Полицијски гласник

ВРОЈ 15. и 16.

овако дођем одмах у 1з|)исел н отрчим у »Турску каФану* и први које сам видео били су »ОФицири« « којима сам путовао. Они ме дочекаше еа чуђењем, и погађајући по причању о мојим путовањима да моје стање није баш сјајно, иредложише ми чин погпоручника ловачке коњице, без сумње што сам имао војничку капу на глави. Тако корисно наименовање није било за одбијање, те ме »уписаше® одмах. Кад сам им рекао да ми је Русо лажно име, потпуковник ми рече да узмем које ми се учини боље, али ја сам задржао Русо, под којим ми дадоше не диплому, него путну исправу потпоручника шестогловачког ескадрона, који са коњем путује и има право на стан и храну. Тако сам уписан у ову летеИу војскц састављену из оФицира без диплома, без трупе, који су снабдевени лажним положајима п лажним путним исправама у толико лакше варали ратне комесаре у колико јебило-мање реда у војној админиотрацији. Пролазећи кроз ниске, земље добијали смо свуда наше „следовање", а нико ништа не примети, међутим, легеКа војска била је тад састављена из најмање 2000 скитница, који су живели као рибе у води. Било је смешно како су се, чим прилике дозволе, давала брзо унапређења, а то је било врло корисно пошто већи чин има и већу „порцију". Натај начин сам постао хусарски капетап, а један од мојих другова поста командант батаљона. Али мене је већ бунило кад ДоФреј, наш потпуковник, поста бригадни генерал, јер је истина, да је тешко прикривати лажност тако знагног чина о чијем је кретању велико интересовање. Дошав у Брисел добили смо објаве где ћемо одсести; мене послаше код једне богате удовице, баронице X. Она ме прими као што су у ово доба примани Французи у Брислу, а то ће рсћи раширених руку. Врло лепу собу наместише за мене и домаћица задивљена мојом скромношћу рече ми да, ако ми се њено друштво доиада, ручаваћемо заједно. Вило је немогућно на њено љубазно позивање не приотати и још истог дана морао сам ручати са том и са још три старије даме, од којих домаћица беше најмлађа. тек у педесетој. Оне све беху очаране умиљатим понашањем хусарског капетана. У Паризу би се рекло да сам неотесан, али у Врислу сам био савршен. Бароннца ми је толико угађала да ми је то падало у очи. Да бих ручао са мојим »генералом«, коме нисам могао одбити позиве, морао сам одсуствовати неколико пута, те је бароница наваљивала да га са свима друговима доведем. Испрва сам се бојао да их доведем, јер она познаје свет и могла би срести некога који би нам покварио све планове, али је опа наваљивала пошто пото, те је замолим да господип „генерал", који мора да чува свој инкогиито, буде примљен у ужем кругу. И он дође: бароница га посади до себе и указиваше му сваку пажњу; говорила му је дуго шапућући да сам се ја осећао незгодно. Да би их раздвојио помислио сам да изазовем »генерала« да пева штогод уз пратњу кла-

