Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРО.1 20.

за месец дана од дана када је дотичноме еаопштено одобрење Министарства да привремено механише. Начелство ће у будуће за дозволе нривремених механа, дакле почетком године, наплаћивати од сопственика истих таксу предвиђену тач. 67. и напоменом под 1. таксене тариФе закона о таксама. Препоручујем начелству да о овоме наређењу обавести кога треба и учини шта је потребно са привремеиим механама, чији сопственици но могу плаћати таксу предвиђену таксеном тариФом закона о таксама. У исто време скреће се пажња начелству на строгу и тачну примену Т. 64., 65. и 66. ЛБр. 9290. 6. маја 1911. годиие У Београду. Застуаник Миниегр а Унутрашњих Дсла, Министлр финансија, Стој. М. ПротиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО

О УВРЕДИ И КЛ.ЕВЕТИ ОД Др. Томе Живановића

(НАСТАВАк) § V. Увреда страног дипломатског представника. 0 јавној увреди страног дииломатског представника као нарочитој врсти увреде говори се у § 218 а. к. з. »Ко јавно, усмено или писмеио, увреди, вели се у а1. 1., заступника стране државе за Србију опредељеног, да се казни затвором од месец дана до годину дана, или, у блажим случајима, новчаном казном до хиљаду динара". Као што се види, говорн се о »заступнику стране државе«, те се на тај начин ту имају нод[1азумевати како посланици тако и отправници послова. Увреда треба да је јавна, и да је нанета »уомено Или писмено", из чега излази, да се § 218 а не примењује на т. зв. симболичку и реалну инјуриу. Услед непажње је и овде реч само о увреди, а не о клевети. Клевета нанета сграном дипломатском представнику као и оне врсте увреде, за које не важн § 218 а (реална и симбомана) нмају се нодвести под онште одредбе о увреди и клевети. 0 аростој увреди страног дипломатског представника говори се у § 358 к. з. »Затвором од пет до тридесет дана, вели се у а1. 1, или у новцу од пет до тридесет талира, да се казни, који увреди пооланике страних силау Србији станујуће". Као што се види, захтева се за примену овог §, да страни дшшоматскп представник у Србији и ст&нује, а не само да је опредељен као за јавну увреду. Сем тога изгледа да овај § не важи, кад је увреда нанета отправиику пос.лова, јер се за разлику од § 218 а., помињу само »посланици«. Али се у а1. 2 употребљава

израз »заступник* као и у § 218 1, те се ипак мора иротивно узети. § VI. Увреда и клевета духовних надлештава и свештених лица. 0 овој увреди и клевети говорн се у § 207 б к. з. „Ко речима. вели се у њему, печатаним или непечатаним, писменим саставом, ликовима или ма каквим другим изобралсењем или знацима увреди какво духовно надлел;ателство или свештена лица приликом њиног чинодејствовања или рада, или и изван места њихове дужности но у сматрању ове, да се казни затвором од осам дана до једне године. Ако би увреда садржавала КЈговету да се казни затвором од једног месеца до две године«. Пасивна саособност за увреду и клевету признаје се дакле и духовним надлештвима. Да би увреда и клевета свештеппка сиадала под овај §, потребно је, да му јс нанета у вршењу чинодејствовања и у онште званичног рада или у односу на званичан рад. В. о томе § 2. Ова се увреда, као што се видн, не разликује у просту и јавну. За обе важи § 207 б к. з. § VII. Повреда службене части. По угледу на пруоки К. 3. у нашем К. 3. је усвојена и увреда и кловета нротнв части самог звања. »Ко јавним потврђивањем измишљених или изопачених ствари, вели се у § 103, или јавним онорочавањем и исмејавањем уређења државних или законих наређења власти или појединих чиновника ове мрзости или презрењу излаже или важност њихову иобија или у осталима неповорење према реченим уређењима н наређењима поднже.... да се казни у новцу од двеста до три хиљада динара или гатвором од три месеца до три године«. Објекат ове увреде и клевете није службена част овог или оног чиновника, јер је то ииак његова лична част, и као таква она је заштићена §-ом 104. к. з. Њен је објекат иа име част самог овог или оног државног звања без обзпра на то, ко је њен носилац онда, кад је она новређена, ма да је иаравио могуће да је и овај посредно увређен. »Објекат је њен, вели другим речима ВтЛтд, увек нчароменљиво достојанство чиновнина као застуиника државе у кругу и-,еговог звања, које је независно од индивидуалитета чиновника и од тога, да ли он добро или рђаво врши своју службу, и које. даље не може бити објекат обичне увреде и клевете". Ова увреда и клевета су дакло једно кривично дело против државне власти, и зато су од законодавца издвојено од обичне увреде и клевете и ставл>ене У гл. X. Радња код увреде и клевете државног звања састоји се према § 103 у „иотврђивању измишљспих или изоначеиих ствари или јавном опорочавању и исмејавању уређења државних и законих наређења власти или појединих чиновника 1( , другим речима у тврђењу неистинитих чињеница (дакле не само »дела«) о државним уређењима и законитим наредбама

