Полицијски гласник

БРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 133.

буде једно од битних обележја кривичнога дела. То је случај свуда где закон истиче ма меру као један од посебних согрогит с1еПс1л. Треба добро разликовати у таквоме случају намеру од умишљаја. Умишљај је сазнање и хотење спију обеленгја кривичнога дела; док је намера, која је и сама једно битно обележје, један много ужи појам: она је циљ, непосредни узрок због кога се дела. Намера, као обележје појединих кривичних дела, унета је у све стране казнене законике. У немачком се у таквпм случајевима вели 8 Аћ81сМ" (намера) — § 242., 263., или „ига ии« (да би) — § 7., 257., или „ги (1ет Х\уеск« (у циљу) — § 363. У мотивима за немачки грађански законик вели се: „У сагласности са казненим закопиком овај предлог назива умишљајем расположење воље уирављено на проилвођење једне последице; умишљено значи, дакле, то исто што и свесно и вољно. Предлог, пак, говори о намери, кад хоће да означи "циљ који се гкели.побтићи". Немачки царевпнски суд сматра на"меру као ужи, технички, појам који се не распростире на цело поље умитнљаја, већ само па један део. Он намеру сматра као циљ или крајњи циљ делања. Она долази м11о(!лсдице које су с.о желеле у којима се при радњи тежило. (Нјрре1, Уагва1г 533.). Лист, (ГЈвћгћивсћ 134.) вели овако: »Намера је престава оотварен.а жељене последице, која је определила вољу ; или, то је лсељена иоследица која се остварењем требала да постигне." Он не идентиФикује намеру са мотивом, као што чини Лист. Но и у немачкоме законику законода' вац није био строго консеквентаи. Има случајева, где је оп под иамером разумевао просто умишљај. Француски законик у том погледу стоји још горе. У њему се технички за умишљено делање вели уо1оп(;а1гетеп1. Али се поред тога уиотребљују још и изрази: а (1е8»е1п циљу), ауес соппајавепсе (са знањемј, 8С1еттеп! (знајући), тесћаттеп! (злобно), Ггаис1и1еи8етеп(; (варалачки, обмап.ујући). У тим изразима чешће се пута мисли не само на умишљај, већ и на намеру у ужем смислу. Наш казнени законик показује много више несређености и неразумевања ствари него страни законици, просто с тога што редактори нашега законика нису знали за подвајање умпшл^аја и намере кад су стране закоие преписивали. Разликовање намере и умишљаја пије учннила ни наша правна лигература, па и у правосуђу као да се довољна јаспа подвојеност не чини. Наш казнени законик је често узео намеру као битно обележје поједпних кривичних дела. Начпн изражавања законика у овим случајсвима није никако подједнак; Час се вели: „ко у памери", или »ко намерно«, час опет „ко у циљу к , час »ко . . . да би в као на пр. § 147., 149., 153., 225. а, 98., 289., 290., 292., 297., 302. а итд. У свима овим случајевима потребна је брижљива оцена смисла који је законодавац дао овој речи. Врло често законодавчева „намера" значи иобуду делања,

али често она не значи ништа друго до умишљај. Свако опште правило било би, дакле, погрешно. Само се за. поједини случај може решити питање да ли се тражи нимера или умишљај. Ако нрема законском тексту намера значи побуду делања, онда је она једно битно обележје кривичнога дела. На њу се мора распростирати виновникова свест, она мора бити истрагом и на главном претресу утврђења и доказана, па тек онда да се може рећи да је виновник го дело пзвршио. Ако ли пак у законском смислу »намера® значи само умишљено, намерно, делање, онда се она нарочито не пспитује, већ потпада под општа правила о умишљају. 111. ДеФинисање појма нехата зависи од тога како деФинишемо појам умишљаја. Али на овоме је пољу теорија преставе учинила концесије теорији воље. Она је иризнала да карактеристика нехата није непредвиђање већ нехотење последице. Отуда је о нехату мало контроверза и легална се деФиниција без икакве опасносги да поставити. Раније је речено које елементе она треба да обухвати. Живко ТопаловиЋ.

