Полицијски гласник

СТРАНА 122.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15. и 16.

друго званије; чега ради и препоручучујемо, да Нам, пошто прејемнику Вашем, Мајору Јоваеу Германи дјела Ваша предате, у Крагујевац дођете". Јован Герман је био још и шеФ ђумручке управе и познати повереник Кнежев. Кнез је имао разлога што је на оообити начин њега увео сада и у полицију, те му је истога дана лисао ово писмо: »Желећи бољи поредак у Полицији Београдској завести. особито пак знаги •грагове којекакви бездјелника, који вражду међу отмјена лица, ово преношењем којекакви лажи, ово подметањем пасквила, подпаљују, нашли смо за добро, Вас опредјелити, да се управленија ове струке у Веограду прихватите: „Вручавајући Вам ово важно званије препоручујемо: „1. Да послове Нолиције Београдске надгледавате и мотрите, да је она по имајућим прописима точно свршује; »2. Да сами собом свим могућим средствима изтражујете право мислење Веограђана, и у истоме мјесту обитавајући странаца о Нами и о Нашем правигелству; „3. Да свагда дознати старате се, шта се ио граници цесарској чини и говори; и »4. Да Нам о свему преднаведеному сваки 15 дана по једанпут ранортирате. Но ако би се што особито догодило, од чега би, ако се одма Нами не јави, могла штета каква произаћи, то да нам ствар такову одма јавите; »5. Обдержаније мира и јавног поредка најглавнији су предмети струке полицајне; зато ћете све оно што би докучеиију ове цјели на путу стајало уклањати, и оно чинити како би се цјел ова лакше докучила. На који конац „6. Дозвољавамо Вам, да на то и на горње под ј\5 2. и 3. описане потребе према обстојателству трошкове чинити можете, које ћемо Вам свагда признавати, тим више, ако се увјеримо, да је нисте узалуд чинили. »Но да не би ово опредјеленије Ваше у очи падало, него да би се держало као да смо Вас због вознамјереног поставленија Трговачког Суда послали, препоручујемо, да по доласку Вашем у Веоград, све кметове и отмјеније трговце призовете и у договору с њима план сочините и нами на осмотреније поднесете, како ће Суд тај имати постојати, и која лица би мислили, да би за Членове овог Суда еиособни били«. Да би се ово заметање трага до краја извело, Кнез је и Београдској Полицији истога дана писао: »Увјеривши се о потреби заведенија Трговачког Суда у Београду, нашли смо за добро Нашега мајора Јована Германи у Београд послати, да у договору са отмјеним трговцима тамошњим план састави како би тај суд имао постојати, и кога би он за члана истога суда за способна держао. Поред ове дужности његове наложили смо му, да се управленија Београдс.ке Полиције прими до даљега Иашег расположенија. Ио чему и препоручујемо Нашој Полицији Београд-

ској, да се од сад у свима својим дјелама и њему, Мајору Гермали, относи, и од њега у свему, о чему ле би како ће поступати наставленија имала упутствованија иште. Он сам пак относиће се непосредствено Нами®. Јован Герман је већ 12. октобра могао из Београда писати Кнезу да је сву дужност шеФа полиције примио и да је рад отпочео. Трговци су се београдски необично —вели— обрадовали, сазнавши да ће се за њих установити засебан суд Ранији управник полиције каиетан Бојанић већ је на путу у Крагујевац. После четири дана —• 16 октобра Гермаи је о појединсстима могао Кнезу и више писати. Да би се маскирање праве задаће Германове и даље продужило, он је — како јавља Кнезу у томе писму — поставио »у одсуству директора полиције" за вршиоца ове дужности Хаџи - Брзака (?), који му је дао реч да ће га у свему слушати. Герман је — то се доцније могло утврдити — у својим ранортима о другим пословима био врло хвалисав, па је зато могао и у овој прилици писати: »За ово неколико дана доста сам које што уредио и надам се у иапредак да ће све уредно ићи, овдашњи житељи вооиште су задовољни у свачему од стране управленија и никакво незадовољство приметити с.е не може, једино само што трговина им (је) у рђавом стању, него то је готово засад свуда тако, зато ваља им трпити, неће ли Бог и боље дати к . Важније је ово: »За Пасквилу управо наћи лисам могао које нисао, него од различити прилика већ могу казати да је од онога на кога и ваша свјетлост сумња; а има доста сумње и на мога комшију законодавца«. На кога је то Кнез Милош сумњао •— не можемо сада казати; онај пак »комшија законодавац" главом је Јован Хаџић (с књижевним именом Милош Светић), који је тада већ био у Београду ради израде Грађанскога Законика за Кнежевину Србију. Хаџић се у све и у свашта мешао, сплеткарио је и давао је себи важности у дружењу с конзулима туђих сила. Германова сумња није у опште узевши, неоснована. Хаџића је и Кнез Милош морао внше пута оштро опомињати да гледа само послове за које је дозван и плаћен а да се спеткарења остави. 0 овој је пашквили Герман — како се впди из овога писма — разговарао и са турским пашом у граду, који је такођер имао своју полицију. И паши је —вели — било криво што се то тако десило, али је рекао: Да сам ја место »Милошбега, не би кабулио истражити да изнађем ко је то учинио, и сасвим би се невешт показивао, јер доиста то није од паметна човека учињено него сигурно од каквога чаикума«. Герман је био неколико пута и код енглескога конзула Хоџеса, али се из писма не види шта је говорено о пашквили. Место тога је било речи о политичким иностраним приликама — али то