вира, а знао сам да је оп неспособаи да отпева ма и једну ноту. Моја стратегија успе само упола; потпуковник (нови)видећп како наваљујемо на генерала понуди се сам да га замени и седе за клавир и иоче певати неки комад прилично лепо. Ово бескрајно вече сврши се најзад те се разиђосмо. Ја оам у глави нмао само планове да се осветим противнику који је хтео да ми отме, нећу да кажем љубав, него негу бароничину. Сав занет овим мислима чнм сам устао одем »генералу к , који се доста изненади кад ме виде. „Знаш ли ти, рече ми он и не дајући ми да почнем, знаш ли ти, мој иријатељу, да је бароница«... — Ко вам говори о бароници ? прекинем ја оштро. Није овде питање ни шта она јесте ни шта није. — У толико горе, каже оп, да ми ти ниси говорио о њој ја не бих ништа ни знао«. И продужујући тако да ме изазива он заврши говорећи ми да је са бароницом разговарао само о мени и да је толико успео, вели, да верује да је готова да се за мене —• уда. Помислио сам: да ли је, Боже, паметан! Једна тако позната жена од најбогатијих да се уда за једнога пробисвета, коме она ннје знала ни Фамилију, ни претке. ни имање! Не знам има ли што невероватније! И да ли је наметно да улазим у једну превару која би се кад те тад открила и упропастила би ме, у толпко пре што сам ја био прописно венчан у Арасу? Ове примедбе и још друге, које ми изазиваше осећај гриже савести кад бих преварио 'једну добру жену која ме обасипаше доброчинствима, нису зауставиле ни за тренутак мога »геиерала«. Ево шта он рече: »Све то што ти говориш лепо је и ја се потпуно слажем с тобом, али следујући тој мојој природно.ј наклоности ка врлини ја сам остао са 10000 динара ренте и не видим разлога толико овде бити обазрив. Шта тражи бароница? Тражи мужа који јој се допада. Ниси ли ти тај муж? Немаш ли ти већ свако призрење према њој и не сматраш ли је ти као некога који нам је користан и на кога се ми нисмо могли никад пожалити ? Причаш ми о неједнакости имања; она не гледа на то. Да би могао бити њен теби Фали само једна ствар — титула ја ћу ти то дати Да, ја ћу ти дати.... Ти ме гледаш са разогаченим очима, али послушај ме, пе приморавај ме да понављам све Ти треба да познајеш некога племића. из твог краја, твојих годииа и ти си тај племић, чији су родитељи емигрирали и сад су у Хамбургу, а ти си се вратио у Француску да би купио један део очеве куће, одакле си имао дићи један ћуп са новцем сакривен под патосом у салону, и који твој отац, у журби дз избегне гоњење, није могао понети. Кад си се вратио у земљу прерушен као коњар ти си оптужеп од човека, који ти је требао у предузећу помагати, и ти си гоњен од републиканаца. и било је готово да дођеш на гилотину кад сам те ја нашао на друму полу мртва од умора и глади, и као стари иријатељ твоје куће израдио сам ти диплому хусарског официра под именом Руео док се не укаже

прилика да можеш отићи родитељима у . Хамбург Бароница то већ све зна... • да, све.... сем твог имена, које јој нисам казао под изговором поверљивости, али у ствари што нисам знао оно име које ћ^пт ти узети; то сам оставио теби самом. »Тако је та ствар свршена, ти си племић и немаш се шта отимати. Не говори ми о твојој бившој жени, ти си се у Арасу женио под именом Видок а у Врислу жениш се под именом граФа В... Слушај ме добро, наш је посао до сад ишао лепо, али се то може за час изменити, већ смо орели неколико ратних комесара, који су били љубопитљиви п можемо срести неког који ће нам пресећи уживање и послати нас у Малу Марину 1 ), у Тулон... Ти разумеш... Доста! Оно што ти се као најбоље може десити ' то је да се вратиш у стари пук под ризиком да будеш стрељан као војни бегунац... а зкенећи се ти осигураваш себи један леп живот у могућност да користиш и твојим друговима... И пошто смо повели реч о томе погодимо се одмах: та жена има сто хиљада Форината прихода, ми смо тројица, ти ћеш нам дати свакоме по хиљаду талира пенсије, коју ћеш нам исплатити унапред и ја ћу још тражити тридесет хиљада динара да исплатим сина једног пекара. Ја сам био већ готов; неприлике у којима сам се налазио и које ми в генерал 11 тако очито представи, савладаше моје одупирање, које, истину да кажем и не беше тако упорно. Пристао сам на све и вратимо се бароници и гроФ В.... паде пред њеие ноге и представа одпоче... Вило је за неверовање како сам добро био схватио своју улогу, и ја сам се изненадио, лагао сам сам себе, као што се често дешава варалицама. Варопица беше очарана изразима и осећањима који ми падаше на памет, а »генерал" је триумФовао због мојих успеха; сви смо били задовољни. Отимао ми се покаткад који израз који је подсећао на каФану, али „генерал« објасни бароници да су политички немири просто упропастили моје фино васпитање и она се задовољи тим. Седосмо за сто. Ручак се сврши дивно. При вину бароница ми шану на ухо: »знам, мој драги, да су ваше имање узелп Јакобиици, а међутим ваши родитељи у Хамбургу могу бити у неприлици. Учините ми задовољство пошљите им упутницом три хиљаде Форината, које ће вам мој благајник дати сутра изјутра«. Почео сам био захваљивати, али ме она прекиде и диже се те оде у салон. Уграбим ову прилику да кажем „генералу" шта имам да примим. „Еј, глупаче ниједан, ти ћеш мени да кажеш ! па ја сам казао бароницн да твојп родител.и може бити немају пара... за сад твоји роднтељи... ми смо.. наше је имање на измаку, а покушати неигто друго ради „зараде" значило би ризиковати намерно и без узрока нашу главну ствар... Ја сам измислио упутницу... у исто доба добацио сам бароници да и теби треба мало пара на репрезентацију пре брака и она је

х ) Војнички затвор. Пр.