Полицијски гласник

СТРАПА 106.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14

Ако се увреда састоји у изношењу кривичних дела, наведеие две одредбе § 212. к з. се морају и ту применити, јер би поступање противно овим прописима било у осталом нелогнчно'). 4° »Ако се дело које је окривљени опаднутом изнео, тиче породичног живота или части женине". Према немачком Казненом Законику допуштепо је доказивање и у овим случајевима, Додатак »или части жениие® је излишан, јер се и она „тиче породичног живота®. У а1. 3. §-а 212. вели се: »У случајевима тачке друге и четврте доказивање истинитости допустиће се по одобрењу онога, кога се клевета непосредно тиче (( . Одобрење треба дакле да је дато од онога, кога се клевета неиосредно тпче. а то је онај, коме се припнсује нзвесно дело. Тако ако је А тврдио против жене Б, да је извршила браколомство, одобрење треба да да она сама. Одобрење од стране мужа није према томе довољео. Ио пошто је браколомство кривично дело по тужби, то муж може тужити жену, те се иа тај начан браколомство може доказати и без њеног одобрења. Ова одредба не важи за клевету из § 104. Према чл. 34. зак. о шт. истинитост чињенице не може се доказнвати: 1° Кад се она односи „на иород *чни живот прпватних лица и јавних радника". Тако не би било допуштено доказивање, кад би А тврдио за Б, да немилосрдно постуиа са својом децом. 2° Кад се она односи »на ириватпн рад једних и других«. Тако не би било допуштено доказивање, кад би А тврдио за Б, да није тачан према својим повериоцима, да је заражен извесном венеричном болешћу, да је извршио извесно кривично дело. У оба наведена случаја забрањено је не само доказивање истинитостн од стране оптуженог, ве 1 ! и доказивање неистинитости од стране оклеветаног. Истина у чл. 31. говори се о доказивању истипитости, те би се могло узети да он не важи за доказивање неистинитости од стране тужиоца. Али би овако тумачење бпло неумесно, јер су право доказивања истинитости и право доказивања неистииитооти у најтешњој вези једно с другим, тако да се постојање једног не може замислити без истовременог постојања другог, сем ако је законодавац противно наредио. Поред тога давање права доказивања тулшоцу било би противно разлогу, са којег је то право одузето туженом. Њему је на име то право одузето зато, да се не би износио на јдвност приватан живот појединих лица. Кад би се пак дало ово право тужиоцу, он би морално био принуђен н"а доказивањ^ неистпнцтости, да би отклонио сумњу у истинитост чињенице против њега наведене' 2 ). Но пошто а1 3. § 212. није укинута чланом 58. зак. о шт, то туз^илац може одобрити доказивање истинитости и сам докази вати неис/инитост у слЈчајевима, за које важи поменута а1. Доказивање чињеница, које се одпосе на ириватан рад допуштено је (чл. 34.) ') Уп. Ргапк § 190. Пр. Оићаиаеп § 190., 4. 2 ) Уп. 1,е РоШеугп 2 352.