не долази у оквир овога прилога Историји Београдске Нолиције. II Отров за Кнеза. Није много прошло па је у Веоградској Полицији настао опет нормални ток. На челу је полиције опет био Цветко Рајовић, вешт и окретан, савршено неуморан и Кнезу Милошу необично одан. Све што се данас може у актима онога доба читати о овоме човеку потврђује ову оцену. Рајовић се, значи, вратио с одсуства и место директорово није требало више »привремено заступати«. Па ипак је и Рајовић одмах за овим што је раније изложено имао једну не малу непријатност —■ опет у вези с именом инглескога конзула Хоџеса. Ствар је у овоме. Декембра 4. исте, 1838. године послао је Цветко Рајовић Кнезу у Крагујевац рапорт, који је такођер изазвао малу узбуну. У томе рапорту директор Београдске Полиције или како се сад ненадно назива „Началник вароши Београда" јавл.а Кнезу како је генерални конзул велико-британски Хоџес из београдске апотеке узео пола лота оловнога шећера — »блајцукера" — и како полиција сумња у чисте намере конзулове. Шта је јол1 Рајовић писао не знамо, јер његова писма нема сачуванога. Место њега имамо Кнежев одговор од 9. декембра. Изгледа да се Рајовић бојао да се тиме не отрује Кнез Милош, те га чини пажљивим. Али даљи развој догађаја и остале појединости сазнајемо из Кнежева писма. „Извјестије ово — вели Кнез — Ми смо за нас задржали, не хотевши ником ништа о том спомињати док не видимо, оће ли се сумња та потврдити. Но мало за тим ето ти Куниберта (Кнежева лекара) с плачевном жалбом говорећи, да је у Совјету чуо, да се о њему сумња, да је он неки отров од Хоџеса са ообом у вину неком донео с намјером Нами дати га, молећи, да ствар ову узмемо у расужденије, и отбранимо га от такови злоковарни умишленија, заклињући се да му таково што ни ла сну пало није, и да се нада, да је толикогодишњом својом службом довољно вјерности и привржености према нами показао, да Нам оваким гадним доношенијама вјеровати не треба. На оваку жалбу његову обећали смо му, да ћемо ствар извидити, и успокојили га колико смо могли. Но међу тим ето ти Нам н из Совјета абера о истој ствари. Чувшн све то, весма Нам је неповољно, што се такова извјестија и мимо Пас шаљу, и толиком неспокојству повод даје. »Узевпш целу ствар у расужденије и сообштивши ствар ту Докторима овдашњима да нас извјесте о својству Блајцукера, који су нам казали да се Блајцукер употребљује противу Рематисмуса, јехтике и јошт неких болести, а и да се у покварено вино меће ради поправке, но ово последње да је забрањено; даље, узевши извнњеније Кунибертово у расужденије, и знајући, да Нам никакови ствари давао није, по којима би се могла мисао