Полицијски гласник

ПРОЈ 14.

СТРАНА 107.

Тирси (Нлрре1, Огепге 114.), Бар (2. 18. 8. 550.) н Вајврих (2. 15. 8. 823.) тврде да је Франкова Формула нетачна с тога што она ради са хипотетичним психичким елементима. Он претпосгавља да је некад једнако психпчко расположење кад се последица предвиђа само као могућна и када се нредвиђа као извесна. Тада стања, међутим, никад не могу да створе истоветно психичко расположење. Кад иоследицу предвиђа само као могућну виновник се нада да она неће наступити, те је он ту мање хоИс, него кад је предвиђа као извесну. Надаље, у случају извесности виновник вшпе размишља о последици. Он је упознаје са сваке стране, уочи боље њезине за њега пријатне стране, те је због тога опет више хо/ге него кад је на случај могућног очекивања предвиђа само у општим контурама. Нетачно је разлпковање на последице које се више или мање хоће. За појам долуса постоји једноставно хотење. Пита се само: да ли је престава те последице утицала на Формирање акције воље. Лаче или слабије њезино дејствовање, позитивно или негативно (не спречавајући) све једно је. Никакву разлику пе може да чини очекивање да последица ипак неће наступиги. Евентуалнн се долус карактерише тиме да ово очекивање, ова нада није била одлучујући мотор за акцију воље. Оваје нада без мкаквога практичнога дејства. Отуда кад њу, као импотентни елеменат изоставимо, опда иприликом предвиђања извесности и приликом предвиђања могућности наступања последице имамо и све пснхичке елементе, који дају и исти резултаг: вољу да се последица осгвари. Разлика је између њих само у егзистенцији оно наде на случај предвиђања могућиости последице, али је тај елеменат у односу на п|>актичан резултат борбе престава раван нули, па према томе није у стању да створи стварну психолошку разлику између она два стања. Због тога није тачно да Франкова Формула ради са иетачним хнпотетичним исихолошким елементима. Карактеристнчно је обележје нехата да је нада да последпца неће наступити била главни мотив за одлуку да се радња предузме. Ако она то није била већ је остала без практичнога дејства, онда ностоји умишљај. У конкретноме случају судији је остављено да пресуди шта је виновник хтео да оствари својом радњом, на према томе и да оцсни постоји ли у односу на одре1)ену последицу нехатно или умишљено делање. Без циља нико пе дела. По околностима ире радње, у току радње и после радње судија ће иматп да види њезнн правни циљ. Ако он не бн бпо у стању да на Фактима заенује своје уверење да нада, да последица која неће наступити није билаглавни мотив радње, онда ваља применити нравило 111 с1и1но рго гео. Од судије се иска велика савесиост, умешност п духовна довитљивост. Природа је. међутим, стварнс таква, да се никаквом законском одредбом не може дати једно објективно мерило кога би се судија имао безусловно држати. III. Бвентуални долус је граиична међа између умпшљаја и нехата, с тога што