П0УНН0 - ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ. (НАСТАВАК) Волео сам Розину много и били смо стално заједно. Једног јутра, кад смо доручковали, учини ми се забринута и упитам је, те ми она после малог устезања признаде да је неспокојна због неких ситница, које дугује модискињи и кројачици. Понудио сам јој одмах моје услуге, али их она озбиљно одби, те нисам могао сазнати ни имена ових поверилаца. Други часни људи задовољили би се тим, али ја, нрави скитачки витез, нисам имао мира док ми Дивипа, собарица, не каза њихове адресе. Из улице Вивијани, где је становала Розина, која се називаше г-ђа Сен-Мишел, отишао сам прво код кројачице у улицу Клери. Када сам казао циљ мога доласка окупише ме љубазностима, као што је и ред у тим случајевима, и ноказаше ми рачун. Са запрепашћењем сам видео 1200 динара дуга; био сам далеко забасао да.би се могао вратити, и, платио сам. Код модискиње исти разговор и исти свршетак, дуг око сто динара. И то би било довољно да расхлади и најодважнијег човека, па ипак то није било последње. После неколико дана, ношто оам исплатио иовериоце, одведе ме да јој купим за две хиљаде дннара накита, па и на томе се није зауставила. Видео сам да ми се на очи новац измиче и кад сам срачунао нашао сам да сам за два месеца био потрошио скромну суму од скоро четрнаест хиљада динара. Ово ме натера да се о томе размислим, што је Розина одмах приметила. Она погоди одмах да су се моје Финансије исцрпле, а жене у овом погледу имају

једну моћ која их ретко вара. Није ми хтела одмах показати своју хладноћу, него се само више уздржавала, а кад сам јој са чу^ењем приметио она ми одговори љутито да је заузета неким својим стварима. Лепак је био намештен, али ја сам већ био довољно кажњен за мешање у њене ствари, да нисам хтео наићи и уздржим се саветујући Је са саучешћем да не губи стрпљење. Она због тога поста још више нерасположена и неколико дана прођоше у пућењу, па најзад прште тиква. После једне безначајне препирке она ми дрско рече: да не воли више да се препире а коме се не допада не мора је трпети. То она изговори, а ја сам се правио да не чујем, и нови поклони вратише ми за неколико дана њену н.ежност којом се више нисам требао да варам. Јер, познавајући колико може извући користи из моје заслепљености, она измисли ускоро да треба да плати неку меницу од две хиљаде динара, ииаче ће бити ухапшена. Розина у затвору! Ту помисао нисам могао издржати и био сам готов на све кад ми до1)в у руке једно писмо, које ми отвори очи. Оно је било од Розининог иријатеља срца из Версаја 1 ) где се беше склонио. Ова интересантна особа питаше »кад ће бити лутак без пара", да би ме могао заменити. Писмо сам примпо од вратара и потрчим неверници, али она беше изашла Бесан и помаман нисам се могао савладати него уђем у спаваћу собу и станем разбијати порцулане, огледала и друго. Дивина, собарица, која је ишла за мном, паде предамном на колена и стаде молити да престанем са разбијањем које ме може коштати скупо. Погледао сам је, размислио сам и наде ми на памет да она мора бити има право. Нападох је питањима и она, увек пријатна и добра, исприча ми цео живот њене господарке. Згодно је испричати то овде пошто се те ствари у Паризу догађају свакодневно. Кад ме је Розина нашла, била је већ два месеца без икога; видећи да имам, јер сам трошио добро, она смисли да се користи приликом, и њен љубавник, онај чије сам писмо добио у руке, беше пристао да станује у Версају док она не сврши са мојим иарама. Даље, за њенога љубавника сам хтео великодушно платити меницу, а и рачунн модискиње и кројачице беху тако исто лажни. Пребацивао сам себи за несмотреност и чудио сам се да нисам раиије приметио да ме глоби, а Дивина ми рече да је вратар без сумње њу известио да сам ја писмо добио и да она неће доћи. Ова се претпоставка обистини. Дознав за катаотрофу која је спречаваше да ми и последње перо из крила ишчупа, Розина је узела Фијакер и отишла у Версај да нађе, зна се кога. Ствари које беше оставила у стану нису вределе двомесечну кирију, коју је дуговала газди, који кад сам пошао наплати ми посуђе и огледало који су били осетили моју прву љутину. Тако јаким повредама беху начете моје поремећене Финансије. Хиљаду четири

') Окружна варош до Париза пр.