Полицијски гласник

СТРАНА 116.

ИОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15. и 16.

реФлекс части, т. зв. спољна част, дакле не нешто од ње по садржини различно. Према томе погрешно је навести као објекат и част и углед. већ или једно или друго, а раније је било говора о томе шта је у стиари објекат клевете. .V § 186 немачког к. з. захтева се за клевету, да се против неког износи или проноси чињеница, »која истог може изложити презрењу или га у јавном мњењу унизити«. Први део (,,презрењу 1< ) се односи на чињенице, које су у противности са захтевима моралности, на неморалне чињенице дакле, а други на чињенице, које су у противности с другом којом врстом части 1 ).. Овако се исто изражава и § 331 аустријског Пројекта Казненог Законика. Чл. 105 швајцарског Пројекта захтева изношење или проношење »тешких моралних преступа или чињеница, које могу шкодити добром гласу". Наш пројекат (§219) се изражава као и Зак. о Штампи (част и углед) те чини исту грешку. Клевета је као и увреда кривично дело угрожавања, а не повреде. Довољно је аистрактно угрожавање, т. ј. треба да је радња у питању у оиште подобна да повреди част, а не и то, да је у конкрегном случају била за то нодобна 2 ). Част не би била потпуно заштићена, кад би се за-^ хтевало, да је оиа била још и повређена. Пробисвет, који оговара једну опште уважену личност, тиме је могао само угрозити њену част, али је не може повредити; уважење, које ужива ова личност, не може се тиме смањити. Сем тога би захтевање, да је част повређена, приморало судове, да у сваком конкретном случају ово испитују, а то је испитивање готово немогуће. Из изражавања нашег К. 3. изашло би међутим, као да је клевета кривично дело повреде. У § 210 вели се на име: »која овога мрзости или нрезрењу публике излажу или поверење нарушавају к , а не: »која овога мрзости или презрењу публике могу изложити или поверење... нарушити«. Исто се овако у овом погледу изражава 3. о Шт. У чл. 22. вели се: »којим се вређа њена част и худи њеном угледу«. 3. о Шт. исто се овако изражава у чл. 22. и за увреду (»када се иогрдним или неприотојним изразима вређа част неке личности...*), док се у § 213. К. 3. не вели о овоме ништа. Но пошто је оудији немогуће да утврди, да ли је част у ствари повређена била или не, то је с практичног гледишта сасвим равнодушиб, да ли се увреда и клевета требају сматрати као кривична дела повреде или угрожавања. § IV. Излагање презрењу „публике". У § 210. се захтева за клевету изношење или проношење извесног дела против некога, које овога може изложити презрењу »кублике«. Другим речима за клевету је меродавно схватање публике, да ли неко дело може изложити презрењу свог извршиоца или пе, а не схватање

') Уп. Ргапћ § 186 г 2. — У § 187 ( <( Уегћитдип^:®) изрично ое помињу и чињениде, (| које могу кредит угрозити 8 . 2 ) Уп. Ргапћ 14. АБзећп. I.

еамог оног, против којег се дело износи или проноси, или ког другог лица. Као нредставник схватања лублике има се сматрати наравно суд, т. ј. он има да утврди, да ли је дело такво да може изложити презрењу публике. Под „цубликом" се има разумети скуп већег броја лица, међу којима постоји извесна заједница у гледиштима, и с којима је у том погледу везан и онај, против кога је изношење или проношење управљено '). Тако то могу бити чланови истог позива, н. пр. проФесори, судије. бравари и т. д., становници иотог места и т. д. Но наравно сопаепзиз отшит није потребан, т. ј. није потребно, да су сви сагласни у томе, да се ово или оно дело има сматрати као дело, које свог извргпиоца може изложити мржњи или ирезрењу нублике. Могуће је неслагање између публике и закона у схватању, да ли једно дело може изложити презрењу свог извршиоца. На име може иублика сматрати извесну радњу као неморалну, док је она законом наложена. То је случај н. пр. с одбијањем позива на двобој у Пемачкој, с иријавом политичких криваца, У случају таквог сукоба мора се наравно дати превага законском схватању 2 ). У чл. 22. зак. о шт. се не вели о овоме ништа, али се по себи разуме, да је и према њему меродавно схватање иублике. ^ (паставиће се) ОТИСЦИ ПРСТИЈУ КАО СУДСКИ ДОШ Д-р Едмон Докар

