Полицијски гласник

СТРАНА 1 08. шинама, железнички саобраћај сувим, поморски саобраћај, трамвајски и аутомобилски саобраћај, телеграФске и телеФонске всзе, и многобројпе друге направе, у којима се огледа прогрес човечанства, могле су се створити једино благодареКи томе што је човек успео да вештим комбинацијама скупи на једно место и стави себи на расположење огромне природне снаге. Кад се са њима добро рукује. те потајне силе мирне су и доносе бесконачно благо човсчанству. Али пусте ли се у погрешан колосек, у њима се разбукти природна дивљина. постају ужасне и иза себе остављају саму пустош. Пропзводња добара и саобраћај који је нужан ради њихове размене и ради угодности човечијег живота, добија све вшне и впше колективно обележје. Ироизводња све више добија облик Фабричке производње, у којој је израђен еспап производ рада једне читаве групе радника. који су различно у његовоме стварању деловали. Али баш и да није тај случај, Фабрнчка се производња одликује скупљањем маса Људи, и употребом техничких направа за рад машина. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Живно ТопаловиЂ.

П0УЧН0 - ЗАБАВНИ ДЕО СЛИКЕ ИЗ КОСАНИЦЕ

„СЛОБОДЊАК" Имао сам да прегледам све карауле на граници, јер је раније и њено чување пр.ипадало пограничним полицијским властима. Тај посао није био ни пријатан ни лак, јер је пут, са прекидима, трајао скоро три четири дана, пошто је дужина среза од „Каоног Луга к , као граничне тачке округа топличког и крушевачког, па до »Секираче« према округу врањском, износнла преко стотине километара. Да бих овај посао свршио што пре, ја сам још дан раније био на полазној тачци. Заморен од пута, ја сам још у први сумрак легао да спавам, како бих сутра рано бно на ногама. Дебели слојеви набацаног папрата и једно ћебе, чинили су ностељу под вејњаком, који беше до карауле. Без обзира на ову промену у угодностима, ја сам заспао као заклан. Око три сата ноћу пробудило ме је ћућорење мојих пандура и буљубаше, који се договараху да ли да ме буде или не. Како беху већ јунски дани, то у ово доба беше већ скоро видно. Управо био је онај размак између ноћи и дана, кад већ трне месечева светлост пред светлошћу сунца, које се још не види, али се осећа његова близина.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСПИК Ваљало је устајати, и ја им олакшах бригу око мога буђења тиме, што рекох да спремају коње. За пб сата ми смо већ кренули границом, која иде вододелницом лапскнх и топличких сливова. Видокруг је био величанствен. Лево су се иизали испрекидани огранци »Копаоника", а десно, докле ако допире, пружале су се талаоасте равии, губећи се опамо око »Подујева", где се и хоризонат завршује. По тој ширини поређала су се села разппх имена, донекле чисто српска, а што се више блнжи „Преполцу", скоро више насељена арнаутским мухаџирима (исељенпцима). Налазећи се овако, н ако на подаљем домаку дКосова", ја сам се и без своје воље враћао у далеку нашу прошлост. Историјски догађаји низади су се један за другим у мојој памети, и гледајући десно турске карауле и војнике, мени је бпло тешко удуши. тако тешко, да ми се у грлу губила свака реч, а расположење ломило између нлача и мржње... И ако је о моме путу био извештен командант турске граничие носаде, и ако се могло веровати, да је он учинио са своје стране све што треба за безбедиост од Арнаута, ипак ми пратња, која се повећаваше са по једним буљубашом од св.аке карауле, саветова, да једно место пређемо чисто иашом страном и што дубље, јер је, рекоше, то област, где више вреди пријатељство познатог качака (одметника) »Суљ-Љуша", него сва обећања турских власти. Око пет сати по подне примицали смо се караули „Тачевац". На једној раскрсници, која одвајаше путове за караулу и село, једап нам човек рече, да је у селу срески чиновнпк, јер је, вели, нрошле ноћи заклан једап човек. Како сам се и иначе носио намером да ту ноћим, ја окренем селу, остављајући да сутра прегледам караулу и упутим се кући погинулог. Мој колега, писар, већ је био завршио увиђај, те смо сада заједно разбирали где се може коначити. При вечери, која беше на брзо зготовљена у кући једнога од бољих домаћина у селу, ја сазнадох од колеге, да је заклани био један угледан човек н доброг имућног стања, јер је из Турске пребегао овамо са целим својим малом пре, него што су мухаџири успели да га попљачкају. Имао је, рекоше, жену знатно млађу од себе а нероткињу, те се она загледала у неког бећара у селу, н пошто су га ноћас заклали, они пребегли у Турску. До тога закључка дошао је и мој колега, а то је било уверење н целога села. Управо то је било тако несумњиво, јер је комшилук виђао жену у вече са закланим, а сутра дан није било ни ње, ни онога бећара, са којим су њени одношаји били знани читавом селу. Узбуђен овим иеверством жено и днвљ>ачким убиством, јер је несретни муа^ заклан као брав, ја сам немирно провео