изузетно онда, кад тај приватан рад има везе »са њиховом јавном радњом или јавним достојанством или с предузећем индустријским, трговачким или Финасијским, које се обраћа јаван кредит«. Из чл. 34. излази, да је допуштено доказпвање чињеница, које се односе на јаван рад. Општи интерес захтева, да се допусти доказивање у таквим случајевима. Из цитиране одредба се види, да је доказивање допуштено и онда, кад се истииа чињеница односи на приватан рад, али овај има везе са јавним радом или достојанством Тако било би допуштено доказивање истиниТости твр))ења. да се извесан свештеник неморално плада, јер и ако је ово једна чињеница нз његовог приватног живота, она има пезе с његовим јавним свештеничким позивом, јер је у несагласности с њим. Из свега се види, да је тачније било рећи приватан и јаван » живот (< место приватан п јаван рад, јер се сама чињеница може састојати уједном приватном илијавном раду, а не само односити се на исти. Законодавац је изједначио с јавним радом и достојанством рад индустријског, грговачког и Финансијског предузећа. »које се обраћа на јаван кредит®. Допуштање доказивања чињеница, које се односс на делатност ових предузећа и према томе њихових директора, као и оних, које се односе на приватан живот нодузетника и директора предузећа, али имају везе с њиховим радому самом предузећу, у ингересу је јавног кредита, јерјето средство да се избегну нелојалие спекулације. Но да би доказивање истинигости било допуштено, није довољно, да предузеће има права по својим статутима, да се обраћа на јавни кредит, већ је потребно, да се је оно у ствари обраћало, јер је Само онда у интересу јавног кредита, да се доиусти доказивање 1 ). Кад се пак може рећи, да се је оно обраћало на јаван кредит, једно је Фактичко иитање 2 ). Тако једно је предузеће, које се обраћа на јаван кредит, друштво за осигурање од пожара, од како је у ствари почело вршити осигурања, али не друштво за оснивање извесиих новинан. пр., чије акције може уписати само одређен круг лица. Довољно је мођутим, да се продузеће заиста обраћа на јаван кредит, и ако у статутима нема никакве одредбе, која би му дала право на то 3 ). У чл. 34. се вели само „које се обраћа на јаван кредит", а не и на »штедњу« као у Француском закону (аг1;. 35: Га1зап(; рићПгЈнетеп! арре1 а Гераг§пе ои аи сгесШ." Но по себи се разуме, да су и ова предузећа обухваћена под »које се обраћа на јаван кредит, <( н. пр. штедионице и у опште новчани заводи, који примају улоге па штедњу, јер је и то обраћање на јаван кредит. Да би једпо предузеће спадало под чл. 34. ннје потребно, да се оно стално обраћа на јаван кредит. Довољно је, да је оно једанпут то учинило 4 ). Но кад би пуб-

г ) Ун. Ре РоШвоиг 35,9. -) Уп. Ре РоШетп 300. 3 ) Уп. 4,е РоШоит ЗСО. 4 ) Уи. Ре РоШвЂгп 305.

лика била еаовим елиминисанаиздруштва, н. пр. тиме што су све акције прешле у руке једне групе лица, која је у статуте унела забрану, да се без одобрења даље продају, чл. 34. не би се могао применити, ако би се чињеница односила на будући рад 1 ). (нАСТАВИЋЕ СЕ) -Ог-КЧГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЈБАЈА И НЕХАТА

(нАСТАВАк) Али ако нада да последица неће настуиити није решавајући мотив акције моје воље, већ ја хоћу да делам па наступила та евентуална иоследица или не. онда ја у ствари и њу хоћу. Престава њена јс тада у комплексу са преставом последице коју хоћу, и ја се одлучујем за цео тај комплекс, за обе последице или противу обе. Тад се. и евентуална последица остварује вољно, па према томе и долозно. Овакво подвајање нпје могућно код жељених последица које сматрамо за нужно, неизоставне последице наше радње. Преставе су њихове увек нужне у комплексу ирестава жељсних носледица, те се према томе упск хо/и-. Последица којој се тежи и која се жели, не мора увек бити противправна или кажњива. То може бити и каква некажњива последица, која за учиниоца преставља какав интерес. Али уз остварењо тога иитереса може се везати евентуална могућност наступања једне противправне последице. На пр., сељак сумња да је његова крава болесна, ма да се то на први поглед не може закључити. Он ту краву прода касапнну, тврдећи да јс здрава. Кад је она заклана, лекар после брижљивога испитивања одлучи да се месо одбаци, јер је врло вероватно да је болесно. Касапин је на тај начин оштећен и ту оштету сељак је предвиђао као могућну. Ако је она кажњива, онда постоји евентуални долус кад је сељак хтео краву безусловно да прода, па имаб касанин штете или не. Била би пак свесна кулпа, тада кад би се сељак надао да лекар неће забранити нродају меса, јер је више веровао да крава није болесна. Да је то знао сигурно не би је продао. Оо1из е\зеп1иаИ8 иостоји тада кад је виновникј заједничко настуаање и жељење и иротиваравне иоследице било милије од настуиања задовољења његових интереса. На иротив, иостоји нехат кад је нада да иротивиравна иоследица неКе настуиити била решавајцћи мотив за иредузимање радње (Шрре1, Уог8а(;и, стр. 506.). До овога смо аакључка дошли применом Фраикове Формуле. Она је нсихолошка основа евентуалног долуса. Има аутора који споре психолошку тачност Формуле. На то се морамо обазрети, јер ако Франкова Формула није психолошки тачна, онда цело учење о евентуалном долусу почива на лажној оспови.

') Уп. 1^е РоШеоГп 300.