Полицијски гласник

11Р0.1 17.

ПОШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 135.

На против, за трајно лишење (усободе и.чн поткрада»>е. тужба се може подмћи тек онда, кад се дотично лице добави слободе, или ноткрадани сазна за само дело. Кад, дакле кривице из § 375. а кр. закона ни по природи својо.ј ни по начину извршења немају ни један од елемената који се траже за трајно и продужено кривично дело (§ § 70. и 75 кр. закона) онда и застарелост њихова ночиње тећи од дана кад је захватање први нут учињено. Касациони Суд у погледу ових кривица није доносио своју начелну одлуку. Према овоме, гледиште чачанског суда на ове кривце правилно је. II. Суд општине ресничке актом својим Бр. 656, пита: »У Члану 101. поменутог закона, стоји: иредседник општине, потпредседник и кметови, бирају се на три године, а по истеку тога рока одређује се нов избор. Ну у прелазном наређењу, у чл. 181 в. став иоследњи, стоји: Изабрани на овим општим изборима: председници, подпредседници, кметови и одборници, увешће 06 У дужност чим њихов избор снажан постане а избор Ке им важити за период 1910—1912 године. Тога дана председници, кметови и одборници. замеиици-одборници које овај закон када ступи у живот затече разрешиће се од дужности. Моли се уредништво за објашнење: да ли повлака између 1910 и 1911 те године стоји »до (< или »и 1( , дакле да ли ће избор бити 1912, у прву недељу пред Ваведење, или у 1913-тој години?« — На ово питање одговарамо: Према члановима: 77. 101. 102. и 122. закона о општинама, одборнпци, председници, потпредседници и кметови бирају се на три године, односно толико остају на својим положајима по дану избора/ Према томе и наређења чл. 174. и она из чл. 181 в. номенута закона, никако не могу говорити о календарским годинама него о периоДским. Натај начин, садашњим часницима изабраним у овој години, траје мандат до краја 1912 године а првн општи избори имају бити у прву недељу по Св. Сави 1913 године. Ако би се значај чл. 174. и 181 в. схватио друкчије, онда изборни период не би трајао три него само две године, а то би било противно јасним наређењима чл. 77. 101. 102 и 122 поменутог закона. III Суд ошптине костајничке, актом својим Бр. 791, пита : »Првостепени суд, полицпска власт и остале власти, траже од општинских судова, званичним путем, крштснице —• нзводе рођених и изводе умрлнх за поједин"а лица, а највише то чине отаратељске оудије ради образовам.а маса. - Суд овај, кад добијо акт таквог тражења, шаље акт дотичпом свештенику да пошл.е

трвжене нзводе; а овештеник кад добије наре^ење, ои то урадн н изводе шаље, алн па исте но лепп никакве таксе, ношто се то тражи званичним путем од виших властн. Како свештеници траже награду за издчте изводе, то се моли уредпиштво за што Скорије објашњење по овоме: Да ли треба на ове изводе лепнти таксу, и од кога треба иста да се наплати, т. ј. од задруге за тражено лице, или за масу од стараоца када се тражи званичним актом; и Да ли свештеници имају ираво на ма какву награду кад озо нзводе иопуњавају, кад се ово тражи званичним иутем ? — На ово питање одговарамо: По члаиу 5. тачке 7. закона о уре1)вњу свештеничког стања, свештеницн пемају право на паграду за издавањс извода из књига: рођених, вепчаних и умрлих, кад ове изводе, или извештаје о томе, траже. власти по званичној дужности. На те изводе свештеници нису дужии да леие никакву таксу, јер ако је ова, према природи посла, потребна, о томе ће водити бригу власти, које су пзводе и захтевале. За све изводе, које свештеници издају на захтев приватиих, они имају право на награду по чл. 8. тачке 19. номенутог закона — I динар од извода, ако није случајно нарочитим законом ово право одузето, као што је н. пр. чл. 27. г. закона о општинама н другим. IV Делоиођа оиштине житно - иоточке. пита: »По § 74. кривич. закона става 4. свако друго злочинство застариће кад му про1)е десет година. Ставом иак последњим поменутог § 74. каже се: преступљења за која закон доноси затвор до године дана, или новчану казну до 300 талира, застаревају за 3 године. Сва друга преступљења застаревају за 5 — пет година. У глави 14. крив. зак. § 147. и 148. нредвиђена је казна због лажних исправа. Кад се изда уверење сходно чл. 156. зак. о монополу дувапа, у вези § 471. грађ. суд. ност. иа се утврдн да је таково уверење лажно издато, за колико година оваква кривица застарева т. ј. за које време. Молим уредништво да ми објасни«. • — На ово питање одговарамо: Издавање лажних исправа од стране државних чиновника и општ нских часника, у њиховој службеној дужности, нс казни се по § 147. и 148. крнвичног закона, него по §111. у вези са § 132. истога закона. Како дола из § III. доносе робпју до десет годнпа, то би опа, према четвртом ставу § 74. кр. закона, застаревала за десет година.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА За расходовање непокупљеног општннског прнреза ннје надпежан општински збор у смнслу тан. 3. 41. 33. закона о општинама, већ се ово, по утврђеној немогућности наплате, врши на начин, прописан законом о непосредном порезу. Збор општине р на дан 6. марта 1911 године донео је одлуку, да се раоходује 627'74 дин. пепокупл.еног општинског приреза код 95 лица, означених у описку, због немаштине. Надзорна власт решењем од 10 марта 1911 године № 3251, задржала је од извршења ову одлуку из ових разлога: 1., што ово отуђење није онакво какво се спомиње у тач. 3. чл. 33. закона о општинама, јер се тамо предвиђа отуђење нреко 1000 дип., а овде је испод те суме; 2., што по чл. 122. закона о неносредном порезу, питање о погрешном задужењу лица порезом и прирезом, иокреће сама пореска власт, те се из тога даје извести, да се тако исто мора поотупити и са општинским прирезом; 3., што по чл. 123 истог закона, кад се утврди пуноважна немогућност наплате, треба чинити предлог за расходовање, а аналого томе, тако исто мора се постуиити и кад је у питању немогућност наплате општинског ириреза. У списку за расходовање оба ова случаја постоје, и ако иореско оделење није само по овим законоким прописима поступило, онда је то требао општински суд да учинн за свако лице посебице, а у толико пре, што је и одлуком Главне Контроле од 3. маја 1907 године № 16507, објашњено како се има поотупити за расходовање оваквих сума. Министар Унутрашњих Дела нашао јс, да је посматрање надзорне власти иравилно, па је на основу чл. 152. закона о општинама, дост.авио Државном Савету сва акта овог предмета с молбом да по истоме донесе своју одлуку. Трећи одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је на оспову чл. 152. закона о онштинама решио, да се решење одобри. Одлука од 30 марта 1911 год. №3194.

Један слунај поништаја избора кмета с тога, што је нлан бирачког одбора био општински одборник, који ннје положио заклетву на звање општ. одборника. Радосав Д., из М...., жалио се Државном Савету противу избора кмета села М који је извршен 27. Фебруара 1911 год., због ових неправилности: 1., што општински суд није објавио грађанству, да је Државни Савет поннштио ранпјн пзбор, нити је збор сазван у законом року, као гато то захтева чл. 170 зак. о општинама; 2., што је ог.оме збору требао да заседава стари бирачки одбор, којп је бпо па првом избору; 3., гато је за члана бирачког одбора изабран Милаи Т1. М., општински одбор-