Употреба иаучних метода у полицијским и судским истрагама осваја све више и више практични терен, бар у варошима у којима постоје полицијско-технички лабораторијуми. Захваљујући радницима на овом пољу: Рајсу у Лозани, Стокису у Лијежу. Бертилону у Паризу, Левензону у Верлину, Бекеру у Дрезди, Олорицу у Мадриду, Отоленгиу у Риму, Деу у Христијанији, Винду у Бечу, Хенриу у Лондону и Вучетићу у Буенос-Аиресу, данас судови врло често регаавају о кривичној одговорности окривљеног само на основу доказа, које им пружају полицијски вештаци. Међу овим доказима, опет најчешће је и најпрактичније идентификовање окривљених помоћу отисака прстију руку, окривљеним на месту извршеног злочина приликом увиђаја. Али, да би ови драгоцени трагови могли бити искоришћени, мора цео полицијски персонал бити упознат са њиховом вредношћу и употребом. Изнећемо, у току даљег излагања, на који се начин практикују ова истраживања у Лијону, и доказати, са три скорашња примера, какви се одлични резултати могу добити помоћу добре организације. 0 сваком извршеном злочину у Лијоиу, а поглавито о крађама извршеним

') Уп. СНзћаизеп § 186, 4, Ргапћ § 186 I 2, Иертапп 231, И11еп1ћа1 394. 2 ) Уп. Ргапћ, § 186 I 2.

номоћу обијања и разваљивања, извештава се телеФоном и његово антропометријско одељење, чијн чиновници излазе одмах на место извршеног злочина, снабдевени свима потребним предметима за испитивање, откривање и преношење трагова, нарочито отисака прстију. Ако се ови отисци открију на предметима који се могу преносити, ови Се одмах мећу у нарочите апарате — изолаторе да би со отисци, који су на њима, сачували од квара или потпуног уништења. У противном, т. ј. ако се ови предмети не могу преносити, откривени иредмети фиксирају се и ФотограФишу на лицу места. Да би се нађени отисци могли употребити за идентификовање, треба их иретходно обојити и Фотографски увеличати бар за осам иута од природне величине. У пракси се обично јављају ове три врсте идентиФиковања помоћу отисака прстију: Једналичност окривљена је, било због тога што је ви^ена на месту извршеног злочина, било што су код ње иађене покрадене ствари и т. п. Упоређење и идентиФиковање њених отисака са отисцима нађеним на месту извршеног злочина, у у овом случају допуњује оптужбу са једним доказом више, који над осталим доказима — нретпоставкама и сведоџбама — има то преимућство што је неоспорим и сиособан за математичке демонстрације. У пракси су врло ретки случајеви да истражна власт нема других основа за кривицу извесног лица до обавештења свога потказивача. Ми мислимо — а овако исто мисле, држимо и сви остали који се баве практичном применом полицијске технике — да би било глупо не користити се потказивачима. Ма колико изгледала незгодна, употреба њихова остаје увек животна потреба у борби нротив злочина, и научне методе не могу је никад заменити. Напротив, дактилоеконија и остале техничке методе имају нарочито за циљ и резултат да контролишу обавештења потказивача, н да на овај начип одвајају од њих оно што је непоуздано. Отисци прстију, шта више, допуштају, да се сакрију потказивачн, т. ј. да се у појединим случајевима не изводе пред суд као сведоци, и на овај начин комнромитују, излажу освети и за у будуће онемогућавају. Потказивачи на овај начин остају у сенци, пошто се у актима окривљеног налази вештачење отисака њихових прстију. Трећи случај, најинтересантнији али у исто доба и најређи, јесте онај у коме се отисци, нађени на месту извршеног злочина, упоређују са отисцима у колекцији антропометријског одељења у циљу проналаска кривца. Познат је и чувен случај операције овог рода у ШеФеровом злочину, у коме је Бертиљон утврдио идентнтет убице упоређујући крваве отиске на чаши, која је нађена на месту извршеног злочина, са отисцима прстију веома богате колекције повратника париског одељења за идентиФикацију. Операције ове врсте у толико су, разуме се, лакше, у колико је на месту извршеног злочина нађено више разноврснијих и ја-