ВРОЈ 14. ноћ, и сутра продужио пут даље, остављајући свога колегу да ради што треба 110 ОВОМ0. После два три месеца жена убијеног и њен драган вратили су се у село, налазећи, зар. да је власт заборавила на њихов злочнн, али су се преварили, јер су одмах похватани н Иохашнени. Као нгго рекох, све је казивало да оу онн извршили злочин, и поред свега њиховог одрпцања опи су осуђени на робију. Како јс судском пресудом задовољена правда, то се и о овоме догађају није внше ни говорило; њега једва ако су се сећали рођаци убијеног, којп су дошлп до приличног пмања, п они који су билп интересованн судбином осуђених. По судбинн снију осталих чиновнпка и ја сам прсмештен пз овога среза, н отншао у други крај Србије, те се и сам нисам внше сећао овога убиства.... Пролазпли су данп п годппе; ја сам у својој чииовничкој каријерп прслетао с једпога на други крај Србпје, докле се једнога дана не на1)ОХ у ј^дноме месту као пбмоћник начелства. Поред других обичаја, ту сам затекао п тај, да су осуђепицн казнсног завода, они што су их звали, »слободиацима," вршили дужност послуге при канцеларијама па и код чиновнпчких кућа. Још првога дана мени се нријави један од њих, и рече како ме он иознаје још као писара из »Косаннце." Био је необично вредан н чист. Ко зна какви су појмови о чистоћи код оних, што беже од тешких тежачких послова и иду у пандуре, он ће ми веровати да сам се радоиао што се нашао овај човек, јер је моја канцеларија мирисала на чистоћу. То ме је определило, те сам необично пазио овога „слободњака" Павла, па. му поред бакшиша, чинио н многе друге олакшице. Ишло је то тако месеЦпма, и ПаВле ннје давао никаква повода за прекор. Али једне ноћи мене нробуди жандарм и рече, како је „слободњак" Павле нађен у једној од забаченнх уЛица варошких у локви крвн и несвесном стању, и како је већ однесен у болницу. Мени би жао овога човека, јер је крнвица, због које је био осуђеп, била од оних, које се могу догодити сваком млађем човеку, па сам га убрајао иначе у добре људе, и зато одмах одем у болницу. Дотле је лекар већ био учинио своје, и Павле је долазио себи. Кад се већ беше прибрао толико, да може распознавати људе, па виде мене у близини, он ми очима даде знак да приђем ближе. »Нећу ти, шапуташе он, говорити господине о оеби. Што оам ноћас тражио, то сам и нашао, и, видим да сам на крају живота. Друго нешто имам да ти саопштим. Ја сам, продужаваше он, пре толико година заклао човека у Тачевцу и због тога су осуђени његова жена и њен љубавиик .