државпих власти или иоједииихчиновника (дакле не у онште државних службеника) и у омаловажавању истих. Кад ће ове радње сачињавати увреду а кад клевету, има се одређивати према општем појму о увреди и клевети. Последица се састоји у излагању „мржњи или ирезрењу « државних уређења, власти или појединнх чиповнпка н у »геобијању њихове важности а . О појму »мржње® и »презрења« било је раппје говора. »Важност« пак значн важење, т.ј. спољна част. Док она прва два пзраза упућују на то, да је заштићена само морална част, дотле се овим трећим обухватају с,ве врсте части, те је сам за себе био дово-љан. § VIII. У^реда и клевета нанета иутем штампе. Увреда и клевета нането путем штампе оматрају ое такође као нарочите врсте свију увреда и клевета, о којима се говори у Кази. Законику, а под које нису нодведенп и случајовн, кад су нанетс путем штампе. Ове се увреде п клевете одликују од осталих средством радње. Изјава омаловажавања одн. изношење или ироношење треба на нме да су учињени у једној штамааној ствари, за коју важн закон о штамни (чл. 5). § 11. Нризац код увреде. Нема се ништа нарочито да калсе о кривцу хсао извршиоцу увреде. Извргнилац је онај, који је учинио изјаву омалованганања, који је н. ир. изговорио увредљиве речи, написао увредл>нво писмо и т. д. Подстрекач је онај, који јо допрннео, да се извршилац одлучи на увреду, а помагач онај, који је допринео извршењу увреде, који је н. пр. пустио у поштански ковчег увредл.иво писмо. За појам кривца је код неких кривичних дела нотребно, да јо испуњен извеоан саецијалан услов кривичне одговорности '). Ниједан такав услов није нотребан запојам кривцакод обичне увреде. Што се тиче внностн потребан је увек умишљај. Нехатни извршилац увреде или подстрекавања н помагања у истој није крпвац. Међутим није потребна намера вређања (аштиз тјипапсН), т. ј. није нотребно, да је вређање циљ изјаве омаловажавања Ј ). За умишљај је нотребна: 1° Свест о томе, да Ие изјава доИи не-. коме до знања. Према томе А ие би био кривац, кад би записао у свој дневник, нешто увредЛ)Иво за Б, и кад би 15 исти показао без његовог знања лицу Б, као нн онда кад би А сам (монолог) у својој соби изговорио нешто увредљиво за Б н В је ослушкујући то чуо. (ПАСТАВИТПЈ СЕ)

') В. ЖивиновиИ Оспови Крншгшог Праиа, Оигати део § 54. -) Уи. Ргаић § 185 II, ВтсИпд 1 150. Већина француских писаца (н. пр. (}аггаи<1 Тга11с 4 п" 1321) захгева ову намеру. 15. против њих Са гдоп аг1. 222 — 225, 175.