је он крајња међа простирања нашега хотења. Битна разлика између умишљаја и нехата, јесте егзистенција или неегзистенција воље код виновника да последицу оствари. А иод последицом, то стално треба имати на уму, разуме се окуп свију битних обележја једнога крпвичнога дела. Обе Формуле личне кривице, и (1о1ин и си1ра, као извесна психичка стања, имају са моралног гледишта разноврсне мотиве за свој ностанак. Отуда их и по моралним мотивима можемо разликовати. С правом или без права, тек правни се иоредак, или његове наредбе и забране, сматрају као израз општих, заједничких интереса. Онај ко вређа ирописе правнога поретка, вређа опште заједничке интересе. Он хоће да свој сопствени, лични интерес уздигне изнад општих интереса. Са моралне стране њему се може пребацити егоизам. Али егоистички дела само оиај који вољно и свесно истиче лични интерес изнад општег. Отуда се егоизмом може прекорети само умишљено делање. Оно пак што нехат карактерише, тојелакомисленост делања. Ту виновник предузима радње небрижљиво, неопрезно, те због тога вређа правна добра и сасвим заслужује да му друштво казном стави до зАања да то није допуштено. Ове моралне елементе можемо наћи и при разликовању евентуалног долуса и свесне кулпе. Њима је психички заједничко то што се у оба случаја предвиђа могућност наступања последице. Разликовање пак настаје у мотивима са којих се предузело делање. Код евентуалног долуса вииовник је желео да оствари оно што му налаже његов интерес. Ако то не би учинио, претрпео би једно зло. Он види да ће, ако свој интерес оствари, повредити иравни поредак. То он неће, јер сматра повреду правног поретка такође за зло. Али он има да бира између два зла, и по своме сватању избере мање: он хоће да задовољи своје интересе па ма повредио правни поредак. Ради личнога он гази општи интерес. Основни мотив његовога делања јесте егоизам. Код свесног нехата је другојачије. Виновник никако неће повреду правног поретка. Кад би знао да ће та повреда извесно наступити, он би одустао од сваке акције. Он диже општи интерес изнад свога личнога. Па зашто га онда предвиђање носледице не одврати од акције ? Не може, с тога што се он нада да ће последицу отклонити, те тако ипак, не вређајући општи, задовољити свој лични интерес. Та нада је, међутим, лажна. Да је био мало обазривији он би то увидео. Корен је тој нади у његовој лакомислености, у недовољној и неозбиљној процени каузалног тока радње. Ми смо сад у стању да дамо једну скалу личне вииости: она почиње највишим степеном воље, па се завршује недовољношћу у поступању. Умишљај постоји: 1.) кад се противправна последица желела и њој се преко радње директно тежило; 2.) кад је противправна последица коју и не бисмо желели, нераздвојно нужно везана за последицу коју желимо и остварујемо; 3.) кад рав-

нодушиу последицу предвиђамо оамо као могућну: и 4.) кад нежељену последицу предвиђамо као могућну, али намје она ипак милија од незадовољења наших интереса. Довде траје воља, па довде и умишљај. Надаље настаје нехат. Нехат обухвата оне последице које је виновник остварио са своје лакомислености. 1.) код несвесног нехата је лакомисленост у томе што он у опште није нн мислио на какву противправну последицу своје радње; и 2.) код свесног нехата, у томе што га је једна безразложна, неоснована, нада да последица неће наступитн павела да радњу предузме (Шрре1, Уогзабг 511.). Преко граница лакомисленооти и противдужносно непажње настула случајно некажњиво делање. Тамо се виновник ничим не може прекоретн, јер је радио и еавесно и пажљиво. Отуда он не може бити крпв што је последица ипак настулила. ТРЕЂИ ДВО Нехат. I. Човек може бити кажњен само за ону кривичноправну последицу свога делања за коју је крив. А суштина криваце јеоте у каузалноме односу човечпјег хотења према последици. Нехат од умишљаја одликује тиме што се код нехата наступела крпвичноиравна последица неће, док се код умишљаја она хоће. По општем схватању науке и позитивног законодавства, редовно и по правилу казни се само умишљено делање, јер се код умишљаја последица хоће и свесно се дела на њезиноме остварењу. Мора се овде истаћи питање: па зашто се у тој мислп није остало доследно до краја? Зашто у опште да се човек кажњава за последицу која није производ његове воље, коју он чак неће. Код нехата виновник последицу неће. Да је знао да ће кривичноправна последица наступити, он не би радњу у опште предузимао. Зашто га онда за ту последицу казниги? Зашто у опште нехат сматрати као облик виности, личне кривице ? Доцније ће се видети да се и код нехата може говорити о личној кривици виновннковој. Али баш и кад тога не бп било, постоји једна социјална потреба која оправдава појам нехата у кривичноме нраву. У току културнога 'развића друштвени живот бива све компликованији. Све се више уткива појединац у појединца и народ у народ, тако да већ данас апсолутно није могућан ни изолован жнвот једнога човека, ни изоловани живот једне нације. Човечанство постаје једна велика компликована машина за чији је нормалан рад све више потребно да сваки поједини део њен буде исправан и на своме месту! Културни су напредци првенствено технички напретци. Технички оу напретци пак у томе што човек савлађује природне силе, конденује на једно место њихове огромне количине, стиче тиме исполиноке снаге и оспособљава се за тековину и за један далеко виши и задовољнији живот. Велика производња ма-