајеви, у којима није доиуштено доказивање истинитости дела одн. чињенице. Према § 212. к. з. није допуштено доказивање: 1° „У случају дела из § 91 б, 218 и 218 а овог законика". т. ј. код клевете, краља, краљице, престолонаследника, родитеља краљевих и у опште предака и потомака краљевих у правој линији (§91 б), код клевете страног владаоца, члана владалачког дома и у опште поглавара или регента стране државе, која стоји у пријатељским односима са Србијом (§ 218.), и код клевете дипломатског заступника стране државе у Србији (§ 218 а). Ово важи наравно и за увреду именованих лица, ако се она састоји у изношењу одн. проношењу дела. 2° »Ако би се имало доказивати какво кривично дело, које се извиђа и ка1 ) Опште мишљеље. В. Ргапк § 190 I, 01аћаивеп § 190, 4.

зни само на тужбу приватног лица, а оваква тужба не би била дата власти, или би тужилац од ње одустао". Тако кад би А тврдио за извесну жену, да је извршила браколомство, доказивање браколомства пије допуштепо, ако муж није подигао тужбу, или је од исте одустао. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЉАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАк) Ма како ове примедбе имале у себи унутрашње логике, ипак оне нису у стању да покажу нетачност појма евентуалног долуса. Хипел са свим правилно примећује, (Уог8а1;и 513.) да је пре свега нетачна метода Баровога испитивања. Он је најпре поставио једну константну деФиницнју воље, па је из ње дедуковао садржину воље, т. ј. утврђивао које се последице могу хтети. Ваљало, јемеђутим, поћи другим, индуктивним путем: испитати од којих су последица преставе Фунгирале у свести у комплексу престава који је изазвао акцију воље. Од појединачнога ваља ићи општем, деФиниција се поставља тек кад се најпре утврди који сви елементи треба њоме да буду обухваћени. Бара је издала његова произвољна деФиниција. Јер ако се само жељене последице могу хтети, онда се у његову дефиницију не даду увести и последице нужно везане са жељеним, пошто оне саме пису жељене, нису оне за којима се жуди. То је Бар увндео, па је и сам усвојио појам узгредне хотичности (МИлуоПен), т. ј. тврдио је да се у комплексу жељених хоће и са њиме нужно везане нежељене последице. Али тимјеуништен један принцип: не говори се више о последицама рег ае хотеним, него о комплексу који је изазвао акцију воље. А у том комплексу могу бити не само нужно, већ и евентуално, могућно, скопчане посиедице са жељенима, равнодушне и нежељене. Тада се и оне могу хтети. То је »саглашавање« узгредно хотење. Разликовање на умишљај повреде и умишљај загрожавања јесте само игра речи у колико је говор о умишд>ају. Умишљај је једно психичко стање, асихички однос виновнина. ирема ма каквој иоследици њене радње. Тај карактеристични психички моменат је увек исти, где нема умишљаја. Последице радње, за које питамо да ли су умишљено произведене могу бити различите, али то разликовање нема никаквога значаја. Умишљај повреде управљен је на повреду, умишљај загрожавања на загрожавање. Психички је моменат оба пута исти, а разликовање је само у спољнем, материјалном свету. Духовни однос виновника према повредн коју је хтео, апсултно је исти са духовним односом према загрожавању које је хтео. Ако би се по последицама радње чинила разлика међу умишљајима, онда то не би могао бити један генетички појам, већ бисмо имали онолико умишљаја колико има и кривичних дела.

II. Раније је показато да кад се једна иоследица, равнодушна или нежељена, предвиђа као могућни резултат радње, може се она хтети, а може се и нехтети. Она се хоће ако је активно утицала на акцију воље, а неће се ако није активно утицала на акцију воље. У првом ће случају постојати евентуални умишљај, а у другоме нехат. Кад ћемо рећи да је престава такве пооледице активно деловала на постанак воље ? Франк је (г. X. 8. 169.) дао за одређивање евентуалног долуса једну емпиричку формулу. Та Формула треба да покаже кад се предвиђане као могућне индиФерентне или нежељене носледице могу правно третирати онако исто као и жељене. Формула гласи : »ОЈе Уогаив81сМ с1ез Ег1о1§ез а1з еЈпез шб^Нсћеп, егШЦ с!еп Ве^пК с1ее Уогза^гез пиг с1апп, \уепп сНе Уогаиззшћ! Ле88еШеп а18 етез ^е-тззеп (1еп Напс1е1пс1еп шсМ аћ^ећаМеп, шсМ сНе Вес1еиШип- етез аивзсШа^еђепс^еп коп^газИгепс1еп М о И уз ^ећаМ ћаМе К . (Предвиђање последице као могућне, довољно је за појам умипшаја тада, кад ни предвиђање последице као извесне не би виновника уздржало, не би било један решавајући отпорни мотив). Хилел (Огапхе 56—59.) је најсјајније анализирао ову Формулу и у литератури је одбранио и од својих противнпка и од својих присталица. Као што ће се видети, онаје необично подесна за објашњење евентуалног долусапо теорији воље. Психолошки темељ Франковој Формули јесте утврђена претпоставка: да су умишљено остварене све оне предвиђене последице чије је наступање виновник држао за неизбежно. Кад је пак последица предвиђена само као могућна, онда је сумњиво да ли је однос свести према последици био такав, да је за појам умишљаја довољан. Ако би се доказало да је у конкретноме случају ово предвиђање могућности последице на психу виновникову оставило исти утисак као год и предвиђање могућности довољно је за појам умишљаја. Да ли је постојао такав утисак на психу, по Франковој Формули види се из одговора на ово питање: да ли бн виновник исто тако радио кад би последицу предвиђао као извесну, нужну? Ако би он исто тако радио, опда се закључује: престава могућности имала је т сопсге1а исто дејство као и престава нужности. Франкова Формула, дакле. вели: 1. материјалноиравно: престава могућности последице довољна је за умишљај тада кад је она у конкретном случају за психичко држање виновниково имала исти значај какав би имала и престава нужности последице. 2. ироцесуално: да лп је тај значај постојао закључује се одговором на питање: би ли виновник тако радио и онда да је последицу предвиђао као извесну? Формула почива на иретиоставци да се умишљено остварују све последице које се предвиђене као неопходне последице радње. А зашто се те последице остварују умишљено ? Тек одговор на то питање даје појам умишљаја. Хипел велн: Зато што се те последице хоИе.